Tramp neke sudije naziva 'radikalnim levičarskim ludacima' i koristi sudove da dobije ono što želi

Bilo je toplo kasno popodne u maju 2024. godine na donjem Menhetnu.

Porota na suđenju Donaldu Trampu za isplatu koju je njegov bivši advokat izvršio porno zvezdi Stormi Danijels u zamenu za njeno ćutanje zasedala je drugi dan.

Pretpostavivši da ćemo dugo čekati, otišao sam na ručak sa BBC-jevim timom u svetski poznati Kacov delikatesni dućan na Rubenov sendvič.

A onda je nastao potpuni haos.

Porota se vratila.

Prema jednoj glasini, slali su je kući posle okončanja radnog dana, druga je sugerisala da su doneli odluku.

Nekoliko sekundi pre nego što je počelo emitovanje BBC njuza u deset, stigao sam zadihano do tačke za izveštavanje uživo ispred sudnice, razbivši u brzini ekran telefona o beton.

Jedna po jedna, počele su da se izriču presude: kriv, kriv, kriv.

Nije im bilo kraja.

• Kako Tramp koristi 'teoriju ludaka' da promeni svet (i uspeva mu)
• Sud stavio optužbe protiv Trampa na čekanje

Po sve 34 tačke optužnice bio je proglašen krivim i proveo sam udarne vesti te noći objašnjavajući važnost ideje da je bivši predsednik sada osuđeni prestupnik - prvi u američkoj istoriji.

Kao viši dopisnik BBC-ja za Severnu Ameriku, mesecima sam izveštavao o velikom broju Trampovih pravnih problema na sudovima širom američke Istočne obale.

Četiri zasebna krivična slučaja; nekoliko građanskih tužbi; napadali su ga sa svih strana, preteći ne samo njegovoj slobodi već čitavoj političkoj i komercijalnoj egzistenciji.

Godinu dana kasnije, priča je potpuno drugačija.

Tri velike presude Vrhovnog suda: jedna koja pruža predsednicima, sadašnjim i bivšim, široki imunitet od krivičnog gonjenja, druga odbacuje presudu da pokušaji da poništi izborne rezultate 2020. godine diskvalifikuju Trampa u kandidaturi za službeni položaj.

I treća, iz prošlog meseca, koja ograničava sposobnost okružnih sudija da ometaju predsednikov rad - ohrabrile su ovog predsednika, koji je, preoblikovavši Vrhovni sud čvrstom konzervativnog većinom, sada bacio oko na niže sudove.

Te federalne okružne sudije koje su često donosile odluke o imigracionoj politici za koje su tvrdile da važe za čitavu zemlju, sada se suočavaju sa žestokim napadom administracije koja u pitanje dovodi njihov legitimitet, a neki kažu da to utiče i na njihov autoritet.

Pitanje je, da li oni treba da uzvrate na taj napad kako bi povratile autoritet - i a ako treba, kako to mogu da učine?

I hoće li ovo trajno preoblikovati ravnotežu snaga u Americi, čak i pošto mandat Donalda Trampa bude okončan?

'Najteži napad na demokratiju'

Nekoliko sudija, aktivnih, i penzionisanih, reklo mi je da su razmere ovog „napada" do sada neviđene.

„Mislim da slobodno može da se kaže da su, posebno okružni sudovi, sada na udaru administracije na način koji to nisu bili nikada pre", kaže Džon I. Džons Treći, bivši sudija iz Pensilvanije.

Pored svih njegovih živopisnih opaski koje mi je izrekao tokom našeg skorašnjeg telefonskog intervjua, američki predsednik je razne sudije nazivao „pokvarenima", „čudovištima", „poremećenima", „ludacima", „mrziteljima Amerike" i „radikalnim levičarima".

Takođe je pozvao na opoziv onih sa kojima se ne slaže.

A bilo je i pretnji tužbama sudijama.

Zamenik šefa protokola za politiku Stiven Miler bio je još direktniji, izjavivši da zemlja živi pod sudskom tiranijom.

„Svakog dana menjaju spoljnu politiku, ekonomsko osoblje i politiku nacionalne bezbednosti administracije", napisao je na Iksu u martu.

„To je ludilo. To je bezumlje. To je čisto bezakonje.

„To je najteži napad na demokratiju. To mora da stane i staće", dodao je.

Od pretnji smrću do 'doksinga'

Sudije se suočavaju sa sve većim neprijateljstvom i, u nekim slučajevim, pretnjama pripadnika javnosti nasiljem.

„Suočavaju se sa pretnjama sa kakvima se nisu suočavali nikad pre", kaže Nensi Gertner, bivša federalna sutkinja koja sada predaje na Pravnom fakultetu na Harvardu.

Nju je imenovao predsednik Bil Klinton i bila je 17 godina na federalnoj sudijskoj stolici u Masačusetsu.

„Nema nikakve sumnje da ova vrsta osude kakvu administracija tovari na vrat sudija sa kojima se ne slaže ne liči ni na jedan raniji period", dodaje ona.

Sutkinja Gertner kaže da zna za aktivne sudije koji su ove godine dobijale pretnje smrću za koje se veruje da su ih izazvali blokiranje ili odlaganje nekih od predsednikovih izvršnih naredbi.

Ne postoji sugestija da je Tramp imao bilo kakvo saznanje o tim pretnjama.

Brojke koje je sakupila američka šerifska služba, zadužena za zaštitu sudstva, pokazuju da je do sredine juna bilo više od 400 pretnji upućenih na adresu skoro 300 sudija - premašivši ukupan zbir za čitavu 2022. godinu.

U neke pretnji spada i „doksing", objavljivanje ličnih podataka o nekoj osobi ili njenoj porodici, što rizikuje da ih izloži napadima.

Drugi oblici zastrašivanja iz ove godine bili su još zlokobniji.

Prema Ester Salas, aktivnoj okružnoj sutkinji u Nju Džersiju, više od 100 sudija bilo je izloženo lažnim porudžbinama za dostavu pice.

Ništa strašno, pomislili biste, ali dostave su često bile praćene pretnjama, a u dvadesetak slučajeva, narudžbe su izvršili ljudi koji su koristili ime „Danijel Anderal", pokojnog sina sutkinje Salas.

Njega je pre pet godina ubio nezadovoljni advokat iz slučaja kojim je predsedavala njegova majka.

Napadač, koji je pucao i u njenog muža, predstavio se kao dostavljač pice.

„Blago je reći da sam bila besna, onda sam, naravno, morala da dođem kući i ispričam to mužu koji je zamalo umro", kaže sutkinja Salas.

Porast broja pretnji počeo je pre aktuelne administracije, ali Salas kaže da smo se sada našli na potpuno neistraženoj teritoriji.

„Pozivaju pojedince da nam naude kad god se koristi zapaljiva retorika.

„To daje zeleno svetlo svakome ko misli da mora da preuzme stvari u svoje ruke. A naši lideri to znaju", tvrdi ona.

Mnoge pristalice aktuelne administracije, među kojima je Džef Anderson, jedan od arhitekata programa Projekat 2025 (koji su mnogi doživeli kao nacrt za Trampov drugi mandat), odbacuju ideje da je predsednikova retorika kriva za podizanje temperature.

Anderson tvrdi da je levica odgovornija za neprijateljstvo prema sudijama.

„Najopasnija pretnja po federalne sudove usledila je kad je neko pokušao da ubije konzervativnog sudiju Vrhovnog suda Breta Kavanoa.

„Postoji sklonost da se Trampova administracija okarakteriše kao neko je to potpomogao.

„Mislim da mnogo radikalnije revolucionarne ideje da moramo da uzmemo zakon u vlastite ruke i da cilj opravdava sredstvo obično potiču od levice u Americi", kaže.

• Donald Tramp: Od hotelijera, preko Bele kuće, do pritvora i atentata
• Donald Tramp pritvorenik broj P01135809, ali je izašao na slobodu
• Sedam stvari koje Tramp obećava da uradi kao predsednik

Mećava izvršnih naredbi

Iako su se i drugi predsednici sukobljavali sa sudovima, Trampove konfrontacije su nesumnjivo jedinstvene po razmerama i količini besa, a verovatno su bile i neizbežne, imajući u vidu da je stigao u Belu kuću uz mećavu izvršnih naredbi čiji je cilj bio da brzo dođe do onoga što želi.

Samo prvog dana potpisano ih je 26.

Do početka jula bilo ih je još 140 - više nego što je predsednik Bajden potpisao tokom čitavog njegovog četvorogodišnjeg mandata, a samo oko 100 manje nego što je predsednik Barak Obama potpisao za osam godina provedenih u Beloj kući.

Tramp je mogao da traži od Kongresa da u delo sprovede zakone za primenu ovih politika; na kraju krajeva, republikanci trenutno kontrolišu oba doma.

• Tramp krenuo jako: Već potpisao desetine izvršnih naredbi - šta je to
• Šta su Trampove carine i kako ih je uveo
• Od 'otkrićemo sve o Epstinu' do 'ne trošite energiju na njega'

Ali za taj proces potrebno je vreme, a Kongres je bio zaokupljen predsednikovom perjanicom domaćeg zakonodavstva, takozvanim „Velikim prelepim predlogom zakona", što znači da nije bilo vremena niti političkog kapitala za druge prioritete.

Naravno, izvršne naredbe su savršeno u okvirima predsednikovih ovlašćenja.

Moć izdavanja izvršnih naredbi potiče direktno iz Člana II američkog Ustava, tako da se Tramp ne oglušuje o ustav ili ga zaobilazi, on koristi poluge vlasti onako kako mu je dopušteno, pod uslovom da se naredbe pozivaju na zakonodavnu vlast; a te naredbe imaju snagu zakona.

Ono što predsednik ne može da radi, jednim potezom njegovog penkala, jeste da usvoji nove zakone ili da radi stvari koje su u suprotnosti sa Ustavom.

I ako se Kongres ne umeša, onda je jedina opcija za one koji žele da ospore te naredbe da idu na sud.

Sveobuhvatna priroda naredbi koje je potpisao, a među kojima se mnoge dotiču ustavnih pitanja kao što su pravo svakoga građanina rođenog u Americi na državljanstvo, dovela je do nacionalnih zabrana dok se čeka ishod odluka o zakonskim pravima svakog pojedinačnog slučaja.

Zbog toga je Trampova pobeda na Vrhovnom sudu krajem juna, koja ograničava takve nacionalne zabrane, bila toliko značajna.

„Ove okružne sudije ponašaju se potpuno neprimereno i potpuno su van kontrole", tvrdi Džef Anderson.

Da li sudije blokiraju volju 'biračkog tela'?

Administracija se pozvana na razne argumente.

Pravosuđe je optuženo za „prekoračenje ovlašćenja", a same sudije da su „aktivisti".

Ali možda najosnovnija i nafilozofskija kritika - jeste da one stoje na putu volje naroda.

Kako je to rekao Stiven Miler, „nekontrolisane marksističke sudije" stoje na putu „volje biračkog tela".

To je argument koji, prema mnogim sudijama, pogrešno razume ustav na jedan suštinski način.

„Mi smo zemlja zakona, a na ljudi", objašnjava sudija Džon I. Džons III.

„Mandat predsednika Sjedinjenih Američkih Država ne znači mandat za nepoštovanje zakona.

„To je očigledno, ali ovo je zataškavanje fundamentalnog nepoštovanja zakona i ustava", dodaje on.

Ima znakova da pojedinci u administraciji, uprkos njenim tvrdnjama da rade suprotno, koketiraju sa oglušavanjem o autoritet sudova.

Predsednikov „car granice" Tom Homan gostovao je na televiziji povodom pokušaja sudova da spreče deportaciju nekoliko stotina Venecuelanaca i rekao: „Ponosan sam što sam deo ove administracije. Mi nećemo stati... Ne zanima me šta misle sudije."

Ali u njegovom intervjuu sa mnom prošle nedelje, predsednik je negirao da se oglušuje o pravosuđe, istakavši da kad god su odluke suda bile protiv njega, on je tražio pravni lek kroz sudski proces.

„Imam previše poštovanja prema njemu da bih se oglušio o njega. Imam veliko poštovanje za pravosuđe. A vi to možete i da vidite", rekao mi je, dodavši: „Zbog toga dobijam slučajeve na žalbe."

'Amerika se suočava sa katastrofalnom situacijom'

Neki glasni kritičari predsednika odlaze još dalje i tvrde da on ruši čitav sistem kontrole i ravnoteže u kojem se sve tri ravnopravne grane vlasti (predsednička, kongres i pravosuđe) ponašaju kao kočnica za ove druge.

„Ovo je ogromna prekretnica za zemlju", kaže profesor Lorens Trajb, jedan od najistaknutijih eksperata za ustav u zemlji, koji je postao otvoreni kritičar predsednika.

On tvrdi da je Kongres prestao da vrši vlastitu kontrolnu funkciju i strahuje da se „Amerika suočava sa katastrofalnom situacijom".

„Ideja o tri grane vlasti izrodila se prilikom našeg osnivanja, pre uspona političkih stanaka i pre uspona demagoga koji su onoliko efikasni i harizmatični kao što je to Tramp.

„Čitav sistem je potpuno izbačen iz ravnoteže", rekao mi je on.

O ravnoteži o kojoj govori profesor Trajb odavno se već raspravlja, a pomeranje vlasti ka predsedniku nije nova pritužba.

Posle skandala sa Votergejtom sedamdesetih, u kom se predsednik Nikson oglušavao o mnoge norme koje su sledili njegovi prethodnici, usvojen je čitav niz zakona da bi se ograničila izvršna vlast i da bi mogla bolje da se pozove na odgovornost.

Ali neke promene su naprosto podrazumevale usvajanje novih normi kao što je objavljivanje predsednikovih poreskih prijava i izbegavanje finansijskih sukoba interesa, a ovaj predsednik je pokazao vrlo malo zabrinutosti što će ljudi videti da se ne pridržava tih normi.

Pravosuđe uzvraća udarac

Kad je u pitanju odnos između predsednika i sudova, međutim, čak je i Nikson stao kod oglušavanja o njihov autoritet, uručivši na kraju ozloglašene snimke iz Votergejta, posle višemesečnog odbijanja da to učini, jednom kad je Vrhovni sud to jednoglasno naložio.

Tramp se našao blizu oglušavanja.

U jednom slučaju, nakon što mu je naređeno da omogući povratak čoveka pogrešno deportovanog u El Salvador, Kilmara Abrega Garsije, administracija je optužena za odugovlačenje procesa povinovanja odluci Vrhovnog suda.

Čak je i Trampova državna tužiteljka Pem Bondi rekla: „On se neće vratiti u našu zemlju."

Administraciji je trebalo dva meseca da sprovede tu sudsku odluku.

To su predsednikovi kritičari doživeli kao najavu onoga što bi tek moglo da usledi.

Na kraju krajeva, postoje samo dva načina na koje predsednik istinski može da se pozove na odgovornost - jedan je smenom na izborima; drugi je opozivom u Kongresu, a Tramp je već preživeo dva.

Ali ako zaista postoji plan oglušavanja o sudove ili da se oni neutrališu, pravosuđe se neće predati bez borbe.

Čak i nakon što je krajem juna Vrhovni sud doneo odluku da ograniči te nacionalne zabrane (sasvim slučajno, predsednici obe stranke žalili su se na takve zabrane u prošlosti), drugi sudija je izrekao jednu takvu zabranu Trampovoj politici prema azilu.

Početkom ovog meseca, američki okružni sudija izdao je sasvim novu nacionalnu blokadu Trampove izvršne naredbe koja ograničava automatsko pravo na državljanstvo za bebe rođene od nedokumentovanih migranata ili stranih posetilaca, izazvavši novu bujicu ljutitih reči iz Bele kuće.

Ova bitka je udarila u zid, ali je daleko od toga da je završena, a njene posledice za ovog i buduće predsednike sasvim su neizvesne.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Tramp za BBC: Razočaran sam, ali nisam završio sa Putinom
• Donald Tramp: Od 'mirotvorca' do velikog kockara - šta čeka Bliski istok
• Trampov obračun sa migrantima: Ko je sve na meti