Okreće li Berlin leđa Vučiću: "Ne bi trebalo milijardama da podržavamo autokratu"

Nemačka politika već decenijama u Aleksandru Vučiću vidi jamstvo stabilnosti i bezbednosti na Balkanu. Od Angele Merkel preko Olafa Šolca pa do Fridriha Merca.
 
Kritike na neke aspekte njegove vladavine su doduše oduvek bile prisutne, no Vučić je kako Berlinu, tako i Briselu, bio previše važan u nekim najvažnijim procesima stabilizacije zapadnog Balkana poput normalizacije odnosa Srbije i Kosova te držanja pod kontrolom Milorada Dodika. Stoga se nije želelo da se Vučić kritikama previše odvraća od EU integracija, piše DW.
 
Tu su naravno i privredni aspekti poput činjenice da je Nemačka najveći strani ulagač u Srbiji, a odnedavno i pitanje strateške saradnje oko eksploatacije litijuma u dolini Jadra.
 
Ali u poslednje vreme su primetne sve češće naznake da bi ova ljubav iz koristi mogla da pukne. Nemačka se doduše drži upadljivo rezervisano, kada je u pitanju podrška studentskim protestima koji od novembra prošle godine Srbiju drže u šahu i koji su upereni protiv aktuelne vlasti u Beogradu, ali izgleda da je strpljenje mnogima u Berlinu pri kraju, što je vidljivo iz sve češćih kritika na račun Vučića, navodi se u tekstu.
Čini se da je kap koja je prelila čašu Vučićev nedavni odlazak na proslavu 80. godišnjice pobede u Pekingu. Tamo se srpski predsednik rukovao s autokratama, a posebno srdačan je bio susret s Vladimirom Putinom, kojeg je nemački kancelar Fridrih Merc (Hrišćansko-demokratska unija CDU) pre nekoliko dana nazvao najvećim ratnim zločincem današnjice. Povrh svega, Vučić je visokog predstavnika za BiH Kristijana Šmita nazvao "gaulajterom", a poslanike Evropskog parlamenta koji su prisustvovali protestima u Srbiji, "ološem".
 
Od stabilizacionog do destabilizacionog faktora
 
Prilikom jedne rasprave u Berlinu pre nekoliko dana, spoljnopolitički portparol poslaničkog kluba Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) Adis Ahmetović nije krio svoje razočaranje razvojem situacije u Srbiji ali i Bosni i Hercegovini, a za destabilizaciju u regionu krivi isključivo Vučića.

"Vučić je postao destabilizacioni faktor ne samo za Srbiju nego i za Bosnu i Hercegovinu, Kosovo i Crnu Goru“, rekao je Ahmetović i rezignirano zaključio kako je Berlin "godinama igrao na pogrešnu kartu".
 
Izgleda da je i vladajućoj Uniji CDU/CSU sve više neugodno kada je prozivaju da ne izražava dovoljnu kritiku na račun vlasti u Beogradu. Na upit DW-a o najnovijim ispadima srpskog predsednika, potpredsednik parlamentarne grupe za Jugoistočnu Evropu iz redova vladajućeg CDU-a Mihael Brand je bio više nego jasan.
 
"Srbija pod Vučićem sve se više udaljava od Evrope i još se čvršće vezuje uz Putina i Si Đinpinga. To što Vučić sada još i visokog predstavnika u BiH naziva 'nacistom', a poslanike Evropskog parlamenta 'ološem', mora imati posledice“, nedvosmislen je Brand.
 
On zaključuje kako Berlin i Brisel treba dobro da razmisle o daljoj podršci Vučiću. „Ne bi trebalo milijardama da podržavamo autokratu, koji Evropu proglašava neprijateljem, bori se protiv sopstvenog naroda i agresivno nastupa protiv suseda“, zaključio je demohrišćanski političar.
 
Sličnu kritiku na račun Vučića nedavno je izrazio i doajen CDU-ove EU politike Elmar Brok.
 
Adis Ahmetović — poslanik SPD-a, koalicionog partnera Brandovog CDU-a, takođe se osvrnuo na konkretne verbalne napade Vučića na Šmita i EU političare i to smestio u dosadašnja saznanja o SNS-ovom političaru.
 
"Aleksandar Vučić poznat je po svojim verbalnim provokacijama, s obzirom na to da je tokom rata u Bosni bio novinar tadašnjeg propagandnog TV-kanala 'Kanal S'. Kada argumenti više ne pomažu, poseže se duboko u disonantnu retoričku kutiju. Ključ za mir i stabilnost u regionu leži u Beogradu. Da je Srbija funkcionalna država s demokratijom i vladavinom prava, ne bi bilo ni sukoba u susedstvu. Vučić retorički podmeće požare kako bi skrenuo pažnju sa svog unutrašnjopolitičkog neuspeha“, direktan je Ahmetović.
 
Iako više nije, za razliku od SPD-a u novoj vladi, stranka Zelenih preko parlamentarnih predstavnika može uticati na nemačku spoljnu politiku. Izvestilac stranke Zeleni za zapadni Balkan i u ovom izbornom razdoblju je Boris Mijatović. On je Vučića optužio da nakon 10 meseci, proteste sada pokušava da spreči silom.
 
"Od sredine avgusta država pod Aleksandrom Vučićem sada sve češće koristi suzavac i pendreke kako bi sprečila dosad mirne proteste. Na najoštriji način osuđujemo primenu nasilja i pokušaje zastrašivanja mirnih demonstranata, kao i svaki dalji oblik eskalacije, bilo da se radi o vojnim pretnjama države ili retoričkim pretnjama", rekao je Mijatović.
 
Političar Zelenih, koji je tokom poslednjeg izbornog razdoblja često boravio u Srbiji, između ostalog i kao posmatrač na izborima, smatra da su Vučićevi verbalni ispadi usmereni protiv pripadnika zelene frakcije u EU parlamentu, sramotni. "Osuđujemo ovu vrstu komunikacije i očekujemo od gospodina Vučića da se međunarodni ugovori poštuju, ali i da se poštuju njihove institucije i njihovi predstavnici", zaključio je Mijatović.
 
Iz relativno jedinstvenog stava poslaničkih klubova u Bundestagu izdvaja se jedino gledište najveće opozicione grupe u parlamentu, Alternative za Nemačku (AfD). Aleksander Volf, poslanik AfD-a i član spoljnopolitičkog odbora Bundestaga rekao je kako je AfD zabrinut događajima u BiH, te naglasio kako poređenja s nacizmom "naravno treba u načelu izbegavati, osobito u napetim situacijama ili nestabilnim regionima“.
 
No za razliku od predstavnika ostalih stranaka s kojima je DW razgovarao, predstavnik AfD-a smatra da je uzrok problema na Balkanu negde drugde. "AfD glavni razlog destabilizacije zemlje vidi manje u izjavama Vučića ili Dodika, a više u sve autokratskijem ponašanju EU-a i UN-a, te unitarističkim nastojanjima Bošnjaka na reviziji Dejtonskog sporazuma", kaže Volf.
 
Volf, koji je u julu izazvao ogorčenje Bundestaga odbivši da upotrebi pojam genocid za događaje u Srebrenici, smatra da i poternica protiv Milorada Dodika služi huškanju jedne etničke grupe protiv druge te je zaključio:
 
"Bosna i Hercegovina ne može opstati kao centralizovana država, a Bošnjaci ne bi trebalo da uskraćuju prava svojih manjina, posebno Hrvata i Srba. Samovoljna menjanja izbornog zakona ili krivičnog zakonika u stranačke svrhe treba odbaciti. Dodik je demokratski izabran predsednik Republike Srpske i kao takvog ga, posebno ako ga referendum u oktobru potvrdi na funkciji, treba poštovati", naveo je on.