Porast problema u razvoju govora kod dece u Srbiji

Ono što je primetila dr Ivana Mitrović Đorđević, logoped, jeste povećana potražnja za pomoć u učenju i poboljšanjem koncentracije.

"Kao glavni uzroci nastanka problema u govoru navode se upotreba i zavisnost od digitalnih tehnologija, ne komuniciranje sa detetom ili nepravilno komuniciranje, nedovoljna stimulacija dece", navodi Mitrović Đorđević.
 
Ona dalje kaže da ne treba da zaboravimo da deca kopiraju svoje roditelje - a to znači da ako roditelji gledaju u telefon i dete gleda u telefon; ako roditelji viču i dete viče; ako roditelji psuju i dete psuje; ako roditelji ne pričaju sa detetom i dete ne priča.

Kada se može uočiti problem u govoru?

"Problem u govoru može da se uoči ukoliko dete zaostaje u razvoju govora za svojim vršnjacima. Obično se detektuje na pregledu kod pedijatra, koji će dete upututi na logopeda. Potrebno je samo pratiti savete pedijatra i logopeda i omogućiti detetu da razvije svoj govor sledeći uputstva logopeda. Ova usluga je dostupna u svakom domu zdravlja u Srbiji i pokrivena je zdravstvenom zaštitom", kaže logoped Ivana Mitrović Đorđević i navodi da su najčešći problemi nepravilan izgovor glasova i oskudan rečnik.

"Ako se ne ode na vreme, logopedska terapija može biti i do tri puta duža. Dete za to vreme može izgubiti motivaciju i početi da pokazuje odbojnost prema vežbama", upozorava sagovornica i podseća da je govor usko povezan sa razvojem inteligencije, te da dete može ozbiljno zaostati i izgubiti na intelektualnom razvoju.
 
Glavni krivac?

"U poslednje vreme se pominje neadekvatna upotreba digitalnih tehnologija kao jedan od glavnih uzročnika govornih problema. Iz mog iskustva glavni problem je neadekvatna stimulacija dece", otkriva logoped i naglašava koliko je važno da roditelji pričaju sa decom, čitaju im, pružaju im ispravne govorne modele.

"Na taj način obogaćuju dečji vokabular i pomažu im u izgradnji gramatički ispravne rečenice."
 
Zašto nastaje problem u govoru?

O razlozima nastajanja odloženog govorno- jezičkog razvoja kod dece govorila je za N1 i logoped Nađa Majstorović koja kaže da problematika ne obuhvata samo probleme u produkciji već i probleme u razumevanju govora.

"Oni se mogu javiti kao posledica nečega što se desilo već tokom intrauterinog razvoja, ali mogu nastati i postnatalno", kaže Nađa Majstorović i u nastavku objašnjava šta sve može da utiče na razvoj govora od rođenja deteta.
 
Dojenje je važno za razvoj govornog aparata

"Dojenje je jedna od prvih interakcija bebe sa majkom, to je proces u kojem beba pored hranjenja, upoznaje i prepoznaje svoju majku po dodiru, glasu, njenom mirisu i po emociji koja se tom prilikom razmenjuje. Pored ovoga, dojenje je bitno i za razvoj govornog aparata. Usavršavanjem sisanja (kao urođenog refleksa) beba razvija senzorne i motorne obrasce koji su joj potrebni pre svega za hranjenje, a kasnije i za govor. Kvalitet i način sisanja se takođe menja tokom prvih par meseci bebinog života što govori između ostalog i o napretku njenog govornog aparata, pa tako beba napreduje od oglašavanja vokalima, preko gukanja do brbljanja u prvih par meseci života", objašnjava logoped Majstorović. 
 
Kako korišćenje cucle utiče na razvoj govora?

Korišćenje cucle, sagovornica, ne savetuje, pre svega zbog podsticanja primitivnih obrazaca kao što je refleks sisanja.

"Naime, očekujemo da će se nenutritivni refleks sisanja integrisati na uzrastu od jednog meseca, što znači da će dete preći na kompleksnije motorne i senzorne obrasce funkcionisanja", kaže i nastavlja:
 
"Cucla se najčešće koristi kao alat u emocionalnoj regulaciji kod deteta, roditelji će dati cuclu kada dete plače ili je uznemireno. Sa rastom i razvojem deteta očekivaćemo da ono bude sve bolje u emocionalnoj samoregulaciji, pa konstantno vraćanje na regulaciju pomoću cucle ograničava dete u tome da traži i razvija zreliji način da se nosi sa emocijama", objašnjava logoped Majstorović.

Dalje ona kaže da cucla može da utiče na razvoj anatomskih struktura unutar usne duplje. Cucla će uticati, kako navodi, na razvoj nepca, vilice i jezika. Konstantan pritisak cucle na nepce može izazvati pojavu visokog nepca.

"Prirodan položaj jezika je na nepcu, samim tim što dete drži cuclu u ustima jezik ne može biti priljubljen uz nepce, pa će uticati i na razvoj jezika. Držanje cucle u ustima onemogućava vilici, jeziku i usnama da zauzmu adekvatan neutralni položaj tokom "odmaranja". I kao poslednje navela bih pojavu otvorenog zagrižaja", kaže Majstorović.
 
Da li su mobilni telefoni za sve krivi?

Problem korišćenja mobilnih telefona kod dece je nešto što je već duže vreme aktuelna tema.
"Loš uticaj na pažnju ima sadržaj koji je prezasićen auditivnim i vizuelnim stimulusima koje ćemo teško naći van ekrana. 

Navela bih i "skrolovanje" koje okupira dečiju pažnju na svega par sekundi", objašnjava logoped.
Stoga, kako kaže, ne možemo očekivati od deteta da ostane u aktivnosti duže vreme i održi pažnju koja je neophodna za učenje, ako je ono naviklo na sadržaj koji će moći da "skroluje" ukoliko mu ne svidi u prvih par sekundi.

Dalje ona navodi problem korišćenja telefona prilikom hranjenja.

"Roditelji neretko daju deci telefon kako bi pojela nešto što inače ne vole ili kako bi sedela mirno za stolom dok se jede. Pre nego što unesemo hranu u usta u našem organizmu se dešavaju neke promene kao što je, na primer lučenje pljuvačke, mi vizuelno i olfaktivno percipiramo hranu i pripremamo naše telo na proces hranjenja, cela ova faza u hranjenju se naziva anticipatorna faza. Ukoliko pred sobom imamo telefon koji nam okupira pažnju, naša anticipatorna faza hranjenja će biti narušena", navodi logoped Majstorović. 

Kada se problem može ustanoviti?

Prve probleme u govorno-jezičkom razvoju, kaže logoped, možemo videti u veoma ranom uzrastu.

"U prva dva meseca kod deteta očekujemo da se oglašava plačem i kratkom vokalizacijom, kasnije na uzrastu od oko dva meseca očekujemo fazu gukanje, sa šest meseci fazu brbljanja, sa 8 meseci dete počinje da uči putem imitacije, razume neke jednostavnije naloge kao sto su "daj", "pa-pa", "gde je pametna glava?", "gde zeka pije vodu?" itd. - što je pokazatelj da nikada nije rano javiti se logopedu, kako zbog problema u govorno- jezičkom razvoju, čitanju, pisanju, tako i zbog problema u hranjenju", zaključuje Majstorović i naznačava značaj rane stimulacije.