Stručnjaci: Novi zakon o zaštiti doma od prinudne prodaje zbog duga ne donosi ništa novo

Dejan Gavrilović iz Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva naveo je da su te olakšice nešto "već viđeno".

"Ukoliko se vratimo malo unazad, možemo pronaći da je tako nešto bilo već donošeno i 2020, 2022, 2023. i sad ove godine. To je nešto čemu se pribegava kad god je potrebno da se pokaže nekakva briga prema građanima", ocenio je Gavrilović.

Dodao je da je "s jedne strane, zanimljivo i pohvalno udariti na banke i nešto njima narediti, a s druge strane obećati građanima pomoć jer se dobiju lepi poeni". 

Po njegovim rečima, olakšice za otplatu duga ne predstavljaju ništa novo i ništa specijalno jer to banke već nude svojim dužnicima koji imaju problem sa otplatom. 

"Te mere kao što su restrukturiranje kredita, produženja roka otplate, eventualno smanjenje kamate, otpis dela duga… to su mehanizmi koji postoje decenijama", rekao je Gavrilović.

On je naveo da te mere i nemaju smisla, ako je, kako tvrdi vlast, ekonomska situacija u zemlji tako dobra.

"U zemlji 'ekonomskog tigra', koja 'silovito napreduje' i čija ekonomija 'ima veći rast od ekonomije Nemačke', svake dve godine građanima se nude olakšice u otplati kredita. Kako to, ako smo tako ekonomski jaki i rastu plate i penzije?", pitao je Gavrilović.

Predlog zakona predviđa uvođenje zaštite prava na dom u izvršnom postupku. Jedina nepokretnost, odnosno dom ne može, kako predviđa taj predloženi zakon, biti predmet izvršenja, ako je površine do 60 kvadrata, u kojoj dužnik živi najmanje pet godina i ako dug ne prelazi polovinu tržišne vrednosti nekretnine.

Uslov je i da dužnik u periodu od tri godine, pre dana podnošenja predloga za izvršenje, nije prodao ili poklonio drugu nepokretnost ili se odrekao prava na nasleđivanje nepokretne imovine ili zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju.

Ukoliko se neki dužnik stambenih, gotovinskih i potrošačkih kredita nađe u problemu poput gubitka posla, bolesti ili porodičnih problema, može da od banke traži pomoć da se nađe rešenje za otplatu.

Iz NBS je objašnjeno da su banke obavezne da tim građanima izađu u susret i da odobre odlaganje, restrukturiranje ili čak delimičan otpis duga.

Gavrilović je rekao da je najveća stvar tog zakona "ta priča" o zaštiti jedinog doma dužnika.

"Kada se to tako kaže, većina građana koji ne poznaju toliko tu tematiku, kada čuju tu rečenicu, poveruje da država brine o stanovništvu, naročito oni koji nemaju problem s tim misle da će ta pomoć nekome dobro da dođe", kazao je on.

Međutim, u praksi će ovu pomoć, kako je naglasio, moći da koristi mali broj dužnika.

"Jedino fer bi bilo da se zaštiti određena kvadratura u okviru doma, da se to garantuje, a da se sve preko toga prodaje, dok ovo ostaje dužniku za život", naveo je Gavrilović.

Dodao je da je problem i što se ne uzima u obzir ni različitost cena nekretnina.

Nisu u istoj poziciji vlasnik koji, kako je rekao, ima stan od 50 kvadrata na Terazijama i drugi koji ima 50 kvadrata u Crnoj Travi, a obojica duguju po 50.000 evra. "Ovaj prvi će biti zaštićen jer mu dug ne prelazi polovinu vrednosti, a drugi neće jer mu dug prelazi taj vrednosni kriterijum i on će da ostane bez stana", rekao je Gavrilović.

Ocenio je da je to "još jedna prilično populistička mera", koja je doneta da deo građana pomisli kako država brine o njima.

Milena Repajić iz Združene akcije "Krov nad glavom" je navela da su se u toj organizaciji nadali suštinskim izmenama.

"Naglašavali smo da čak i te suštinske izmene ne bi bile dovoljne ukoliko se ne poništi privatizacija izvršnog postupka i ako se on ne vrati u sud", rekla je ona.

Istakla je da je ta organizacija očekivala javnu raspravu u kojoj bi izneli svoj predlog  zakona kojim bi se zaštitilo pravo na dom, a koje su, podseća, predlagali još prilikom izmena zakona 2019. godine.

"Do javne rasprave nije došlo, navodno zbog hitnosti i opasnosti u kojoj se nalazi veliki broj ljudi u Srbiji", rekla je Repajić.

Ono što je novo, naglasila je, jeste da predloženi zakon po prvi put priznaje pravo na dom.

"Međutim, to 'pravo' je toliko restriktivno da novi zakon praktično uopšte neće zaštititi pravo na dom. Kada smo videli predlog, pokušavali smo da se setimo ljudi koje smo branili, a koji bi ispunili svih pet drakonskih uslova i nismo uspeli da ih nađemo", objasnila je ona.

Repajić je rekla da zahtev za čak pet godina prebivališta da bi se nešto smatralo domom, isključuje veliki broj ljudi koji su se selili ili nedavno skućili.

"Takođe, linearno određeno ograničenje na 60 kvadrata, bez obzira na broj članova domaćinstva, isključuje većinu porodica u Srbiji", upozorila je Repajić.

Dodala je da je sporan i uslov da dužnik nije prodavao drugu nepokretnost u prethodne tri godine jer je to vrlo često način na koji ljudi pokušavaju da namire dug pre nego što dođe do izvršenja.