Blagojević: Da država festivalima vrati samo 10 odsto onoga što donosimo, zaradila bi još milijardu i po

Direktor Nišvila Ivan Blagojević za N1 kaže da su, nakon što je Ministarstvo kulture odbilo da na konkursu podrži ovogodišnje izdanje Nišvila, bili prinuđeni na otpuštanje svih zaposlenih uprkos tome što su dobili značajnu podršku grada.
„Grad je, naravno, ispoštovao svoj deo čak je i podigao davanja ove godine, a onda smo mi uzvratili još boljim programom, najboljim do sada i najskupljim programom. A Ministarstvo kulture je kasnilo sa objavljanjem rezultata. Aprila meseca je trebalo da znamo i da smo znali tada, mi bismo možda korigovali malo budžet, izbacili neke bendove. Međutim, Ministarstvo je tek u septembru objavilo rezultate i onda smo deo sredstava koje čuvamo za plate zaposlenih, to je nekih 5-6 miliona da premostimo period do sledećeg festivala, potrošili na plaćanje dobavljača, koje obično plaćamo iz budžeta Ministarstva kulture. Tako da ovo na neki način ima veze sa Ministarstvom kulture, uz sve druge probleme i mi smo bili prinuđeni da, posegnemo za ovom merom“, naveo je on.
Mišljenja je da je ovakav odnos prema Nišvilu na neki način i uvreda, jer je godinama Nišvil bio najbolje ocenjen muzički festival od strane Ministarstva kulture. Nišvil je i Gardijan svrstao među deset najboljih džez festivala i ujedno je jedini umetnički festival iz Srbije koji ima taj status.

„Napravili smo festival ogromnih razmera koji traži ozbiljan budžet. Ja sam bio gost Marsijak festivala koji je sa nama zajedno u tih top 10-11, to je jedno selo u Francuskoj, 1.300 ljudi, oni imaju budžet od 550 miliona u dinarima, to je pet miliona evra, ali dovode 350 hiljada turista u to selo i ceo taj region. Znači, prosto se bojim da su ljudi u Ministarstvu kulture samim saopštenjem, da je 55 miliona koliko je grad dao ogroman novac i da mi sa tim možemo finansirati Nišvil, a samo jedan od osam headlinera je koštao više od pet miliona. Da ne govorim šta znači opremiti 20 bina rasvetom, razglasom, videoprodukcijom itd. Prosto smo u ogromnom disparitetu“, kaže Blagojević.
Ipak, navodi, da se nada da će zaposleni moći da se u aprilu vrate nazad, kad bude bio poznat budžet za sledeći festival.
„Bićemo daleko oprezniji, nećemo se voziti na tu priču - evo mi želimo da budemo festival od nacionalnog značaja, neki će to primetiti, prepoznati i onda će nas nagraditi nečim. Mi smo godinama unazad radili jednu ozbiljnu studiju sa Egzitom Gučom, Birfestom, i sastali se sa Vladom Srbije, i to je pokazalo ogromne benefite za državu i očekivali smo da će i država vratiti deo toga. To je nekih četiri milijarde, po toj studiji. Da je država 10 odsto vratila tim festivala, zaradila bi još dodatnu milijardu i po. Znači to je sve po tabelama sagledano šta su benefiti države, ali mi smo eto u situaciji da sad imamo jedan nacionalni festival, na Zlatiboru, filma i nemamo ni jedan drugi. Tako da sve ono što vraćamo u budžet države iz čega se finansira inače i Ministarstvo i zaposleni u njemu, mi ne dobijemo ni delić tog kolača. Mi smo ranijih godina pretili da ćemo otići iz Srbije, imali smo i ponude nekih zemalja, ali smo prošle godine kad smo se dočepali tog 30. izdanja, konačno osetili da treba da ostanemo ovde. Ako treba da smanjimo nivo kvaliteta, da nestanemo polako, ali da ostanemo u Nišu“, naveo je Blagojević.
 
Sve ovo dešava se u trenutku dok Nišvil pokušava da dođe do UNESCO-ve liste džez gradova za 2027. godinu, a Blagojević ističe da za to ima vremena.
„Do novembra možemo da predamo aplikaciju, ali ukoliko Ministarstvo kulture ne da preporuku, to nećemo uraditi“, ističe Blagojević.