Fiskalni savet: EPS-ova struja bi mogla da poskupi za oko 60 odsto na tržištu EU zbog novih CBAM propisa

Deo izvoza Srbije biće od 2026. izložen dodatnim troškovima na tržištu Evropske unije usled primene novih klimatskih propisa, a skoro dve trećine izvoza Srbije plasira se u članice EU, a ako se na to dodaju i povezana tržišta (zemlje Balkana u pristupnom procesu, zona slobodne trgovine – EFTA), taj udeo dostiže blizu 80 odsto, stoji u analizi Saveta. Za Srbiju to znači da će određenim izvoznim proizvodima iz energetski intenzivnih industrija – aluminijum, gvožđe i čelik, cement, đubriva, vodonik i električna energija – za ulazak na tržište EU biti potreban dokaz o emisijama CO₂ tokom proizvodnje, uz plaćanje odgovarajuće naknade za emitovane gasove, usklađene s evropskom cenom ugljenika, objašnjavaju ekonomisti Saveta, piše Nova ekonomija.

„Uvođenje CBAM-a, na način koji trenutno predviđa EU, znatno bi otežalo poslovanje EPS-a, dok ostali sektori imaju veći prostor za prilagođavanje. Prevedeno u konkretne cene, izvoz megavatsata električne energije iz Srbije u EU dobio bi dodatni trošak od oko 60 evra zbog izuzetno velike emisije ugljenika u njegovoj proizvodnji. Budući da je trenutna prosečna cena električne energije koju izvozi EPS nešto iznad 100 evra/MWh, jasno je da bi ovoliki namet po MWh ugrozio konkurentnost EPS-a na tržištu EU i znatno otežao poslovanje ove kompanije“, računica je Fiskalnog saveta.

Privreda Srbije u procesu proizvodnje sistematski emituje znatno više ugljenika po jedinici proizvoda nego zemlje Unije, a kako iz Saveta kažu, važan razlog za to leži u politikama koje su prethodnih decenija sprovođene (ili su izostajale). Prema primeru ekonomista iz Saveta, od 2010. do 2023. emisije zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE) smanjene su za oko 20 odsto, a u Srbiji za svega 3-4 odsto.

„Posebno važan izvor problema je EPS koji električnu energiju i dalje proizvodi uglavnom iz lignita, emitujući velike količine CO₂ (uz širok spektar pratećih zagađujućih materija). To ne opterećuje samo proizvodnju EPS-a velikim karbonskim otiskom već i čitavog niza domaćih kompanija koje koriste ovu električnu energiju u proizvodnji. Fiskalni savet je još u svojoj studiji o EPS-u iz 2019. ukazivao da se nad ovim preduzećem u dugom roku nadvija pretnja uvođenja EU taksi. Međutim, umesto intenzivnijih ulaganja u razvoj i energetsku tranziciju, EPS je unazadio poslovanje, što je kulminiralo kolapsom proizvodnje krajem 2021.“, kaže Fiskalni savet.

Više pročitajte na LINKU.