U svetu ima više gojazne nego pothranjene dece: UNICEF

U svetu prvi put ima više gojazne nego pothranjene dece, pokazuje velika studija koju je sproveo UNICEF, Dečji fond Ujedinjenih nacija (UN).

Smatra se da je gojazno otprilike svako deseto dete uzrasta od pet do 19 godina, što je približno 188 miliona dece i mladih.

Istraživači kao glavni razlog ovog problema navode prelazak sa tradicionalne ishrane na one koje se u velikoj meri oslanjaju na ultraprerađene namirnice koje su relativno jeftine i vrlo kalorične.

UNICEF poziva vlade da preduzmu odgovarajuće mere da zaštite decu od nezdravih sastojaka i spreče mešanje industrije ultraprerađene hrane u političke odluke.

Prekomerna uhranjenost i loša ishrana

Kada su ranije zdravstveni stručnjaci ranije o deci koja se loše hrane, to se uglavnom tumačilo da su ta deca pothranjena.

To više nije slučaj, jer se danas izraz loša ishrana odnosi i na uticaj gojaznosti na zdravlje i razvoj dece.

Čak i u siromašnijim zemljama ovo postaje ozbiljan problem.

Prekomerno uhranjena deca su ona koja imaju znatno veću telesnu težinu od one koja se smatra zdravom za njihov uzrast, pol i visinu.

Gojaznost predstavlja težak oblik prekomerne uhranjenosti i povezuje se sa povećanim rizikom od dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih bolesti i pojedinih karcinoma u kasnijem periodu života.

U detinjstvu, pravilna ishrana, koja je bogata voćem, povrćem i proteinima, je ključna za rast, kognitivni razvoj i mentalno zdravlje.

Međutim, mnoge tradicionalne ishrane se zamenjuju ultraprerađenim namirnicama koje su često bogate šećerom, skrobom, solju, nezdravim mastima, i aditivima.

Problem gojaznosti ne sme da se potcenjuje, upozorava izvršna direktorka UNICEF-a Ketrin Rasel.

Kaže da je gojaznost sve veći problem koji može ozbiljno da utiče na zdravlje i razvoj dece.

• Može li Srbija dobiti bitku sa gojaznošću dece
• Kako vaša porodica oblikuje izgled vašeg tela
• Da li je višak kilograma stvar izbora

Svako deseto dete je sada gojazno

Loša ili nedovoljna ishrana, koja kod male dece može da se manifestuje mršavošću i zaostajanjem u rastu i dalje je veliki problem među decom mlađom od pet godina u mnogim zemljama koje imaju niske i srednje prihode.

Ali najnoviji podaci studije UNICEF-a koja je obuhvatila više od 190 zemalja, pokazuju da se udeo pothranjene dece uzrasta od pet do 19 godina smanjio od 2000. godine sa skoro 13 odsto na 9,2 odsto.

Međutim, stope gojaznosti su porasle sa tri odsto na 9,4 odsto, što znači da je otprilike svako deseto dete sada gojazno.

Broj prekomerno uhranjene dece, među koje spadaju i gojazna deca, je toliko porastao da su sada svako peto dete školskog uzrasta i adolescent prekomerno uhranjeni.

To je otprilike 391 milion dece i adolescenata širom sveta, pokazuje procena navedena u studiji.

Danas ima više gojazne nego pothranjene dece u svim delovima sveta, osim u podsaharskoj Africi i južnoj Aziji.

Najveće stope gojaznosti među decom i mladima zabeležene su u pojedinim pacifičkim ostrvskim državama, među kojima su Nijue (38 odsto), Kukova Ostrva (37 odsto) i Nauru (33 odsto).

Ali, problem gojaznosti imaju i mnoge zemlje koje imaju visoke prihode.

Među decom i mladima uzrasta od pet do 19 godina, gojazno je 27 odsto u Čileu, 21 odsto u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) i 21 odsto u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE).

„U mnogim zemljama vidimo dvostruki uticaj loše ishrane – zaostajanje u rastu i gojaznost", kaže izvršna direktorka UNICEF-a Ketrin Rasel:

„To zahteva ciljane intervencije.

„Svakom detetu moraju da budu dostupne hranljive i priuštive namirnice da bi se podržao njihov rast i razvoj.

„Hitno su nam potrebne politike koje će omogućiti roditeljima i starateljima da imaju pristup zdravim i hranljivim namirnicama za njihovu decu".

Pogledajte video: Kako da izbegnemo uvrede kad pričamo o tuđem izgledu

Poziv na akciju

Posledice po zdravlje i ekonomski troškovi nepreduzimanja odgovarajućih mera mogli da budu ogromni, upozorava UNICEF.

U izveštaju se procenjuje da će do 2035. godine ekonomske posledice prekomerne uhranjenosti i gojaznosti iznositi više od četiri biliona američkih dolara godišnje.

UNICEF u izveštaju poziva vlade da preduzmu mere, koje podrazumevaju pravila o označavanju i reklamiranju hrane.

Te mere podrazumevaju zakonsku zaštitu ishrane dece uklanjanjem ultraprerađene hrane iz školskih kantina, uvođenje poreza na nezdravu hranu i pića i podsticanje proizvođača hrane da izmene sastav proizvoda ograničavanjem nezdravih sastojaka i štetnih zamena.

Izveštaj takođe poziva vlade da ne dopuštaju mešanja industrije ultraprerađene hrane u donošenje politika.

Proizvođačima ultraprerađene hrane i pića trebalo bi zabraniti učešće u stvaranju i sprovođenju politika, i takođe bi im trebalo uvesti obavezu da zvanično prijavljuju lobiranje za njihove proizvode.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Za 10 meseci, sa 216 na 91 kilograma
• Alarm: Više od 50 odsto odraslih u svetu do 2050. biće gojazno ili prekomerne težine
• Koliko se ljudi u Srbiji bori sa viškom kilograma
• „Kilaža se menja, ali zli ljudi ostaju zli": Bivša teniserka Jelena Dokić na meti uvreda zbog kilograma
• Da li je doručak zaista najvažniji obrok
• Žene koje se bore protiv „debelofobije“