Klaster 3 neuhvatljiva pojava

Subotić je podsetio da je CEP još prošle godine, pre pada u nadstrešnice u Novom Sadu, konstatovao da Srbija ne ispunjava uslove za otvaranje klastera 3 i da skoro desetak članica EU ima skeptičan stav zbog stanja u vladavini prava i spoljne politike. Non-stop se priča o tom klasteru 3 kao jednoj neuhvatljivoj pojavi, ali, nažalost, mislim da će on ostaje van našeg domašaja ukoliko se stvari nastave da se odvijaju ovim tempom, objasnio je on i dodao da će Danska, kao predsedavajuća EU, insistirati na Kopenhaškim kriterijumima, usvajanju reformi, njihovoj kredibilnoj i efektivnoj implementaciji.

Upitan da li vlasti u Srbiji smeju naglas da kažu da su evropske integracije zaustavljene, Subotić ističe da što duže zemlja stoji u mestu, vlast je "očajnija i šalje kontradiktorne poruke". Sa jedne strane, EU i Zapad se kolektivno krive za obojnu revoluciju, a onda istim tim partnerima govorite da će Srbija do kraja 2026. godine implementirati sve kriterijume za članstvo, naveo je on. Vlast neće nužno odustati od tog formalno gledano evropskog narativa, jer oni znaju da Evropa ostaje politički, ekonomski partner broj jedan Srbiji, rekao je Subotić, koji napominje da je druga stvar to što je glasačko telo vladajuće stranke evroskeptično i ne veruje u evropski san. Subotić dodaje i da mu je teško zamislivo da vlasti u Srbiji, kao u Gruziji, odluče da zamrznu svoje pregovore do 2028. godine.

Za razliku od Gruzije, ističe on, Srbija je okružena državama članicama i ova vlast, koliko god bila evroskeptična, nema taj luksuz da uradi ono što su Gruzijci radili, iako suštinski kopiraju sve te iste metode - ograničavanje slobode medija, pritisak na građane i civilno društvo. Subotić podseća da zemlji predstoji i Ekspo, vlast priča o nekim velikim projektima, infrastrukturnim, energetskim i vlast će nastaviti da insistira na svojoj politici balansiranja i očuvanja dobrih odnosa sa Vašingtonom, Briselom, Pekingom i Moskvom. Na pitanje da li se sa Moskvom mogu održavati kontakti, Subotić je naveo da poseta Aleksandra Vučića Rusiji sigurno nije pomogla ubrzanju evropskog puta zemlje, jer su kod baltičkih članica EU reafirmisani strahovi da je Srbija potencijalno "Trojanski konj". Naše analize pokazuju da je taj strah asimetričan i da Rusija zapravo koristi minimalne resurse da reflektuje sliku ruskog bauka ovde i da plaši Zapad, što naša vlast itekako prepoznaje, objasnio je on. Subotić je rekao da nije Srbija ta oko koje se lome koplja u EU, već Ukrajina, koju blokira Mađarska.

Svima je jasno da oni ucenuju napredak Ukrajine i Moldavije, ukoliko EU ne pokaže spremnost da da nešto pruži i Srbiji, predočio je on. Govoreći o narednom budžetskom ciklusu EU i da li se u njemu vidi hoće li biti proširenja, Subotić je naglasio da EU aktivno radi na pisanju nacrta pristupnog ugovora Crne Gore. Pored njih, Albanija je nova država koja prednjači u procesu evropskih integracija, jer je za tri godine otvorila veći broj klastera nego Srbija u proteklih 12 godina. Ukoliko to uvežemo sa novim fondovima, koji će važiti u periodu 2028. - 2034. godine, mislim da će i pristup fondovima biti tako zamišljen da osposobi kandidate da postanu buduće članice, objasnio je on. Subotić je dodao da se, prema nacrtu budžeta, 42,5 milijardi evra odnosi na proširenje za države istočnog susedstva i ostatak Evrope, a tek će se videti koliki su okvirni iznosi za Srbiju i druge na Zapadnom Balkanu.

Do sada smo imali instrument za pretpristupnu pomoć u visini od 13-14 milijardi i 1,6 milijardi iz Plana rasta. Ukoliko bude više od 15 milijardi, to bi pozitivan znak da je EU spremna da u vremenima krize odvoji dobar novac, kao investiciju u buduće članice, uključujući Srbiju, od koje bi se za pristup većim fondovima očekivala drastična promena ponašanja, zaključio je Subotić.