Kulturna scena Srbije pod pritiskom: Kako vlast guši kritičku kulturu u Srbiji

Umetnost je postala novo poprište političkih obračuna, a kulturna scena bojno polje na kojem vlast poručuje: ko se ne pokori, biće kažnjen.

Poslednji u nizu primera je situacija u Narodnom pozorištu, gde glumački ansambl traži povlačenje novog pravilnika kojim se zabranjuje izražavanje političkih i drugih stavova. Njega je donela nova uprava, na čelu sa Dragoslavom Bokanom, a sve posle glasne podrške glumaca studentskim protestima i zahtevu za utvrđivanje odgovornosti za smrt šesnaestoro ljudi u padu nadstrešnice.

Pozorište je u međuvremenu zatvoreno, a kao formalni razlog navedeno je „sprovođenje mera tehničke i protivpožarne zaštite“. Zaposleni tvrde - odluka je zloupotreba i pritisak zbog njihovog zahteva za razrešenje Upravnog odbora i preispitivanja rada ministra kulture Nikole Selakovića.

„Mi smo jednom nogom praktično u totalitarnom sistemu koji pokušava da uspostavi na sve moguće načine kontrolu nad svim oblastima u ovom društvu. Sve grane društva sada su pod pritiskom i pod represijom. Bilo bi dobro da ih neko posavetuje i da kaže ovo su katastrofalne greške, koje samo pojačavaju njihov problem. Društvo će izaći iz ovoga. Siguran sam“, kaže za Insajder glumac Narodnog pozorišta Hadži Nenad Maričić.

Situacija u kulturnom životu Srbije postala je tragična, a nad kulturnim radnicima i institucijama sprovodi se osvetnička politika vlasti, kaže za Insajder Zoran Hamović, direktor izdavačke kuće „Clio“ – jedne od onih koja je otkazala učešće na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu, najpre zbog termina koji se poklapa sa godišnjicom pada nadstrešnice. 

On upozorava da aktuelna politika menja “DNK društva” – ne samo u kulturi, već i u prosveti i da se pokušava stvoriti atmosfera unisonosti – sa poslušnim podanicima umesto slobodnih građana.

„Mi nismo u zatvoru. Bar tako ga nećemo doživeti i nikad nećemo dozvoliti da se cela Srbija pretvori u jedan veliki zatvor, naročito ne kulturna javnost. Ali treba imati u vidu i to da onaj ko organizuje Ćacilend, on simbolički označava svoje želje, da cela Srbija treba zapravo da postane upravo takva. A tu je isključena kultura“, dodaje Hamović.

Pokušaj isključivanja kulture iz života Vojvođana zabeležen je letos kada je Pokrajinski sekretarijat uskratio sredstva brojnim manifestacijama – Sterijinom pozorju, Akademiji umetnosti, Šekspir festivalu, Novom tvrđava teatru i Egzitu.

Zbog toga je pre nekoliko dana reagovala i Asocijacija evropskih festivala „Jurop“, pozivajući institucije Evropske unije da zaštite „slobodu izražavanja i nezavisnost kulturnih radnika u Srbiji, kao i pravo civilnog društva da štiti demokratske vrednosti.“

„Umetnicima koji su izrazili solidarnost sa studentima otkazuju se koncerti i zabranjuje im se nastupanje u Srbiji, gde je većina koncertnih prostora pod kontrolom vlasti. Ako Evropa želi da ostane kredibilna u posvećenosti sopstvenim vrednostima, reči se sada moraju pretvoriti u dela“, navedeno je u saopštenju.

Kada se kultura ućutka i kontroliše, društvo gubi sposobnost da misli slobodno, a nemoć umetnika postaje nemoć svih građana, kažu sagovornici Insajdera. Zato ističu - borba za umetničku slobodu danas je borba za slobodu i budućnost čitavog društva sutra.