Države će moći međusobno da se tuže zbog klimatskih promena, odlučio haški sud

Odluka Međunarodnog suda pravde u Hagu utrla je put tužbama koje bi u budućnosti države mogle da podnose protiv drugih zemalja zbog klimatskih promena.

Među razlozima bi mogle da budu i istorijski visoke emisije gasova staklene bašte, ali sudija najvišeg suda Ujedinjenih nacija (UN) upozorava da će biti teško ustanoviti koliki je doprinos određene zemlje klimatskim promenama.

Iako presuda nije obavezujuća, neki pravnici smatraju da bi mogla da izazove velike posledice.

Zemlje koje trpe velike posledice zbog te pojave bi ovo mogle da shvate kao pobedu, pa bi mogle da se obraćaju sudu usled frustracija zbog toga što globalno nije postignut dovoljan napredak u rešavanju ovog problema.

Slučaj pred sudom u Hagu, koji je presedan u dosadašnjoj praksi, pokrenula je 2019. grupa mladih studenata prava sa ostrva na niskoj nadmorskoj visini u Pacifiku, koja su prva na udaru usled klimatskih promena.

„Večeras ću mirnije spavati. Sud je prepoznao šta smo proživeli - naše patnje, našu odlučnost i pravo na budućnost", kaže Flora Vano iz Vanuatua, zemlje koja se smatra najugroženijom od vremenskih nepogoda u svetu.

„Nije ovo samo naša pobeda, već svake zajednice koja je na udaru i bori se da se njen glas čuje", dodaje.

Međunarodni sud pravde je najviša svetska sudska instanca i njegove odluke se primenjuju globalno.

• Može li bacanje kamenčića da podigne nivo mora
• Suše 'sporohodna svetska katastrofa': Ujedinjene nacije
• Kako klimatske promene utiču na privredu Srbije

Advokati kažu za BBC da bi ovo mišljenje suda već sledeće nedelje moglo podstakne otvaranje prvih predmeta.

Aktivisti i pravnici koji se zalažu za borbu protiv klimatskih promena nadaju se da je odluka suda osnov za potraživanje odšteta od zemalja koje su kroz istoriju spalile najviše fosilnih goriva i koje su zbog toga najodgovornije za globalno zagrevanje.

Mnoge zemlje u razvoju su podržale pokretanje ovog slučaja usled frustracije, tvrdeći da razvijene zemlje nisu održale obećanje da će se pozabaviti tim problemom.

Ali, zvaničnici bogatih država tvrde da su postojeći dogovori o borbi protiv klimatskih promena, poput Pariškog dogovora iz 2015, dovoljni u tim nastojanjima i da ne treba nametati dodatne obaveze.

Prilikom donošenja presude u sredu, haški sud je pokazao da taj argument smatra neosnovanim.

Ako zemlje ne budu imale najambicioznije planove u borbi sa klimatskim promenama, to će značiti da su prekršile odredbe ugovora potpisanog u Parizu, ocenio je sudija Ivasava Juđi.

Međunarodni zakoni će se primenjivati i na države koje nisu potpisnice sporazuma, ili su poput Amerike rešile da iz njega istupe, te su dužne da štite životnu sredinu, dodao je.

Odluka suda je savetodavna, ali njegove presude vlade zemalja uglavnom sprovode, a jedan od najsvežijih primera je vraćanje arhipelaga Čagos Mauricijusu, za šta se prošle godine pobrinula britanska vlada.

„Presuda će pokrenuti lavinu u pravu", kaže Džoi Čuduri, viša savetnica u Centru za međunarodno pravo životne sredine.

Odluka iskače iz „uobičajene prakse", smatra ona, nazivajući presudu „istorijskom".

Sud je priznao da „oni koji trpe posledice uništavanja prirode imaju pravo na lek zbog nanete štete, a jedan način je adekvatna kompanzacija", dodaje.

• „Tonemo" - dramatična poruka iz vode ministra Tuvalua
• Zašto okeani postaju tamniji
• Izgubljeni svetovi koji niču iz glečera

Zemlje u razvoju će sada imati pravo da traže odštetu zbog posledica klimatskih promena, poput uništenih objekata ili infrastrukture.

Kada nije moguće sanirati štetu u nekoj oblasti, vlada može da zatraži kompenzaciju, naveo je sudija u presudi.

Primenjivaće se u specifičnim slučajevima ekstremnih vremenskih nepogoda za koje može da se dokaže da su posledica klimatskih promena, ali sudija naglašava da će ishod suđenja zavisiti od svakog slučaja ponaosob.

Još nije jasno koliko bi mogle da iznose odštete, ukoliko zemlje koje su pretrpele štetu pobede na sudu.

Analizom objavljenom u magazinu Priroda (Nature) utvrđeno je da je usled klimatskih promena naneta šteta u visini od 2,8 biliona dolara tokom prve dve decenije 20. veka, odnosno 16 miliona dolara po satu.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Klimatske promene: Siromašne zemlje dobile 30-godišnju bitku za novčanu pomoć
• Tuvalu: Ostrvo koje tone pravi digitalnu kopiju zemlje
• Klimatske promene: Zašto ima više poplava
• Loše vesti: Klimatske promene drastično pogoršavaju alergije
• Zašto uragani postaju razorniji i opasniji
• Kako su bolest i čovek postali najveći neprijatelji šuma u Srbiji