Zašto je Amerika na opasnom raskršću posle ubistva Čarlija Kirka

Bila je ovo brutalna sedmica u Americi i nisam jedina koja se pita da li će zemlja uspeti da se iščupa a iz ovog vrtloga mržnje i nasilja.

Posle jednog od najšokantnijih atentata u američkoj istoriji, guverner savezne države Juta apelovao je na Amerikance da smanje političku temperaturu.

Ali skoro niko sa kim sam pričala posle smrti Čarlija Kirka ne misli da će to biti put koji će zemlja odabrati.

Bar ne u dogledno vreme.

Novija istorija prepuna je primera u kojima je Amerika izabrala da se ne ujedini posle tragedije.

To se nije desilo pre 14 godina, kada je demokratska kongresmenka upucana u glavu u Arizoni.

Ni pre osam godina, kad je republikanski kongresmen ubijen na treninga bejzbola.

Amerikanci se nisu ujedinili čak ni tokom svetske pandemije.

Štaviše, kovid je samo produbio njihove podele.

• Ko je Čarli Kirk, ubijeni ljubitelj Trampa, i kuda ide Amerika
• Poruke koje je osumnjičeni za ubistvo Čarlija Kirka razmenio sa cimerom
• Šou Džimija Kimela skinut sa programa zbog komentara o ubistvu Čarlija Kirka

Razlog je jednostavan, a opet ga je teško promeniti.

Podsticaji koji pokreću američki politički život nagrađuju ljude i platforme koji uzburkavaju strasti, a ne one koji ih smiruju.

U čitavoj zemlji, veća je verovatnoća da ćete biti izabrani na političku dužnost ako vodite politiku i retoriku koja se dopada vašoj političkoj bazi, umesto političkoj sredini (to je depresivni nusproizvod „džerimanderinga“, prekrajanja granica izbornih jedinica - prvobitnog greha američke disfunkcionalne podeljene politike.)

Takođe, u medijima, ljudi koji izražavaju mišljenje o politici nagrađuju se ako su ekstremniji i izazivaju zgražavanje - to je način da se privuče veća pažnja i, na kraju, više dolara od reklama.

Ova podsticajna struktura je ono što čini guvernera Jute Spensera Koksa nekom vrstom američkog izuzetka.

Pošto je Čarli Kirk ubijen, on je pozvao Amerikance da se „izloguju, isključe, dodirnu travu, zagrle člana porodice, izađu i urade nešto dobro za zajednicu“.

Zvučao je tako razumno, tako zdravo - pokušaj, u moru podela, da se postigne pomirenje.

Šezdesete i sedamdesete u poređenju sa danas

Podele i političko nasilje nisu nova pojava u Americi.

Pre nekih 160 godina, zemlja je ušla u rat sa samom sobom i taj rat se zapravo nikad nije okončao.

U periodu od pet godina šezdesetih, ubijen je američki predsednik, pa je onda ubijen njegov brat dok je bio u predizbornoj kampanji za predsednika.

U istom tom periodu, dva najistaknutija lidera borbe za građanska prava takođe su ubijena.

Sedamdesetih je predsednik Džerald Ford bio upucan u dva različita navrata.

Osamdesetih je Ronald Regan pogođen metkom dok je išao do njegove limuzine.

I naravno, samo prošle godine, Tramp je bio žrtva neuspelog atentata u Pensilvaniji - i drugog navodnog pokušaja napadača u Floridi, kojem je suđenje započelo u nedelji kada je ubijen Kirk.

Ono što ovu eru čini mnogo drugačijom u odnosu na šezdesete i sedamdesete, međutim, jeste to zbog čega je guverner Koks zabrinut.

Iako je pazio da ne izgovara stvari koje bi dodatno podelile Amerikance, nije bio toliko uviđavan prema kompanijama u čijem su vlasništvu društvene mreže i koje očigledno smatra krivcima za ovu tragediju.

„Verujem da su društvene mreže odigrale direktnu ulogu u svakom atentatu i pokušaju koje smo videli u poslednjih pet-šest godina“, rekao je Koks u intervjuu u nedelju.

On je dodao da je ovaj „kancer“ verovatno preblaga reč za ono što su one uradile američkom društvu.

Većina tehnoloških kompanija je ćutala u zvaničnim obraćanjima.

Međutim, Ilon Mask, milijader i šef Iksa, izrazio je mišljenje, tvrdeći da je „radikalna levica slavila hladnokrvno ubistvo Čarlija Kirka“, dodavši: „jedinstvo je nemoguće sa zlim fanaticima koji slave ubistvo“.

On se takođe osvrnuo na zabrinutost povodom uticaja društvenih mreža, napisavši početkom nedelje:

„Iako povremeno rasprave na Iksu umeju da postanu negativne, i dalje je dobro što se vode.“

'Ovo je kao loš brak'

Zamke ovog sistema, koji spaja društvene mreže sa politikom, brinu čak i one koji su najstrastveniji u vezi sa politikom, bez obzira na to koga podržavaju.

Početkom ove nedelje, Kejtlin Grifits, 19-godišnja predsednica ogranka organizacije Čarlija Kirka na Državnom univerzitetu u Juti, Turning Point USA, rekla je to direktno: „Društvene mreže su definitivno veoma štetne po naše društvo.

„Ne možete čak ni da povedete razgovor sa nekim ko se ne slaže sa vašim političkim uverenjima - a ja iskreno mislim da je to tragično.“

Tragično, ali i ironično, budući da je Kirk doživljavao sebe kao zaštitnika slobode govora, uprkos tome što se njegovi kritičari često nisu slagali sa tom njegovom predstavom.

Njegova smrt bi, međutim, mogla još više da udalji zemlju od civilizovane rasprave o pitanjima od javnog interesa.

Ali svega nekoliko dana posle Kirkove smrti, politički tabori u zemlji su se već ušančili u sučeljenim stavovima.

Mnogi na levici žele da istraže načine na koje je Kirkov ubica mogao biti radikalizovan u internet supkulturama i grupnim četovima.

Mnogi na desnici bi više voleli da rasvetle da li je osumnjičeni bio deo levičarske zavere.

Nijedna grupa nije preterano voljna da stavi prioritet na pomirenje ili isceljenje.

Realnost je da oni koji proučavaju ekstremizam veruju da levo-desno možda čak nije ni najkorisniji način da se pristupi podeli u ovom trenutku.

„Bolje je pogledati šta je to što čini da ljudi budu neobuzdani“, kaže Rejčel Klajnfeld, viša saradnica Karnegijeve fondacije za međunarodni mir, specijalizovana za polarizovane demokratije.

„Da bi se smanjila temperatura potrebna je želja... i od ljudi traži malo više hrabrosti nego što je pokazuju.

„Mislim da je korisnije usredsrediti se na to kako mi kao društvo da okrenemo stranu i otvorimo novo poglavlje, jer je ovo kao loš brak. I baš kao i u lošem braku, možete samo da izgubite ako stalno okrivljujete jedni druge.“

Šta bi pomirenje zahtevalo?

A što se tiče pitanja da li Amerika može da se oslobodi algoritama koji potpiruju podele, za to je potreban vođa ogromne snage sa jednako ogromnom posvećenošću pomirenju.

„Nisam siguran kako ćemo se izvući iz ovoga“, rekao mi je politički novinar Dejvid Draker.

„Pomoglo bi kad bi se obe stranke - a pod stranke mislim 'stranke', ne samo političke ličnosti - složile da prekinu sa optuživanjima i samo rekle: 'prestanite'.“

„Obično to može da pokrene samo predsednik. Ukoliko se obe strane ne slože oko toga da postoje neke granice koje se ne smeju preći ili ukoliko sledeći predsednik to ne učini, nisam siguran kako ćemo to postići.“

Tramp nije takav predsednik.

On često deluje kao da je najsnažniji, u političkom smislu, kad ima neprijatelja protiv koga može da se bori.

Moje je mišljenje da Tramp zaista veruje da ljudi na levici žele da unište njegov pokret MAGA.

A posle Kirkove smrti, počeo je da koristi veoma drugačiji ton od guvernera Jute.

„Reći ću vam nešto zbog čega ću se naći u velikom problemu, ali nije me briga“, rekao je on kad su ga pitali kako nacija može da se oporavi.

„Radikali na desnici su često radikalni zato što ne žele da gledaju zločine... Radikali na levici su pravi problem.“

A otišao je još dalje u Ovalnoj sobi u komentarima na Kirkovo ubistvo (11. septembra): „Političko nasilje radikalne levice je povredilo suviše nevinih ljudi i odnelo suviše života.“

Osnovnu predsednikovu postavku - da ovo nije bio samo čin poremećenog pojedinca, već šire radikalne levice - ponavljaju i drugi zvaničnici Bele kuće.

„Neka mi Bog bude svedok, iskoristićemo svaki izvor koji imamo na raspolaganju da identifikujemo, osujetimo, razbijemo i uništimo ove mreže“, rekao je Stiven Miler, Trampov zamenik šefa protokola.

„To će se desiti i uradićemo to u Čarlijevo ime.“

Međutim, određen broj studija o politički motivisanim ubistvima u SAD - za nekoliko decenija - pokazuje da su više slučajeva izvršili ljudi sa „desničarskim“ ideologijama nego sa „levičarskim“, mada je verovatno neophodno više podataka kako bi se izvukao čvrst zaključak.

'Ljudi kažu da se istorija ponavlja - a nikad nije'

Neki ljudi sa kojima sam razgovarala pozivaju se na mračna vremena u američkoj istoriji kao izvor utehe.

„Malo je perioda u Americi bilo politički mračnije ili nasilnije od godina - šezdesetih i sedamdesetih - koje su oblikovali Vijetnam i Votergejt“, rekao mi je bivši republikanski kongresmen Džo Skarboro, koji je postao uticajan televizijski voditelj.

„Ali je zemlja krenula dalje, proslavila dvestogodišnjicu i prevazišla nasilne podele. Uradiće to ponovo.“

Među optimistima sa kojima sam razgovarala je i demokratski senator Rafael Vornik iz Džordžije, jedan od najstarijih crnih zvaničnika u zemlji.

On je osudio političko nasilje kao naj „anti-demokratskiji“ čin, ali me je i podsetio na napredak koji je Amerika ostvarila po pitanjima kao što je rasa.

„Priča svake porodice je uvek mnogo komplikovanija od priča koje pričamo samima sebi na porodičnim okupljanjima“, rekao mi je on.

„Moj otac je morao da ustupi mesto u autobusu dok je nosio vojničku uniformu tinejdžeru, ali ja danas sedim u Senatu.“

Njihova nada je ohrabrujuća - ali ja i dalje ne vidim jasan izlaz iz ove krize.

U poslednje vreme sve više razmišljam o razgovoru koji sam vodila početkom godine sa istoričarem i režiserom Kenom Bernsom, dok se Amerika pripremala da proslavi 250. godišnjicu od osnivanja.

„Ljudi stalno govore da se istorija ponavlja“, rekao mi je Berns. „A nikada nije.“

Berns umesto toga više voli citat koji su mnogi pripisali piscu Marku Tvenu: „Istorija se ne ponavlja, ali se često rimuje.“

Drugim rečima, čak i ako sadašnjost podseća na prošlost - stvari se nikad ne dese na isti način dvaput.

Ovaj trenutak napetosti deluje kao da se rimuje sa mnogim drugim periodima nemira u američkoj istoriji, ali ga ne ponavlja do kraja.

Jeste, američka istorija je prepuna besa i sukoba - ali nisam sigurna da su društveni i politički sistem ove zemlje brže-bolje nagrađivali kompanije i ljude koji su potpirivali te emocije.

U međuvremenu, Sjedinjene Američke Države će samo postajati slabije, a ne jače.

Bivši ministar odbrane Bob Gejts mi je jednom rekao da su tri najveće pretnje po nacionalnu bezbednost Amerike Kina u usponu, Rusija u padu i unutrašnje podele u samoj zemlji.

Neprijatelji Amerike svakako dobro znaju koliko njene podele škode ovoj supersili.

I oni vredno rade onlajn na tome da još više razdvoje ljude.

A Amerikanci im to samo olakšavaju.

Gornja slika: Justin Sullivan/Getty Images and Charly Triballeau/AFP via Getty Images

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Šou Džimija Kimela skinut sa programa zbog komentara o ubistvu Čarlija Kirka
• Šta Trampova politika „dva roda" znači za svet
• Kako su tvrdnje Ilona Maska o 'slobodi govora' utrle put Trampu do Bele kuće
• Ubistvo Čarlija Kirka: Ko je osumnjičeni Tajler Robinson i ko ga je prijavio policiji
• Ubistvo Čarlija Kirka: Tužioci traže smrtnu kaznu za Tajlera Robinsona
• Zašto Amerikanci toliko vole oružje