Kad je najbolje beleške hvatati rukom

Većina studenata nosi sa sobom laptop na predavanja. Ali da li postoje trenuci kad bi im bilo bolje da ponesu beležnicu i olovku?

Ovih dana mnogi ljudi umeju da kucaju brže nego što pišu rukom, naročito ako su odrasli koristeći laptopove.

To je izuzetno korisna veština, naravno, i omogućava vam da hvatate obilate beleške, brzo i lako, što je sigurno dobra stvar, zar ne?

Možda i nije.

U eksperimentu koji je sprovela Pem Miler sa Univerziteta u Prinstonu, objavljenom 2014, studenti su dobili da gledaju Ted nastupe i rečeno im je da hvataju beleške.

Polovina studenata je dobila laptope, a druga polovina je hvatala beleške olovkom na papiru.

Mogli biste da očekujete neke razlike u beleškama, budući da su ovih dana studenti prilično naviknuti na to da koriste tastaturu.

A i bilo je.

Studenti koji su koristili tastaturu bili su skloniji da zapišu reči predavača doslovce, dok studenti koji su pisali sporije rukom nisu imali drugog izbora nego da se udube u informacije da bi mogli da ih sumiraju.

Nakon svega, studenti su dobili neke nezgodne testove inteligencije da bi im skrenuli misli, a potom su bili propitivani o sadržaju prethodnog predavanja.

Kad je u pitanju pamćenje činjenica, nije bilo bitno koji metod hvatanja beleški su koristili, ali kad je od njih zatraženo da objasne koncepte obrađene na predavanju, studenti koji su hvatali beleške olovkom bili su u tome bolji.

Zapisivanje onoga što je rečeno doslovce angažuje plići oblik kognitivne obrade.

Možete to da uradite čak i bez ikakvog razmišljanja o sadržaju ako to želite.

Ali kad koristite olovku i papir, vi obrađujete informacije dublje, zato što ne možete da postignete da sve zapišete.

Druga prednost papira i olovke je da možete da se krećete po stranici veoma brzo, zaokružujući, podvlačeći ili dodajući još informacija po marginama.

• Da li deca treba da znaju da čitaju i pišu pre polaska u školu u Srbiji
• Zbog čega neki ljudi pišu 'kao u ogledalu'
• Kako žive levoruki u svetu desnorukih

Tim se zapitao da možda nije problem u korišćenju laptopa, već u činjenici da su studenti hvatali beleške doslovce, od reči do reči.

I zato su nakon toga uradili sličnu studiju, ali su ovaj put studenti bili upozoreni da ne zapisuju ono što se govori doslovce.

Uprkos upozorenju, kad su beleške bile analizirane, studenti koji su koristili laptop računare i dalje su više hvatali beleške reč po reč i još uvek nisu mogli da odgovore na konceptualna pitanja onoliko dobro kao ljudi koji su hvatali beleške rukom.

Ali zasigurno na duže staze, ako su vaše beleške kompletnije, to će vam pomoći kad budete prolazili kroz njih, zar ne?

Možda i neće.

Kad je studentima bilo omogućeno da prolaze kroz beleške pre ispita naredne nedelje, grupa sa papirom i olovkom i dalje je bolje prolazila.

Razlog je da vam dublja kognitivna obrada materijala dok slušate šta se govori pomaže i da ga bolje razumete i da ga bolje zapamtite kasnije.

Čak i ako se nikad više ne pomognete vašim beleškama, sam proces njihovog stvaranja može vam biti od koristi.

Izuzetak je samo učenje prostih činjenica.

Tada hvatanje beleški na laptopu radi sasvim dobro.

Pasivniji način da i dalje beležite informacije sa predavanja je da ih snimate kako biste kasnije mogli ponovo da ih slušate ili pogledate.

Ali postoji rizik da se, zato što znate da ćete imati sve što vam treba kad vam bude trebalo, možda nećete skoncentrisati kako treba.

Ili vas to možda oslobađa da se do kraja skoncentrišete na ono što se dešava jer vam pažnju više ne odvlači trud hvatanja beleški?

U okviru psihologije, kad se zadatak poput ovog dodeli tehnologiji, to se naziva kognitivnim rasterećivanjem.

Ali da li ono pomaže?

U eksperimentu Bjanke Patel na Univerzitetu u Severnoj Karolini, studentima farmacije rečeno je da će njihovo predavanje biti podeljeno na dva dela.

Ali prvi 50-minutni deo biće snimljen kamerom, tako da mogu da ga pogledaju kasnije ako žele.

Drugi 50-minutni segment neće biti snimljen.

Oni su bili testirani neposredno posle sesije i nedelju dana kasnije da bi se videlo koliko toga mogu da se sete sa svakog od predavanja - onog koje je snimljeno, što im omogućuje da se potpuno posvete temi, i nesnimljenog predavanja tokom kog su morali da hvataju beleške.

Šta mislite koji je bolje funkcionisao?

Odgovor je da nije bilo razlike.

To je zato što obe tehnike sa sobom nose određene prednosti.

Prednost činjenice što nisu bili primorani da hvataju beleške je da mogu da posvete potpunu pažnju onome što se govori a da ne moraju da se brinu oko zapisivanja, zato što uvek mogu ponovo da ga poslušaju kasnije.

Ali prednost hvatanja beleški je da vas primorava da obrađujete informacije i razmišljate o njima da biste shvatili koji je najbolji način da ih sumirate.

Ali tu se krilo i još jedno iznenađenje.

Kad su studenti znali da mogu da pogledaju snimak kasnije ako žele, zapravo su pravili više beleški i crtali više dijagrama, što je neka vrsta misterije.

Dakle, da li je bolje snimati predavanja ili ne zavisi manje-više od vaših ličnih preferencija.

Ali još jedna stvar koja mora da se uzme u obzir je da kucane beleške imaju prednost kad je u pitanju njihovo lakše pohranjivanje i pretraživanje.

Studija iz 2019. u Helsinkiju, tokom koje su studenti medicine dobili ajpedove, pokazala je da su oni bili izuzetno korisni.

Tableti su im podarili fleksibilnost da hvataju nelinearne beleške i činilo se da posebno dobro odgovaraju studentima stomatologije, kojima su vizuelne slike posebno važne.

Ali iako su uređaji bili popularni, učinak studenata sa njima i bez njih nije bio meren, tako da ne znamo kakav uticaj su imali na njihove ocene.

Naravno, ako umete da kucate brzo i želite transkripcije, onda je laptop idealan, ali ako je vaš cilj da bolje razumete materijal a ne samo da pravite puki zapis materijala, onda hvatajte beleške olovkom.

A druga lekcija iz svega ovoga je, naravno, da vam beleške budu koncizne.

• Zašto je vrtić važan za razvoj i obrazovanje dece
• Šta je digitalna demencija i može li se sprečiti
• Ponovo u studentskim klupama: „Ovog puta idem do poslednje stanice"
• Zašto se osećamo toliko usamljeno iako smo okruženi ljudima
• Zašto u svemu često vidimo ono najgore
• Emocionalno prejedanje: „Začaran krug pun krivice”

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]