NIS u srpski budžet uplaćuje preko dve milijarde evra: Sankcije bi mogle da budu problem za državnu kasu

Da bi sankcije NIS-u mogle da budu ozbiljan problem za potrošače, jasan je stav stručnjaka. Možda ne odmah, ali nakon nekoliko meseci, kada se istroše zalihe nafte, cene bi mogle da porastu, goriva bi moglo da bude manje nego obično, a nisu isključeni ni problemi sa plaćanjem na pumpama. Međutim, ako NIS bude u finansijskim problemima – mogla bi da bude i država, kada se uzme u obzir da ozbiljan deo republičkog budžeta dolazi upravo od NIS-a.

Kako se može videti u godišnjem finansijskom izveštaju koji je objavio NIS, ova kompanija je u NIS je u 2024. godini ostvarila poslovne prihode od oko 408 milijardi dinara, odnosno skoro 3,5 milijardi evra. Neto dobit, koja se dobija kada se oduzmu svi troškovi poslovanja, iznosila je nešto više od 10 milijardi dinara, iliti oko 85 miliona evra, piše Nova ekonomija.

U razlici između ova dva rezultata leže i brojne poreske obaveze. Kako se vidi u izveštaju, NIS je prošle godine uplatio 244,7 milijardi dinara, odnosno oko dve milijarde evra u državnu kasu. Krenimo redom.

Pre svega, tu su porezi i doprinosi na plate za više od 5.000 zaposlenih. U izveštaju se navodi da su ovi troškovi iznosili 2,5 milijarde dinara, dakle oko 21 milion evra.

Međutim, postoje i drugi, daleko veći poreski troškovi. Primera radi, što se tiče PDV-a, prošlogodišnji NIS-ov trošak iznosio je 33 milijarde dinara iliti 282 miliona evra. Ne treba zaboraviti ni porez na dobit, koji je plaćen u iznosu od 4,19 milijardi dinara, odnosno 35,8 miliona evra.

Tu je naknada za robne rezerve, koju je NIS prošle godine platio u iznosu od približno 65 miliona evra (7,6 milijardi dinara). NIS je platio i naknadu za energetsku efikasnost u iznosu od oko 3,7 miliona evra (440 miliona dinara).

Slede carine, čiji je trošak iznosio 16,9 miliona evra (dve milijarde dinara), kao i rudna renta nešto veća od 15 miliona evra (1,8 milijardi dinara). Ostali porezi iznosili su 1,5 milijardu dinara, odnosno 12,9 miliona evra.

Međutim, najveći iznos NIS je u državnu kasu uplatio na ime akciza. Taj trošak iznosio je 185,8 milijardi dinara, dakle nešto manje od 1,6 milijardi evra.

Druga NIS-ova zavisna društva u Srbiji u budžet su uplatile ukupno 5,84 milijarde dinara, iliti nešto manje od 50 miliona evra.

Ukupno, NIS je sa svojim zavisnim društvima u državni budžet prošle godine uplatio 244,7 milijardi dinara, što je oko 2,09 milijardi evra.

Problem za budžet
Ukoliko NIS zbog uvođenja sankcija bude imao problema u poslovanju, posledice će zasigurno osetiti i državni budžet. Tada će u njega biti uplaćeno manje novca na ime poreza na dobit. To je upravo ono što očekuje NIS.

Kako se navodi u napomenama uz finansijski izveštaj, jedna od oblasti u kojima sankcije koje su uvedene u januaru, a dosad odlagane, mogu da imaju materijalni uticaj jesu, logično, prihodi i profitabilnost kompanije. Navodi se da će do smanjenja prihoda doći ukoliko trgovinske aktivnosti budu ograničene ili ako se ugovori sa međunarodnim partnerima raskinu. A manji profit automatski znači i manji porez na dobit koji se sliva u državnu kasu.

Imajući u vidu da je prošle godine budžet Srbije iznosio oko 2.040 milijardi dinara, dolazi se do zaključka da je NIS u državnu kasu uplatio gotovo 12 odsto svih budžetskih prihoda.

Naravno, neće država ostati bez svih prihoda od PDV-a i akciza koje sada plaća NIS. Čak i ako ova kompanija bude primorana da prestane sa poslovanjem ili da ga redukuje, druge kompanije će morati da zauzmu njeno mesto i preuzmu prodaju derivata u Srbiji, tako da će ako ne svi, a ono bar veliki deo ovih prihoda, na kraju ipak naći svoj put do budžeta – naravno pod uslovom da država ne bude bila primorana da smanjuje akcize na gorivo, u slučaju velikih cenovnih pritisaka nakon što sankcije NIS-u stupe na snagu.

Sankcije od oktobra?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je nedavno da će Sjedinjene Američke Države uvesti sankcije Naftnoj industriji Srbije od 1. oktobra.

Tako je Ministarstvo finansija SAD izdalo novu posebnu licencu kojom se NIS-u omogućava obavljanje operativnih aktivnosti najkasnije do 1. oktobra ove godine. Međutim, ova licenca je produžena za osam dana.

Podsećamo, sankcije su prvi put uvedene početkom 2025. godine, ali je dosad njihova primena odlagana. Sankcije su uvedene zbog ruskog vlasništva u NIS-u.