Protesti u Srbiji: Može li haos da se kontroliše

Mračna soba, uniformisani ljudi pred monitorima nadgledaju gradske ulice pune demonstranata, policije i prevrnutih automobila i čekaju naređenja čoveka u sivom odelu koji nervoznim koracima šeta iza njih.

Ono što deluje kao scena iz nekog jeftinog filma o teorijama zavere u stvarnosti postoji u policiji svake zemlje, baš kao i kategorija haosa u političkoj nauci.

U živote ljudi u Srbiji tokom vrelih letnjih dana priču o teoriji kontrolisanog haosa uveo je predsednik Aleksandar Vučić.

Optužio je antivladine demonstrante koji mesecima protestuju tražeći odgovornost za smrt 16 ljudi u padu nadstrešnice na stanici u Novom Sadu da postepeno „potkopavaju poverenje u institucije i stvaraju atmosferu trajne nestabilnosti".

Pet dana kasnije, Vučić je pozvao predstavnike studenata na debatu.

Protesti u Srbiji su postali napetiji u avgustu, sukobi antivladinih demonstranata i pristalica vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) sve su učestaliji, kao i intervencije policije, uz optužbe za brutalnost i prekoračenje ovlašćenja.

A kako teorija haosa objašnjava ovakve situacije?

„Ukratko, zasniva se na tvrdnji da u kompleksnim sistemima, male promene početnih uslova mogu da dovedu do nepredvidivih i često nesrazmernih ishoda", kaže Režis Dandoa, profesor Libr univerziteta u Briselu, u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Pogledajte video: Kako je teorija haosa promenila naše shvatanje univerzuma

https://www.youtube.com/watch?v=MhJQfXmFKF8

Vučićev poziv na dijalog, studenti odgovaraju: 'Raspiši izbore'

Nekoliko dana pošto je najavio „odlučne mere“ države u vezi sa protestima, Vučić je pozvao je na razgovor predstavnike studenata koji mesecima blokiraju fakultete i protestuju.

„Uprkos svemu lošem što mislim o njihovim zahtevima smatram da je veoma važno da ih čujemo", rekao je Vučić u obraćanju na Instagram stranici.

Rekao je da je spreman na razgovor na „svim televizijama i portalima sa legitimnim predstavnicima studentsko-blokaderskog pokreta“.

„Smatram da je veoma važno da saslušamo jedni druge i da je od presudnog značaja da obnovimo dijalog u našoj Srbiji", dodao je.

Vučić je u decembru 2024, mesec dana posle pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je poginulo 16 ljudi, a jedna devojka teško povređena, prvi put pozvao studente na dijalog.

Usledilo je još poziva u medijima, a studenti su mu do sada odgovarali da „nije nadležan" za zahteve koji su se odnosili na rad institucija i odgovornost nadležnih za novosadsku tragediju.

U prvom reagovanju na Vučićev novi poziv, na nekoliko naloga studenata koji blokiraju fakultete odgovoreno mu je da „raspiše izbore, nemamo o čemu da razgovaramo".

„Očigledno da predsednik nema odgovor na narodni bunt, pa bi sad i da razgovara sa nama koje mesecima naziva teroristima.

„O vizijama i programima za budućnost ćemo debatovati, u predizbornoj kampanji, kad raspiše izbore", poručeno je sa naloga studenata beogradskog Filozofskog fakulteta na mreži Iks.

Ko i kako kontroliše haos?

Teorija haosa potiče iz matematike i fizike, ali i politički sistemi su kompleksni i zasnovani na brojnim interakcijama aktera koji su međusobno zavisni, objašnjava Dandoa.

„U politici to implicira da mali politički događaji - simbolične akcije, govori - mogu da izazovu važne političke promene", objašnjava

Vučić je posle demonstracija i sukoba sa policijom u gradovima širom zemlje, bez iznošenja dokaza, govorio da demonstranti koriste „društveno kontrolisani haos u fazama", a prva je, tvrdi, iznošenje dezinformacija.

U drugoj fazi, kriza se pojačava kroz eskalaciju nasilja i spoljnopolitičke pritiske, da bi u trećoj došlo do transformacije i pristajanja na neprihvatljiva rešenja, ispričao je Vučić.

„Druga faza se koristi u političkoj i bezbednosnoj analizi da opiše eskalacioni mehanizam destabilizacije društva, pri čemu haos nije spontan već ga ciljano iniciraju domaći i strani akteri", kazao je.

Kontrolisani haos znači da politički sistem funkcioniše nepredvidivo i nestabilno, ali ima i određena ograničenja koja sprečavaju potpuni kolaps, objašnjava profesor Dandoa.

„Primer kontrolisanog haosa u zapadnim demokratijama je što veliki protesti, štrajkovi, ostavke vlada, pobede populista ili čak ulazak radikalnih desničara u vlast, dovode do određenog političkog haosa, ali nikada ne prelaze ograničenja demokratske države", ukazuje.

• Jesu li studentski protesti u Srbiji 'obojena revolucija' kako tvrde vlasti
• Optužbe o nasilju policije: Svedočenja povređenih na protestima u Srbiji
• Utiču li studentski protesti na privredu Srbije

Kritičari vlasti u Srbiji tvrde da je jedan od glavnih problema u zemlji nefunkcionisanje institucija i za to optužuju SNS.

Ukoliko institucije ne rade ili ne postoje, čak i mali događaj potencijalno može da ima disproporcionalne posledice na politiku i sistem, „ako se desi u pravom trenutku, na pravom mestu", dodaje Dandoa.

Optužbe o upotrebi kontrolisanog haosa u novijoj istoriji često su iznosili zvaničnici Rusije na račun Zapada.

Tako su iz Kremlja u aprilu 2024. optužili Sjedinjene Države da se služe kontrolisanim haosom na Bliskom istoku kako bi kontrolisali taj region, što su demantovali iz Vašingtona.

Arapsko proleće

U novijoj istoriji, verovatno najpoznatiji primer teorije haosa u politici je Arapsko proleće, prema tvrdnjama stručnjaka.

„Tada se ulični trgovac u Tunisu zapalio, a ovaj naizgled mali događaj imao je disproporcionalni uticaj na ceo politički sistem u Tunisu i stvorio je lančanu reakciju širom susednih zemalja, poput Egipta, Libije i Sirije", navodi Dandoa.

Arapsko proleće, koje je počelo protestima u Tunisu u decembru 2010. pošto se Muhamed Buzazi zapalio, dovelo je do smene vlasti u toj zemlji.

Talas protesta proširio se na Libiju, gde je svrgnut dugogodišnji autokrata Moamer Gadafi i Egipat, čiji je predsednik Hosni Mubarak podneo ostavku.

U Siriji je šef države Bašar al-Asad probao da uguši proteste, ali su oni prerasli u građanski rat.

„Nekad je teško kontrolisati razvoj i najmanjih događaja i predvideti posledice.

„Politički procesi retko su linearni ili predvidivi", naglašava Dandoa.

Pogledajte video o 'Arapskom proleću'

Jedan od primera u novijoj istoriji je i širenje političkih glasina i lažnih informacija uoči američkih predsedničkih izbora 2016.

Mesecima uoči izbora na internetu su se pojavljivale dezinformacije da je tadašnji predsednik Barak Obama musliman, da predstavnici Demokratske stranke vode pedofilski lanac i da je ceo izborni sistem korumpiran.

Cilj objavljivanja tih dezinformacija nije bio samo partijski ili deo političke strategije, već da se izazove haos, zaključak je studije politikologa Mihaela Petersena, Matijasa Osmundsena i Kevina Arsenoa.

Na tim predsedničkim izborima, kandidat republikanaca Donald Tramp pobedio je Hilari Klinton, kandidatkinju Demokratske stranke.

• Teorije zavere - kako su nastale i šta možemo da naučimo iz njih
• Efekat leptira - kako jedan detalj može da promeni ceo svet
• Priča o „kemtrejlsu" se širi internetom - šta je istina u teoriji zavere o tragovima od aviona

Društvene mreže kao novi nivo komplikacija

Uvođenje u igru novih tehnologija povećava nepredvidivost političkih sistema i može da ubrza dešavanja, pa i haos, smatraju stručnjaci.

„Pojavljuje se još više aktera, a oni su još nezavisniji i dodatno usložnjavaju situaciju", kaže Dandoa za BBC.

Tokom prethodnih devet meseci u Srbiji, organizatori antivladinih demonstracija su često koristili društvene mreže da objavljuju lokacije, vreme akcija i protesta.

Upravo na Iksu, Fejsbuku i Instagramu prethodnih meseci su se pojavljivali i snimci intervencija policije koji su često bili povod za organizaciju novih protesta.

Posle studentskih i antivladinih demonstracija, na proteste su se odlučili i pristalice SNS, pa su i oni koristili onlajn platforme za organizaciju akcija.

Dodatni problem je što sada „događaji koji su svojevrsni okidači mogu da nastanu u digitalnom svetu, a glavni akteri se nalaze na periferiji, daleko od mesta na kojem se donose odluke", zaključuje Dandoa.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Je li kažnjivo pisanje poruka na novčanicama i imaju li uspeha takve akcije
• ’Učinimo ih poznatim’: Internet trend i(li) nepoverenje u policiju u Srbiji
• Šta znači ACAB i zašto se vidi i čuje na ulicama Srbije
• Kada policajci mogu da nose fantomke
• 'Jak zvuk' na protestu u Beogradu: Šta je odlučio Evropski sud, a šta je zaključila ruska tajna služba
• Kako šatori gospodare centrom Beograda