Čekaju li nas nova poskupljenja hrane na jesen: Suša i inflacija deo problema

Da je izvesno da nas na jesen čekaju nova poskupljenja poljoprivrednih proizvoda, za Insajder kaže predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Goran Filipović, koji je istakao i da brine hoće li uopšte biti dovoljno roda za potrebe svih građana Srbije.
 
Prema nedavnom izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS), voće je za godinu dana poskupelo 81,4 odsto, a žito 3,9 odsto. Uz najavljena dodatna poskupljenja zbog suše, sve su veći izgledi da će dobar deo poljoprivrednih proizvoda postati čist luksuz.

Kako je za Insajder objasnio Filipović, situacija zbog suše nije najbolja, a smanjenje roda će zavisiti i od rejona, odnosno, gde je i u kolikoj meri padala kiša.
 
"U Bačkoj je završena berba jabuke, imamo hektar i po, a to znači da je rod tačno prepolovljen. Ovde smo čak navodnjavali svaki dan i to nije bilo dovoljno zbog velikih vrućina. Jabuke su jednostavno otpadale na vrućini preko 38 stepeni", rekao je Filipović.
 
Dodao je da nije samo suša uticala na to, već da je štetu načinio i mraz u aprilu.
 
"Tada je jabuka tek počela da cveta, ali se oko 20 odsto smrzlo", naveo je Filipović.
Prema onome što se može videti po klipovima, Filipović ocenjuje i da će rod suncokreta biti smanjen za 30 do 50 odsto, a da će i kukuruz biti prepolovljen.
 
"Što se jabuke tiče, poskupela je za 10 dinara. Prošle godine je bila 50, a ove će biti 60 ili 65 dinara. To je sve nedovoljno, jer ne može da nadomesti smanjenje roda za 50 odsto. Voleo bih da ostane prošlogodišnja cena od 50 dinara, a da rodi sedam umesto 3,5 vagona koliko imam ove godine", rekao je Filipović.
 
Da je sigurno da će se posledice suše osetiti na cenama, za Insajder je potvrdio i agroekonomista prof. dr Bojan Dimitrijević, jer, kako navodi, "što je manje nečega na tržištu - to je veća cena".
 
"Pogotovo ako uzmemo u obzir i pozne prolećne mrazeve, zbog kojih je prvobitno rod smanjen, a sada je suša na kraju dokrajčila poljoprivredne prozvode", istakao je Dimitrijević.

Ukazao je da se o tačnom povećanju cene ne može trenutno precizno govoriti, jer ono zavisi od više različitih faktora.
 
"Na povećanje cena ne utiče samo suša koja nas je zadesila, nego utiču i spoljni faktori. Odnosno, zbog nedostataka određenih poljoprivrednih proizvoda na tržištu, sigurno je da će doći do uvoza iz nekih drugih zemalja. Teško je proceniti po kojoj ceni će se ti uvezeni prozvodi prodavati", rekao je Dimitrijević.
 
Dodao je da, što se tiče samih proizvoda, zasigurno će se poskupljenje osetiti najviše na cenama voća i povrća.
 
"Nekad smo mogli da se pohvalimo činjenicom da nam je zemlja bogata vodom, ali se ta količina vode smanjila. Iz tog razloga, kako bi se ubuduće smanjili negativni efekti nestašice vode, neophodno je da se ide u susret klimatskim promenama. Odnosno, da se razmišlja o korišćenju poljoprivredne kulture koja je otpornija na sušu", rekao je Dimitrijević.
 
Dimitrijević zaključuje da nas suša očekuje i narednih godina, te da bi trebalo razmišljati proaktivno i ubuduće preduzeti nešto da se izbegnu ovakve negativne posledice. 
 
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin za Danas kaže da je, što se tiče bilansa bazičnih poljoprivrednih proizvoda koji kreiraju najveći korpus u prehrambenom sektoru kao što su kukuruz, pšenica, soja, suncokret i šećerna repa, ova godina veoma loša.
 
"Pšenica je imala dobar prinos, a sve ostale ratarske kulture će evidentno podbaciti, neke više, a neke manje", ukazuje on.
 
Ipak, kako kaže, kod kukuruza i suncokreta će biti zadovoljene domaće potrebe.
 
"Nećemo morati da uvozimo te sirovine koje su vrlo bitne za stočnu ishranu i za proizvodnju ulja. S druge strane, soja je u velikom podbačaju i nju ćemo evidentno morati da uvozimo, što će se negativno odraziti i na stočarsku proizvodnju. Šećerna repa je ugovorena u količini koliko je šećeranama potrebno, tako da će one biti pokrivene za svoje kapacitete", navodi Galetin.

Međutim, razlog za zabrinutnost postoji, upozorava on.
 
"Kada se sve to uzme u obzir, a posebno i proizvodnja voća i povrća, imaćemo jedan deficit koji ćemo morati da nadoknadimo preko uvoza. Kada imate takvu situaciju da morate da uvozite dobar deo osnovnih prehrambenih artikala, postavlja se pitanje uvozničkog lobija, koji u velikoj meri diktira cenu uvozne robe na domaćem tržištu. To može da bude veliki problem za naše krajnje kupce, jer možemo da imamo višu cenu", ukazuje Galetin.
 
Ovu godinu ćemo, prema njegovim rečima, pamtiti po značajnom rastu cena hrane.
 
"Ova suša i visoke temperature, uz nedostatak padavina, samo su dodatno podstakle situaciju koju imamo na tržištu osnovnih ratarskih kultura, koje generišu najveći deo u proizvodnji hrane poput mesa, mleka, hleba i slično", zaključuje Galetin.
 
Direktor sirovinskog sektora šećerane "Sunoko" Rade Miljević za Danas ukazuje da je šećerna repa, kao i druge kulture, ove godine pretrpela štete od suša.
 
"Mi očekujemo smanjenje prinosa za nekih 15 odsto u odnosu na petogodišnji prosek, ali u odnosu na prošlu godinu ipak imamo povećanje od 20 odsto", objašnjava on.
 
Ipak, kako ističe, najvažnije je da ima dovoljno površina pod šećernom repom, gde su biljke zdrave i u dobroj kondiciji. Zbog toga, kako dodaje, može da se očekuje normalna proizvodnja, sa dobrim kvalitetom samog šećera.
 
Miljević tvrdi da neće biti problema na tržištu, a da će cena ostati slična.
 
"Šećer je strateški proizvod, njemu je država poslednji put formirala neku cenu od 114 dinara, ali je ona u maloprodaji malo i pala, na oko 100 dinara. Država to drži pod kontrolom i cena će verovatno biti u granicama kao i do sada", smatra on.