Šta su 'Posejdonove loptice' koje se pojavljuju na obalama Sredozemnog mora

Dok se sitni komadi plastike nakupljaju u okeanima, prirodne podvodne livade morskih cvetnica, vrste morske trave, sakupljaju mikroplastiku i izbacuju je na obalu u obliku kugli.

Morske cvetnice (Posidonia oceanica) formiraju kugle, zbijene snopove ove vrste morske trave, koja je rasprostranjena u Sredozemnom moru.

Nazvane su po grčkom bogu mora Posejdonu, a vekovima se koriste za mnogo toga, od pakovanja do izolacije kuća.

Međutim, istraživači sa Univerziteta u Barseloni, u Španiji, otkrili su da ove sunđeraste kuglice spontano obavljaju još jednu funkciju - sakupljaju plastični otpad sa morskog dna.

Mikroplastika u moru, u koju spadaju čestice manje od pet milimetara, često potiče od predmeta kao što su plastične kese, boce i ribarske mreže.

Ti delići plastike mogu da štete našem zdravlju, jer utiču na sve - od kostiju i funkcije mozga do hormona.

Iako većina zagađenja plastikom potiče sa kopna, okean, kao i podvodne livade morskih cvetnica, deluju kao svojevrsna sudopera.

Lišće morskih cvetnica usporava tok vode, kaže Ana Sančez-Vidal, glavna autorka studije iz Barselone.

„Struje su slabije u livadama morskih cvetnica, pa one zadržavaju ugljenik i sediment i služe kao utočište biodiverzitetu".

Ali ove podvodne livade istovremeno akumuliraju i veće koncentracije plastike.

Svake godine, između 1,15 i 2,41 miliona tona plastike dospe u more iz reka.

Ako se reka uliva u more u području gde rastu morske cvetnice, one deo te plastike hvataja i nakupljaju.

• Šta su „odvratne” crne lopte na plažama u Sidneju
• Velika misteriozna kugla u Japanu uklonjena sa plaže

Ipak, ne zadrži se sva plastika u ovim livadama morskih cvetnica.

Na jesen, morske cvetnice odbacuju lišće.

Te vlaknaste niti, bogate kompleksnim organskim polimerom ligninom, prepliću se i obrazuju guste kuglice.

„Kada se kreću, one prenose plastiku upletenu u tim vlaknima", objašnjava Sančez-Vidal.

Istraživači su procenili da podvodne livade morskih cvetnica svake godine mogu da uhvate skoro 900 miliona delića plastike u Sredozemnom moru.

Tokom 2018. i 2019. godine, tim Sančez-Vidal je ispitivao kuglice morskih cvetnica koje su isplivale na četiri plaže na ostrvu Majorki u Španiji.

Na obalama Sa Marine, Son Sera de Marine, Koste dels Pinsa, i Es Peregons Petitsa, pronašli su ostatke plastike u polovini uzoraka otpalih listova morskih cvetnica.

I to do 600 delića po kilogramu lišća.

Iako je plastika pronađena u samo 17 odsto kuglica morskih cvetnica, u svakoj od njih plastika je bila gusto upakovana - gotovo 1.500 delića po kilogramu.

Čvršće zbijene kugle su sakupile više plastike.

„Posle objave našeg rada, mnogi ljudi su počeli su da mi šalju [fotografije] ogromnih kugli morskih cvetnica", kaže Sančez-Vidal.

To su lopte koje hvataju veće i vidljivije komade plastike.

„Ponekad su u njima bili ulošci, tamponi, vlažne maramice, stvari koje sadrže mnogo celuloze, pa onda kugle tonu", objašnjava ona.

„Ne, stvarno nisam želela da mi svi šalju takve slike", dodaje kroz šalu.

Nemirno more, naročito tokom oluja i plime i oseke, može da iščupa kugle morskih cvetnica sa morskog dna, kaže Sančez-Vidal.

Neke kugle odu u dublje vode, a pojedine isplivaju na obalu.

„Kažemo da nam more tako vraća đubre koje nikada nije trebalo da završi na morskom dnu", kaže Sančez-Vidal.

Ali ona naglašava da kugle morskih cvetnica nisu rešenje za problem plastike u morima.

„Nikada ih nismo posmatrali kao vid sanacije, ili kao način čišćenja mora od otpada", kaže ona.

Ona apeluje na sve koji pronađu kugle morskih cvetnica da ih ostave tamo gde jesu, na plaži ili u moru.

„Kugle donose vlagu i hranljive materije na plažu.

„Ako ih bacimo, uništavamo taj ekosistem koji se razvija na plaži", upozorava ona.

Ovo se dešava u trenutku kada se u svetu smanjuju podvodne površine morskih trava.

Jedno istraživanje je pokazalo da se ukupna površina pokrivena morskim travama smanjila za 29 odsto od kraja 19. veka.

Morske trave ugrožavaju loš kvalitet vode, izgradnja na obalama, invazivne vrste, porast temperature mora, i rast nivoa mora.

U istočnom Sredozemlju, morske cvetnice se suočavaju sa stalnom i sve većom pretnjom od toplotnih talasa i industrijskog zagađenja.

Srodna vrsta u Australiji (Posidonia australis), takođe je u opadanju, uprkos naporima da se očuva.

Ali u Sredozemlju, nekoliko lokalnih inicijativa, poput onih u zalivu Poljensi na severu ostrva Majorke u Španiji, i na Siciliji i Malti, i dalje nastoje da obnove morske cvetnice.

Livade morskih cvetnica pružaju ključne usluge ekosistema - poboljšavaju kvalitet vode, apsorbuju ugljen-dioksid, štite obale, i služe kao mrestilišta i utočišta morskim vrstama.

„Ali nije rešenje ni da svuda sadimo livade morskih cvetnica da bi služile kao filteri za plastiku", dodaje Sančez-Vidal.

Umesto toga, potrebno je rešiti sam izvor problema, naglašava ona.

„Jednostavno moramo da sprečimo da plastika uopšte dospe u more, a to znači smanjenje proizvodnje plastike".

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Zašto okeani postaju tamniji
• Zagađenje okeana: Zašto ne možemo da vidimo plastiku u morima
• Ostrvo smeća u okeanu triput veće od Francuske
• Sećate se potonulog broda kod Šri Lanke? Zagađenje je pogubnije nego što se mislilo
• Koliko brodskih olupina leži na dnu svetskih okeana
• Meduze kao globalni problem: Možda je rešenje da ih jedemo