Fiskalni savet: Kašnjenje Srbije u zelenoj tranziciji može da ima ozbiljne ekonomske posledice

Predsednik Fiskalnog saveta Blagoje Paunović je na predstavljanu izveštaja „Klimatsko-energetska tranzicija Srbije i javne finansije: hoće li ‘CBAM’ biti okidač promena?“, održanom u Narodnoj banci Srbije rekao da fiskalna politika Srbije mora da postane važan alat za ubrzanje tranzicije, slično kao i u EU, a potrebne su i reforme na prihodnoj strani, odnosno naplata emisija CO2, a na rashodnoj strani da bude usmeravanje više sredstava za klimatske i energetske ciljeve.

Paunović je podsetio da je cilj Pariskog sporazuma smanjenje emisija GHG za 33 odsto do 2030. u odnosu na 1990, kao i da se po Sofijskoj deklaraciji Srbija obavezala na usklađivanje sa klimatskim ciljevima EU, piše RT Vojvodina.

Naveo je i da je EU već značajno smanjila emisije GHG za oko 30 odsto od 2005. i da nastavlja da zaoštrava klimatsku politiku, kao i da će od 2026. uvesti cenu na ugljenični otisak proizvoda uvezenih iz zemalja poput Srbije.

On je precizirao da će EU od 2026. primenom Uredbe o mehanizmu za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM – Carbon Border Adjustment Mechanism), uvesti taksu na ugrađene emisije GHG za određene uvozne proizvode i u početnoj fazi to će obuhvatiti energetski intenzivne sektore kao što su gvožđe i čelik, aluminijum, cement, đubriva, vodonik i električnu energiju.

„Uvoznik u EU će morati da obezbedi dokaz o emisijama CO“ nastalih tokom proizvodnje, i platiti odgovarajuću naknadu“, rekao je Paunović.

Prema njegovim rečima svrha CBAM je uspostavljanje jednakih uslova poslovanja za sve učesnike na EU tržištu, a cilj je zaštita tržišta EU od konkurencije iz zemalja gde se emisija GHG ne naplaćuje.

On je naglasio i da je izloženost Srbije CBAM velika jer se domaća privreda snažno oslanja na tržište EU.

Na predstavljanju izveštaja je rečeno i da su preporuke Fiskalnog saveta na odgovor javnih politika na uvođenje CBAM-a EU kada je reč o industrijskim proizvodima da se uvede porez na ugljenik.

Kako je istaknuto, za izvoz gvožđa, čelika, aluminijuma, đubriva i cementa, trošak CBAM-a bi od umerenog nivoa u 2026. porastao na 150-200 miliona evra na godišnjem nivou u 2030. i delimično bi smanjio konkurentnost domaćih preduzeća u ovim sektorima, ali se procenjuje da CBAM ne bi urušio njihovo poslovanje.

Više na LiNKU: