Mitovi i zablude o dojenju

Iako je dojenje naprirodniji i najpotpuniji način ishrane novorođenčeta, kako piše na sajtu Svetske zdravstvene organizacije (SZO), postoje majke koje žele da doje, ali ne uspevaju da uspostave laktaciju.

Zašto je to tako, naročito danas kada su informacije sve dostupnije?

Stručnjaci kažu da je razlog što i dalje postoje mnogi mitovi, odnosno netačne informacije o dojenju koje kruže u društvu, a neke od njih daju čak i zdravstveni radnici.

U tekstu navodimo koji su to najčešči mitovi, odnosno zablude vezane za dojenje uz savete i istinite informacije koje je potrebno znati.

Zamolili smo stručnjakinje da obore neke od najčešćih.

Doktorka Ljiljana Stanojević, neonatološkinja i koordinatorka nacionalnog programa Podrške dojenju, Andrea Đorđević, savetnica za dojenje i predsednica Udruženja Dojenje nije bauk, Jelena Vasojević, savetnica u savetovalištu „Halo beba“ pri Gradskom zavodu za javno zdravlje.

Pogledajte video: Pet korisnih stvari o dojenju koje treba znate

1. Mnoge majke ne proizvode dovoljno mleka

Mleko se stvara u ženskom organizmu od 16 nedelje trudnoće.

To potvrđuje činjenica da mnoge majke koje su se porodile pre vremena doje decu.

„U našoj bolnici bude beba koje su rođene u 25., 26. i 27. nedelji, pa se majke izmlazavaju i donose mleko svakog dana da bi njihove bebe brže napredovale", kaže doktorka Ljiljana Stanojević.

U prvim danima posle porođaja ono nadolazi postepeno.

Na početku krene takozvano „prvo mleko" - kolostrum u malim količinama, koje ima veliku vrednost za imunitet bebe.

Posle toga počinje nova faza, zbog čega žena oseća prepunjenost u dojkama.

Što se dojke češće prazne, to se više mleka stvara i to je prirodni mehanizam laktacije.

2. Dojenje boli

Dojenje ne sme da boli.

Čim postoji bol, postoji problem sa hvatom i treba potražiti pomoć.

U redu je da u početku podoji budu neprijatni, posebno ako je u pitanju prva beba.

Svaku bol, bilo da su upale, ragade (ranice na bradavicama) ili nešto treće, treba proveriti sa stručnjacima.

• Dojenje na javnom mestu u Srbiji: Beba bira gde i kada
• Zašto mame odustaju od dojenja
• Hranjenje bočicom je pravo svake žene

3. Promena dojki na 15 minuta

Ova se više ne preporučuje.

Mleko koje se luči na početku podoja bogato je vodom i ugljenim hidratima - voda gasi žeđ, a ugljeni hidrati obezbeđuju energiju.

Na kraju podoja, u takozvanom „zadnjem mleku“, nalaze se masnoće koje duže održavaju osećaj sitosti i doprinose boljem napredovanju deteta.

Tako da kada bebu prekinete posle 10-15 minuta, onemogućavate joj da unese masnoće.

Zato se i stiče utisak da je ona stalno gladna.

Tokom 24 sata, beba treba da ima najmanje osam podoja, a u prvim nedeljama života preporučuje se između 10 i 12 podoja dnevno.

„U redu je da beba sisa dva minuta, pa posle 40 minuta ponovo... prosto nema pravila", kaže Andrea Đorđević, savetnica za dojenje.

4. Neke majke imaju 'slabo' (nekvalitetno) mleko

Majčino mleko je jedinstveno i savršeno prilagođeno baš njenoj bebi.

Nijedna druga hrana nije individualno prilagođena kao što je to majčino mleko.

Za razliku od mlečne formule, koja je jednaka za sve bebe, majčino mleko se menja u skladu s potrebama deteta - razlikuje se ujutru i uveče, kao i u zavisnosti od godišnjeg doba.

Zimi sadrži više masti da bi grejalo i zasitilo bebu, dok leti ima veći procenat vode kako bi zadovoljilo potrebu za tečnošću.

Mleko se čak prilagođava i polu deteta, pa je tako mleko koje proizvodi majka koja doji devojčicu uglavnom manje masno i manje bogato proteinima nego ono za dečake.

5. Majka mora da jede 'za dvoje'

Tokom perioda dojenje potrebe za energijom se povećavaju, ali to znači u proseku samo 300-500 dodatnih kalorija dnevno.

Kvalitet ishrane je važniji od količine.

Majka može da jede apsolutno sve, ali treba da pripazi kada konzumira mak, čajeve od peršuna, nane, seme piskavice.

Postoje alergije koje mogu da se prenesu putem mleka, a to su najčešće alergije na mlečne proizvode i jaja.

Ne postoji univerzalna „problematična" hrana.

Svaka beba je različita, i većina bez problema podnosi sve što majka jede.

Izbacivanje određenih namirnica treba da se radi samo ako se primeti jasna i ponovljena reakcija kod deteta.

6. Žene koje se porode carskim rezom teže uspostavljaju laktaciju

Porođaj carskim rezom ne utiče na uspešno dojenje, ali laktaciju mogu da ometu brojne medicinske intervencije tokom porođaja, poput primene epidurala, indukcije ili drugih lekova.

Te intervencije mogu da utiču na nivo hormona oksitocina, koji ima ključnu ulogu u otpuštanju mleka i uspostavljanju dojenja.

7. Žene s malim grudima proizvode manje mleka od onih s velikim

Veličina grudi nema uticaja na količinu mleka koju majka može da proizvede.

Proizvodnju mleka omogućava žlezdano tkivo, koje je prisutno u dovoljnoj količini kod žena svih veličina grudi, a veličina dojki zavisi pre svega od masnog tkiva.

Ključni faktori za uspešnu laktaciju su pravilno postavljanje bebe na dojku, učestalost podoja i dobra stimulacija dojki, a ne njihova veličina.

8. Ne smete da uzimate nikakve lekove dok dojite

Istina je da mnogi lekovi stignu do bebe u veoma malim količinama.

Ako lekar kaže da morate da uzimate lekove, postavite mu pitanja koja vas zanimaju, ali je velika verovatnoća da su ti lekovi bezbedni za upotrebu.

Bebi je od svega najpotrebnija zdrava majka.

Najčešći lekovi protiv infekcija, depresije ili običnog bola verovatno su bezbedni.

Što se tiče lekova koji ne smeju da se koriste tokom dojenja, njihov broj je veoma mali.

Oni se često koriste za lečenje od veoma konkretnih, ozbiljnih medicinskih stanja kao što je rak.

Ima i drugih lekova čiji rizik i prednosti pažljivo moraju da se uzmu u obzir.

Svaka žena kojoj se prepišu lekovi tokom dojenja trebalo bi da se oseća dovoljno slobodno da postavi pitanja koja je zanimaju onom ko ih je prepisao.

Lekovi sa kojima treba biti pažljiv su neki koji se prodaju bez recepta, kao što su lekovi protiv prehlade ili gripa koji sadrže dekongestive - oni bi mogli da smanje snabdevanje mlekom.

9. Mleko može iznenada da nestane

Proizvodnja mleka funkcioniše po principu ponude i potražnje.

Što beba češće sisa (ili se dojke prazne izmlazanjem), to se više mleka stvara.

Privremeni pad količine mleka može se javiti usled stresa, umora, bolesti, promena u ishrani ili redosledu podoja, ali to se najčešće brzo normalizuje uz redovno dojenje.

Zabrinutost majki da „više nemaju mleka“ često je subjektivan osećaj (na primer: mekše grudi, beba češće traži), a ne znak stvarnog prestanka laktacije.

10. Po velikim vrućinama potrebno je uz dojenje, dodavati vodu

Mnoge majke primećuju da njihove bebe žele da budu dojene češće upravo tokom toplih dana.

Sastav mleka se prirodno prilagođava klimi, s više vode kako bi beba ostala hidrirana.

Zato je važno dojiti na zahtev, odnosno kad god beba to traži.

Davanje vode bebi mlađoj od šest meseci može izazvati dijareju i dovesti do pothranjenosti.

Voda može da smanji bebin unos majčinog mleka ili čak prouzrokuje prestanak dojenja, piše na sajtu Svetske zdravstvene organizacije.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Četiri stvari o dojenju koje nisam znala
• Plače beba, plače majka, podrška sistema izostaje: Zašto u Srbiji doji samo 22 odsto žena
• Dojite bebe, ne verujte u reklame na društvenim mrežama, poručuje SZO
• Da li odrasli treba da piju majčino mleko
• Mali vodič za roditelje u Srbiji: Kako do pomoći države kada dobijete dete
• Mikrobi brane decu od raka