Cene niže u septembru zahvaljujući uredbi, ali da li će tako biti i narednog meseca?

Ako se statistika malo bolje pogleda, u odnosu na isti mesec 2024. godine gotovo sve je skuplje, piše Nova ekonomija.

Istraživač saradnik sa Instituta društvenih nauka i odbornik ZLF u Starom Gradu Vasko Kelić nedavno je podsetio da su susedne države poput Rumunije, Mađarske i Severne Makedonije imale ili i dalje imaju ovakvu jednu meru na snazi, kao i da su se njeni efekti videli prvi mesec nakon uvođenja, ali ne i na „duge staze“.

On za Novu ekonomiju navodi da su nakon uvođenja mera u susednim zemljama cene bile niže za dva do tri odsto, da je u Srbiji taj procenat veći, ali da svakako nije onoliki koliko je predsednik najavio – 15 ili 20 odsto. 

“Ima znatnih smanjenja cena kao što su na primer cene povrća ili voća, dok su ostale cene niže za procenat ili dva. Cena kafe je porasla zbog turbulencija na svetskim tržištima. Ima efekata ali su oni kratkoročni, kao i što su analitičari najavljivali. Ja ne smatram da će se to nastaviti u narednom periodu“, kaže on za Novu ekonomiju.

Kako kaže, smatra da poskupljenje ipak sledi, odnosno lagani povratak cena na staro zbog proizvodnih troškova koji će rasti.  

„Opšta inflacija nije suzbijena. Na ovaj način je veštački spuštena na granicu cilja Narodne banke Srbije“, dodaje on. 

Kelić navodi da bi se međugodišnja inflacija u Srbiji od 2,9 odsto smatrala prema kriterijumima Evropske centralne banke i FED-a (dva odsto) kao “i dalje prisutan inflatorni pritisak”.

“Jedna kratkoročna mera dala je efekte kakvi su i najavljivani – smanjenje cena. Slično je bilo i sa drugim državama, pa tako ne očekujem neku razliku. U prva dva meseca ili do kraja godine možda ne bude strašnih cenovnih udara, ali biće problematično od početka sledeće godine i proleća”, dodaje on.

Ekonomista Dragovan Milićević kaže za Novu ekonomiju da je rano suditi o rezultatima ograničenja marži jer su trgovinski lanci  odreagovali na uredbu time što su pojačali meru takozvanih „proizvoda sa plavom etiketom“, odnosno svoje trgovačke robe.

„Ta roba je po definiciji uvek jeftinija i bila, i sada je, jer je njihova trgovačka roba opterećena sa mnogo manje troškova nego što je brend. To je takozvana generika koju imate u slučaju lekova. Još uvek je rano da se objavljuje koliko je povećana prodaja brenda trgovinskih lanaca u odnosu na brend drugih proizvođača, to će se videti do kraja godine“, smatra Milićević.

Više pročitajte na LINKU.