Država briše držaoce iz katastra: Do 1. maja 2028. rok da se upiše privatna svojina

Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture propisano je da ako se najkasnije do pomenutog datuma ne steknu zakonski uslovi za upis prava svojine na nepokretnostima na kojima je određeni građanin upisan kao držalac, nadležna služba katastra nepokretnosti će po službenoj dužnosti obrisati svojstva držaoca tog građanina i državine na nepokretnosti, piše Danas.

To se odnosi i na ljude koji su državinu steknu pravnim poslom, nasleđivanjem, odlukom suda ili drugog nadležnog organa ili po drugom zakonom propisanom osnovu.

Advokat Sanja Perić kaže da je držalac osoba koja ima faktičku vlast na stvari, dakle nalazi se u posedu neke stvari.

On često ima pravni osnov za upis u katastar nepokretnosti sa pravom svojine, ali taj osnov nije dostavljen katastru nepokretnosti.

Sa druge strane, vlasnik stvari je onaj koji je upisan u katastaru nepokretnosti sa pravom svojine.

– Teško je tačno znati o koliko ljudi ovde govorimo, ali pretpostavljamo da to nije mali broj. Ranije, u postupku izrade katastra nepokretosti, na osnovu zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima bilo je propisano da ako se ne može utvrditi osoba koja ispunjava uslove za nosioce prava na zemljištu, onaj koji je poslednji upisan u katastru nepokretnosti sa pravom svojine, upisaće se kao držalac. Status držaoca treba da se zameni pravom svojine, jer državina nije pravo već samo faktičko stanje – rekla je Perić.

Jedino je svojina pravo vlasništva. Državina i pravo korišćenja su ograničeni.

Nedostatak pravnog osnova je najčešća prepreka da se držalac upiše sa pravom svojine, to su obično ugovori o prodaji, poklonu, rešenja o nasleđivanju i drugo.

– Raniji zakon je propisivao da lice koje je u katastru nepokretnosti upisano kao držalac može prostim zahtevom da se upiše sa pravom svojine, ako je od dana početka primene katastra nepokretnosti protekle dve godine (rok se menjao izmenama zakona) i ako treće lice ne zahteva upis prava na osnovu isprave. Nakon toga je zakon izmenjen i danas je potrebno da građani dostave pravni osnov – dodaje ona.

A šta će se posle 1. maja 2028. godine, ako neko ne ne uspe da postane vlasnik i izbrišu ga kao držaoca?

– Važeći zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture propisuje samo brisanje svojstva držaoca. Još uvek je rano da znamo šta će konkretno biti sa nepokretnostima na kojima se obriše državine – kazala je Perić.

Neretko javni beležnici odbijaju da overe ugovor koji za predmet ima promet državine, ali može da se prenese u smislu nasleđivanja.

– Ako je neko upisan na nepokretnosti u svojstvu držaoca, a recimo, država sa pravom svojine, može da tuži državu, ako ima dovoljan broj godina da putem održaja i sudskim putem, dođe do prava svojine. Ili da se nađu neka dokumenta od ranijih pravnih predhodnika. Bilo kakav pravni osnov pomoću kog će biti upisani kao vlasnici – nastavila je.

Kako savetuje naša sagovornica, građani lako mogu da provere u javnoj evidenciji katastra koji je status njihovih nekretnina ili poseda.

Da bi izvršili uvid u podatke iz Katastra potrebno je da pristupe sajtu katastra nepokretnosti (katastar.rgz.gov.rs) nađu odeljak eKatastar javni pristup zatim izaberu katastarsku opštinu i broj parcele, nakon čega mogu u izvodu baze podataka katastra nepokretnosti u odeljku “vrsta prava” da vide da li je upisana državina, svojina ili pravo korišćenja. Izvod iz lista nepokretnosti građani mogu da dobiju i podnošenjem zahteva katastru nepokretnosti putem advokata ili javnog beležnika.

Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je novi zakon pod nazivom „Konačno svoji na svome“ po kome će legalizacija za 80 odsto objekata u Srbiji iznositi 100 evra. Tada je naveo da u Srbiji postoji 4,8 miliona objekata koji se koriste bez upisa prava i upotrebne dozvole i koje treba legalizovati.