Ekonomija

Nova evropska taksa i domaći porez: Dodatni troškovi za izvoznike Srbije, EPS najviše pogođen

Pixabay/ilustracija novac euro

Pixabay/ilustracija novac euro

Izvozili - ne izvozili, veliki proizvođači cementa, đubriva, gvožđa i čelika, aluminijuma i električne energije, od 1. januara 2026. postaće obveznici novog poreza u Srbiji koji predviđa plaćanje četiri evra po toni emitovanog ugljen-dioksida. Ukoliko su uz to i izvoznici - na području Evropske unije od istog datuma očekuje ih nova ekološka taksa, takozvani CBAM (mehanizam Evropske unije za prekogranično prilagođavanje ugljenika) koja im, praktično, poskupljuje izvoz i njihove proizvode čini manje konkurentnim.

Porez koji se u tu svrhu slije u državnu kasu Srbije, ovim izvoznicima će se oduzeti od takse koja se zaračunava na njihove proizvode u Evropi. Kakve će biti posledice novih nameta i šta će biti sa EPS-om?

Fiskalni savet uradio je detaljnu analizu kako će uvođenje novog poreza, predstavljenog kroz nacrt zakona koji je još nekoliko dana u javnoj raspravi, uticati na privredu Srbije, a posledično i javne finansije naše zemlje. U izveštaju „Кlimatsko-energetska tranzicija Srbije i javne finansije: hoće li CBAM biti okidač promena?“ se, kako je predstavljeno na konferenciji za novinare, ukazuje da CBAM taksa na ugrađene emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG - greenhouse gases) stavlja privredu Srbije u nezavidan položaj, piše N1.

“Sve što je Srbija propustila da uradi dolazi na naplatu već 1. januara 2026. godine, kada počinje primena CBAM mehanizma, što znači da će uvoznici u EU plaćati takse na ugrađene emisije GHG na određene proizvode”, naveo je Blagoje Paunović, predsednik Fiskalnog saveta.

On je ukazao da je srpska privreda prilično oslonjena na tržište EU, da se skoro dve trećine izvoza plasira u zemlje EU - a oko 80 odsto ako se dodaju i zemlje Bakana i Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu (EFTA).

Glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević ukazao je da će uvođenjem CBAM najviše biti pogođen domaći elektroenergetski sektor u kojem dominira EPS.

"Procenjen trošak CBAM za izvoz stuje iznosiće 200 do 300 miliona evra godišnje do 2030. godine, ukoliko bi EPS nastavio isti obim izvoza", naveo je Brčerević.

Taj trošak je, kako je ukazao - na nivou celokupne dobiti Elektroprivrede iz 2024. godine.

"Uz ovako veliko dodatno opterećenje, izvoz električne energije iz Srbije na tržište EU postaje praktično neisplativ. Najverovatniji ishod je gubitak izvoznog tržišta - drastično smanjenje ili potpuna obustava izvoza", naveo je on.

EPS bi, kako pokazuje izveštaj Fiskalnog saveta, ostao konkurentan samo u periodu veoma visokih cena struje u Evropi.

Postoji nekoliko strateških opcija, koje je Fiskalni savet analizirao kada je reč o električnoj energiji. Jedna je prhvatanje CBAM, druga je domaći porez na ugljenik, a treća, koju Fiskalni savet smatra najboljom - su pregovori Srbije sa EU, kako bi se obezbedio postepen i finansijski održiv ulazak u jedinstveno tržište električne energije u EU.

To je, kako je objasnio Brčerević - kombinacija ulaska u puni evropski sistem, ali pod povoljnijim uslovima koje su imale zemlje kada su ulazile u jedinstveno tržište električne energije u EU.

Više pročitajte na LINKU.