Ko danas ima većinu u Srbiji?

Da se sledeće nedelje održavaju vanredni parlamentarni izbori, objavilo je Vreme istraživanja Nove srpske političke misli, 41,6 odsto birača bi glasalo protiv vlasti, a 33,2 odsto za.
 
Urednik Nove srpske političke misli, Đorđe Vukadinović, naveo je da se smanjuje podrška studentskoj listi u odnosu na prethodna istraživanja.
 
Ovo istraživanje, sprovedeno od kraja avgusta do početka septembra, pokazuje da 38,9 odsto građana podržava studentske i građanske proteste.
 
Sa druge strane, ne podržava ih 36,3 odsto ispitanika. Njih 19,6 odsto je kazalo da niti podržava, niti ne podržava proteste, dok 5,2 odsto nije imalo stav.

Međutim, na pitanje ukoliko bi se sledeće nedelje održavali izbori i ako bi morali da se opredele za ili protiv sadašnje vlasti, 33,2 odsto ispitanika bi se opredelilo za sadašnju vlast, a 41,6 odsto protiv, dok se 25,2 odsto nije izjasnilo.
 
Gotovo polovina ispitanika, njih 47 odsto, smatra da je trebalo da se studenti odazovu pozivu predsednika Srbije Aleksandra Vučića na dijalog, dok 41,2 odsto smatra da nije trebalo, a 11,8 nema stav o tom pitanju.

"Pa, po svim istraživanjima, relevantnim, vidimo da protivnici ovog režima imaju većinu. Kako god te protivnike sad pakovali, da li to gledamo kao studentsku listu, da li kao studentsku listu i opoziciju, da li kao protestni pokret u celini, bez objašnjavanja nekih razloga, apsolutno je jasno da režim nema više većinsku podršku u Srbiji i da je izgubio tu vrstu legitimiteta", kaže za Danas Dejan Bursać, istraživač Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.
 
On navodi da je to jasno ne samo iz nezavisnih istraživanja, nego je jasan i značaj toga kako istraživanja koja se plasiraju u medijima bliskim vladajućoj stranci izgledaju.
 
"U čemu vidimo da tu ima mnoštvo metodoloških problema, da se tu ne pita za studentsku listu, što je već solidno ignorisanje političke realnosti u Srbiji i naravno najveći pokazatelj toga da režim trenutno nema legitimitet i nema većinu jeste činjenica da oni izbegavaju izbore. Pričamo o stranci koja ima ogromnu izbornu mašineriju i koja je uz pomoć te izborne mašinerije uvek sebi obezbeđivala legitimitet i uvek kad god je bio i najmanji potres u društvu ili njihova potreba da produže sebi mandat, oni su raspisivali vanredne izbore", podseća Bursać.
 
Mi smo imali vanredne parlamentarne izbore i 2014. i 2016. i 2022. i odmah godinu kasnije 2023. godine, i to bez ikakvih problema, dodaje on.
 
"Sada to vladajuća stranka izbegava pod raznim dubioznim, ja bih rekao, izgovorima, a svi znamo šta je razlog zašto izbegavaju. Zato što ne mogu da pobede ili se, hajde da kažem, plaše da neće moći da pobede na tim izborima i mislim da je to ono što unosi nemir i kod njihovih glasača, jer je i njima jasno zašto se u stvari izbegavaju izbori", navodi Bursać.
 
Agencije Faktor plus i Ipsos Stratedžik marketing u svoja istraživanja ne uključuju studentsku listu, pod "izgovorom" da ona ne postoji jer još nije objavljena, pa su njihovi rezultati ubedljivo, čak oko 50 odsto, za listu koju bi predvodio Aleksandar Vučić.
 
Prema rečima sociologa Ivana Živkova, u društvima u kojima velik broj ljudi smatra da nije pametno govoriti ono što se zaista misli, a takvo je i naše društvo, čak i metodološki ispravno sprovedena istraživanja mogu da "omanu" u rezultatima, jer ispitanici odgovaraju neiskreno, anticipirajući ko ih propituje i šta od njih želi da čuje.
 
"Prema relevantnim istraživanjima koja su objavljivana tokom ove godine, tesna većina birača je protiv aktuelne vlasti. I ono što se videlo na ulici, pogotovo u prvom kvartalu godine, a to je značajan broj ljudi koji su spremni na građansku neposlušnost poput obustave rada i blokade saobraćajnica, pokazuje da vlast više nema pun legitimitet", objašnjava Živkov.
 
Da je Srbija onakva kakva je opisana u svom Ustavu i zakonima, lako bi bilo prognozirati političke promene već nakon prvog izlaska građana na birališta, napominje on.
 
"Ipak, pošto je Srbija samo fasadna demokratija, bez slobodnih i fer izbora, s nefunkcionalnim pravosuđem i zarobljenim institucijama, i sa stanovništvom koje većinski baštini autoritarnu svest, vlast bez legitimiteta može da se održava još neko vreme. Setimo se rezultata istraživanja i priča s kojima se srećemo još od 2017. godine, da u Beogradu postoji šansa za smenu naprednjačke vlasti, ali je ona je uprkos tome opstala do danas", podseća Živkov.
 
Kaže da sada imamo slične rezultate istraživanja i prateće priče na nivou države.
 
"Na izborima za predsednika republike bi se mogla postići referendumska atmosfera za i protiv režimskog kandidata, makar u drugom krugu izbora. Toga nema na parlamentarnim izborima pa je moguće 'pakovanje' skupštinske većine i formiranje Vlade koje nije u saglasju s većinskom voljom birača, a jeste u saglasju s voljom nesmenjenog predsednika", zaključuje Ivan Živkov.