Iskopavanje litijuma u Čileu: 'Krade se naša voda, nestaju naše svete ptice'

Rakel Selina Rodrigez pažljivo šeta kroz Vega de Tilopozo, u slanoj ravnici Atakame, u Čileu.

To je močvara poznata po izvorima podzemnih voda, ali ravnica je sada suva i ispucala, sa rupama koje su, kako objašnjava, nekada bile bare.

„Ranije je Vega bila sva zelena", kaže ona.

„Teško ste mogli da razaznate životinje zbog guste trave. Sada je sve suvo“, kaže ona, pokazujući na nekoliko lama koje pasu.

Generacijama je njena porodica ovde uzgajala ovce.

Kako se klima menjala i kiša prestajala, tako je i trave bivalo sve manje, što je ovim ljudima otežalo uzgoj stoke.

Ali situacija se pogoršala kada su „oni“ počeli da otimaju vodu, objašnjava ona.

„Oni" su kompanije koje se bave litijumom.

Ispod slanih ravnica pustinje Atakame nalaze se najveće svetske rezerve litijuma, mekog, srebrno-belog metala koji je suštinska komponenta baterija koje napajaju električne automobile, laptopove i sisteme za skladištenje solarne energije.

Kako se svet kreće ka obnovljivim izvorima energije, potražnja za njima je naglo porasla.

U 2021. godini, oko 95.000 tona litijuma je potrošeno širom sveta; do 2024. godine, ta brojka se više nego udvostručila, dostigavši 205.000 tona, prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA).

Očekuje se da će do 2040. godine premašiti 900.000 tona.

Veći deo ovog povećanja biće posledica potražnje za baterijama za električne automobile, prema podacima IEA.

Lokalni stanovnici kažu da su se i troškovi zaštite životne sredine povećali.

Ova rastuća potražnja je stoga pokrenula pitanje: Da li globalna trka za dekarbonizacijom podstiče drugi ekološki problem?

• Dosije Južna Amerika: Uvod u litijumski trougao
• Najvažnije pitanje o litijumu i baterijama na koje nemamo odgovor
• Bitka za litijum: Kina i Amerika se spore oko južnoameričkog bogatstva

Flora, flamingosi i sve manje lagune

Čile je drugi najveći proizvođač litijuma na svetu, posle Australije.

Vlada je 2023. pokrenula Nacionalnu strategiju za litijum kako bi povećala proizvodnju kroz delimičnu nacionalizaciju industrije i podsticanje privatnih investicija.

Ministar finansija je ranije izjavio da bi proizvodnja mogla da se poveća do 70 odsto do 2030. godine, iako Ministarstvo rudarstva kaže da nije postavilo cilj.

Ova godina će obeležiti važnu prekretnicu.

Planirano zajedničko ulaganje čileanske kompanije SQM i čileanske državne rudarske kompanije Codelco upravo je dobilo regulatorno odobrenje za kvotu koja će mu omogućiti da godišnje izvuče ekvivalent od najmanje 2,5 miliona metričkih tona metalnog litijuma i poveća proizvodnju do 2060. godine.

Čileanska vlada je osmislila planove kao deo globalne borbe protiv klimatskih promena i kao izvor državnih prihoda.

Rudarske kompanije vade litijum prvenstveno pumpanjem slane vode iz podzemnih čileanskih slanih ravnica do isparivača na površini.

Procesom se izvlače velike količine vode u ovom regionu koji je već sklon sušama.

Faviola Gonzalez je biologičarka iz lokalne autohtone zajednice koja radi u Nacionalnom rezervatu Los Flamenkos, u srcu pustinje Atakame, domu ogromnih slanih ravnica, močvara i laguna, kao i oko 185 vrsta ptica.

Ona prati promene u ekosistemu.

„Lagune su ovde sada manje", kaže ona.

„Primetili smo pad razmnožavanja flaminga."

Ističe da rudarenje litijuma utiče na mikroorganizme kojima se ptice hrane u ovim vodama, utičući na ceo lanac ishrane.

Pokazuje na mesto gde su se, prvi put za 14 godina, ove godine rodili ptići flaminga.

„Nizak reproduktivni uspeh“ pripisuje blagom smanjenju ekstrakcije vode 2021. godine, ali kaže: „Malo ih je."

„Nekada ih je bilo mnogo. Sada ih ima tek nekoliko."

Andske podzemne vode, bogate mineralima, veoma su stare i sporo se obnavljaju.

„Ako crpimo mnogo vode, a malo ulazi, slane ravnice Atakame ostaće žedne", objašnjava ona.

U nekim oblastima je otkriven i poguban uticaj po floru.

Na imanjima slanih ravnica koje eksploatiše čileanska kompanija SQM, skoro trećina autohtonih stabala rogača počela je da umire 2013. godine zbog uticaja rudarstva, prema izveštaju Saveta za odbranu prirodnih resursa (NRDC) sa sedištem u SAD iz 2022. godine.

Ali problem se proteže i van Čilea.

U izveštaju iz 2022. godine za NRDC sa sedištem u SAD, Džejms DŽ.A. Bler, vanredni profesor na Politehničkom državnom univerzitetu Kalifornije, napisao je da rudarenje litijuma „doprinosi uslovima ekološkog iscrpljivanja“ i „potencijalno smanjuje dostupnost slatke vode za floru i faunu, kao i za ljude“.

Ali je napomenuo da je teško pronaći definitivne dokaze o ovom pitanju.

• Jadarit, Rio Tinto i šta o tome treba da znate
• Iza kulisa protesta protiv kopanja litijuma: Gornje Nedeljice, dve godine kasnije
• O rudniku i cijanidu: Hoće li „zlatna groznica" razboleti Homoljske planine

Ublažavanje štete

Šteta po životnu sredinu je, naravno, neizbežna kada je u pitanju rudarstvo.

„Teško je zamisliti bilo koju vrstu rudarstva koja nema negativan uticaj“, kaže Karen Smit Štegen, profesorka političkih nauka u Nemačkoj koja proučava uticaje rudarstva litijuma širom sveta.

Poenta je u tome da rudarske kompanije mogu da preduzmu korake da štetu ublaže.

„Ono što je [rudarske kompanije] trebalo da urade od početka jeste da uključe ove zajednice", kaže on.

Na primer, pre vađenja litijuma iz zemlje, kompanije bi mogle da sprovedu „procene društvenog uticaja" - analize koji razmatraju širok uticaj koji će njihov rad imati na vodu, divlje životinje i zajednice.

Rudarske kompanije sada kažu da slušaju. Čileanski SQM je jedan od glavnih.

U jednom od svojih postrojenja u Antofagasti, Valentin Barera, zamenik menadžera za održivost u SQM Lithium-u, kaže da kompanija tesno sarađuje sa zajednicama kako bi razumela njihove zabrinutosti i sprovela procene uticaja na životnu sredinu.

On čvrsto veruje da je, kako u Čileu tako i širom sveta, potrebno više litijuma za energetsku tranziciju.

Dodaje da kompanija testira nove tehnologije.

Ako budu uspešne, plan je da se one primene u njenim postrojenjima u slanoj ravnici Atakame.

To podrazumeva i ekstrakciju litijuma direktno iz slane vode, bez bazena za isparavanje, i tehnologije za hvatanje isparene vode i njeno ponovno ubrizgavanje u zemlju.

„Sprovodimo nekoliko pilot projekata kako bismo shvatili koji najbolje funkcioniše za povećanje proizvodnje i smanjenje trenutne ekstrakcije slane vode za najmanje 50 odsto", kaže on.

On kaže da je pilot projekat u Antofagasti vratio „više od milion kubnih metara“ vode.

„Od 2031. godine, započećemo ovu tranziciju", dodaje.

Ali meštani sa kojima sam razgovarala su sumnjičavi.

„Verujemo da je slana ravnica Atakame poput eksperimenta", tvrdi Faviola.

Nije poznato kako bi se slane ravnice „oduprle" ovoj novoj tehnologiji i ponovnom ubrizgavanju vode i strahuje da se koriste kao „prirodna laboratorija", objašnjava.

Sara Plaza, čija je porodica takođe uzgajala životinje u istoj zajednici kao i Rakel, zabrinuta je zbog promena kojima je svedočila tokom života.

Kaže da nivo vode opada od 2005. godine, ali tvrdi da „rudarske kompanije nikada nisu prestale da vade" litijum.

Oči joj se napune suzama kada počne da priča o budućnosti.

„Slana ravnica proizvodi litijum, ali jednog dana će ga ponestati. Rudarenje će prestati.

„A šta će ljudi ovde da rade? Bez vode, bez poljoprivrede. Kako će da žive?

„Možda ja to neću doživeti, ali naša deca, naši unuci, hoće."

Veruje da su rudarske kompanije izvukle previše vode iz ekosistema koji već pati od klimatskih promena.

„Veoma je bolno", dodaje.

„Kompanije daju malo novca zajednici, ali ja radije ne bih uzela nikakav novac.

„Više volim da živim od prirode i da imam vodu za život."

• Budućnost baterija nije u litijumu, već u morskoj soli
• Naučnici iz Hjustona pronašli „efikasnije i zelenije" načine dobijanja litijuma
• U Nemačkoj razvijena najmanje tri projekta sa litijumom, kaže geolog

Uticaj nestašice vode

Serhio Kubiljos predsedava udruženjem zajednice Peine, u kojoj žive Sara i Rakel.

Kaže da je Peine bio primoran da promeni „ceo naš sistem za pijaću vodu, električni sistem i sistem za prečišćavanje" zbog nestašice vode.

„Postoji problem klimatskih promena, više ne pada kiša, ali glavni uticaj je izazvan rudarstvom“, kaže on.

To ukazuje da su kompanije od početka 1980-ih izvukle milione kubnih metara slatke i slane vode, stotine litara u sekundi.

„Odluke se donose u Santijagu, u glavnom gradu, veoma daleko odavde", kaže on.

Ako predsednik Gabrijel Borić želi da se bori protiv klimatskih promena, kako je tvrdio tokom kampanje, mora da uključi „autohtone narode koji postoje milenijumima u ovim predelima", kaže Serhio.

Razume, nastavlja, da je litijum ključan za prelazak na obnovljive izvore energije, ali tvrdi da njegova zajednica ne bi trebalo da bude pregovarački adut u ovim dešavanjima.

Zajednica jeste dobila određene ekonomske koristi, ali je zabrinuta zbog planova za povećanje proizvodnje.

Iako je potraga za tehnologijama za smanjenje uticaja na vodu dobrodošla, „to se ne može uraditi tako što sedite za stolom u Santijagu, već ovde", kaže Serhio.

Čileanska vlada naglašava da se vodi kontinuirani dijalog sa starosedelačkim zajednicama i da su konsultovane o novim ugovorima o zajedničkom ulaganju Codelco-SQM kako bi se rešili problemi vezani za vodu, nove tehnologije i doprinose zajednicama.

Navodi da će povećanje proizvodnih kapaciteta biti zasnovano na uključivanju novih tehnologija kako bi se minimizirao uticaj na životnu sredinu i društvo, i da bi visoka vrednost litijuma, zbog njegove uloge u globalnoj energetskoj tranziciji, mogla da pruži mogućnosti za ekonomski razvoj zemlje.

Serhio se, međutim, plaši da je njegovo područje „pilot projekat".

Ako uticaj novih tehnologija bude negativan, „uložićemo sve napore da zaustavimo aktivnost koja bi mogla da dovede Peine u zaborav", poručuje on.

Pogledajte video: Da li su električni automobili 'zeleni' kao što mislite

Delić globalne dileme

Slana ravnica Atakama je primer globalne dileme.

Klimatske promene uzrokuju suše.

Ali jedno od trenutnih svetskih rešenja, prema rečima lokalnog stanovništva, pogoršava ovu situaciju.

Postoji uobičajeni argument među pristalicama vađenja litijuma - iako je štetno po životnu sredinu - da generiše ogromne koristi u vidu radnih mesta i novca.

Danijel Himenez, iz konsultantske kuće za litijum iLiMarkets u Santijagu, ide korak dalje sa ovim argumentom.

On tvrdi da zajednice preuveličavaju štetu po životnu sredinu kako bi zahtevale nadoknadu.

„Sve se vrti oko novca“, ističe on.

„Kompanije su uložile mnogo novca u poboljšanje puteva i škola, ali zahtevi zajednica se zasnivaju na činjenici da žele novac.“

Ali profesorka Stegen nije ubeđena u ovu tvrdnju.

„Rudarske kompanije uvek kažu: 'Biće više radnih mesta, zaradićete više novca'.

„Ali to nije baš ono što mnoge starosedelačke zajednice žele.

„U stvari, to bi moglo da bude revolucionarno ako promeni strukturu njihove tradicionalne ekonomije i utiče na troškove njihovog stanovanja.

„Radna mesta nisu ključna u odlukama ljudi u ovim zajednicama", smatra ona.

Ljudi sa kojima sam razgovarala u Čileu nisu izražavali želju za više novca.

Niti se protive merama za borbu protiv klimatskih promena.

Njihovo glavno pitanje je zašto plaćaju cenu.

„Mislim da litijum može da bude dobar za gradove“, kaže Rakel.

„Ali je ujedno loš po nas. Ne živimo kao što smo nekada.“

Faviola ne veruje da je samo elektrifikacija rešenje za klimatske promene.

„Svi moramo da smanjimo emisije (štetnih gasova)“, kaže ona.

„U razvijenim zemljama poput Sjedinjenih Država i Evrope, potrošnja energije ljudi je mnogo veća nego ovde u Južnoj Americi, među nama starosedeocima.

„Za koga su namenjeni ti električni automobili? Evropljanima i Amerikancima, a ne nama.

„Naša emisija ugljenika je mnogo manja.

„Ali krade se naša voda. Nestaju naše svete ptice.“

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Hoće li se u Srbiji ipak kopati litijum
• Rudnik litijuma u Srbiji je 'strateški projekat' EU, kažu iz Brisela
• Rio Tinto u Srbiji: „Podržala bih isti projekat i u mojoj zemlji“, kaže nemačka državna sekretarka za BBC
• Sve što treba da znate o boru, pratiocu litijuma u dolini Jadra
• Kopanje litijuma u Srbiji: „Prilika koja se ne propušta", saglasni Vučić i Šolc
• Nova buna protiv litijuma u Srbiji