Na sto miliona evra ni dinar poreza: Poreski tretman prihoda od kocke u Srbiji

Oporezivanje dohotka fizičkih lica od igara na sreću reguliše Zakon o porezu na dohodak građana i propisuje obavezu plaćanja poreza od 20 odsto za sve dobitke iznad pomenutog neoporezivog iznosa. Međutim, Zakon o igrama na sreću kaže da to važi samo za klasične igre na sreću Državne lutrije Srbije. To su lutrija, sportska prognoza, loto, tombola, bingo i slične igre, prenosi N1 pisanje magazina Biznis i finansije.

Posebne igre na sreću koje priređuju privatne kockarnice, kazina i kladionice u potpunosti su oslobođene obaveze plaćanja poreza na dohodak, bez obzira na visinu dobitka.
 
Iako u mnogim segmentima domaćeg poreskog sistema važi "ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji", to u ovom slučaju ne važi. Jer ne samo da nema nikakve poreske obaveze prilikom osvajanja dobitka, već ova vrsta dohotka nije na spisku ni za plaćanje poreza na dohodak građana.

Laici bi rekli da se neko baš dobro potrudio da ovi prihodi ostanu neoporezovani.

Stručnjak za ovu oblast Marko Paštar, advokat koji se pretežno bavi poreskim pravom, za B&F kaže da je ovu temu analizirao nedavno za potrebe svog naučnog rada i da je bio veoma iznenađen koliko javnost malo zna za ove podatke.

Paštarev zaključak ukazuje da naše poresko zakonodavstvo direktno podstiče kockanje.
 
„Srbija jeste specifična po tome. Nisam obradio celu Evropu, ali nisam nigde pronašao da se taj prihod ne oporezuje bar u nekom iznosu“, navodi on.

Kako to izgleda u komšiluku

Najveće poreze ima, verovali ili ne, Republika Srpska.

Neoporezivi iznos je 1.000 KM (oko 500 evra), da bi se zatim primenjivala progresivna skala od 10 do 30 odsto. Što veći dobitak, to veći porez.
 
U Federaciji BiH na sve dobitke preko 100 KM plaća se 10 odsto poreza.

U Hrvatskoj je slično kao u RS, progresivna stopa na iznose veće od 100 evra, ali su naplaćeni porezi ipak manji jer je obračun povoljniji za dobitnika.

Severna Makedonija oporezuje dobitke po stopi od 15 odsto uz uslovno priznavanje neoporezivog dela od 80 evra, samo u slučaju da su dobici do tog iznosa. Ukoliko su veći, plaća se porez na ceo iznos.

Slovenci priznaju dobitak do 300 evra bez poreza, a onda ga naplaćuju u iznosu od 15 procenata, Rumuni nemaju neoporezivi deo i porez je progresivan od tri do 40 odsto, kako dobitak raste.
 
Crna Gora je obavezu plaćanja poreza na dohodak od igara na sreću uvela ove godine u iznosu od 15 odsto na iznose veće od 300 evra.

Prema podacima srpske Uprave za igre na sreću, država je od priređivača u 2024. godini naplatila naknade za igre na sreću od skoro 21 milijardu dinara (oko 180 miliona evra), tri puta više nego u 2018. Uz to, oni plaćaju poreze kao i sve druge kompanije u Srbiji, pa se o ovoj delatnosti govori kao o ozbiljnoj industriji koja doprinosi budžetu, ali i kroz zapošljavanje na skoro 2.900 lokacija.

Ipak, Marko Paštar smatra da sva ta davanja nikako nisu kompenzacija za neplaćanje poreza na dobitke i da bi uvođenje poreza na dohodak verovatno značajno smanjilo broj onih koji se kockaju ili klade.

„Kockarnice i kladionice plaćaju jako velike poreze što se tiče dobitaka, plaćaju i kao organizatori igara oko 15 odsto na razliku između uplata i isplata. I to plaćaju kao svoju poresku obavezu. Međutim, kockarnici je i dalje povoljnije to nego da se fizička lica oporezuju.

Najveću štetu od uvođenja poreza na dohodak imale bi same kockarnice, jer bi se smanjila potražnja“, smatra Paštar.
 
Koliki bi se poreski prihodi mogli ostvariti uvođenjem poreza na dohodak zavisi od tokova novca, a to baš nije tako jednostavno izračunati.

Iako su izveštaji o tokovima gotovine javno dostupni na APR-u, teško je otkriti koliko para je jedna kockarnica isplatila godišnje za dobitke.

"Kada bi se došlo do tog podatka, opet ne bi bilo lako izračunati jer postoji neoporezivi iznos, tako da bi morao da se meri svaki isplaćeni dobitak kada se oduzme poresko oslobađanje od 143.872 dinara", pojašnjava Paštar.

Svaki građanin u kladionicama ostavi po 26.000 dinara

Računica u dinar nije laka, ali sigurno je da je sve ono što plaćaju kladionice državi manji deo u odnosu na ono šta bi država mogla da zaradi ako bi oporezovala dobitke. Paštar smatra da bi se to najjednostavnije moglo uraditi izjednačavanjem poreskog tretmana klasičnih i posebnih igara na sreću. Drugo je pitanje da li je poreska olakšica od 1.200 evra visoka, ako se uzme u obzir da nigde u regionu nije veća od 500 evra.

Analiza agencije Plum Mark, na osnovu podataka APR-a, pokazuje da svako od 5,5 miliona punoletnih građana Srbije svake godine u proseku potroši skoro 26.000 dinara na kockanje i klađenje. Prihod te industrije u prošloj godini iznosio je nešto više od 140 milijardi dinara (oko 1,2 milijarde evra). Čista dobit bila je 16 milijardi dinara (skoro 140 miliona evra). Prihod deset najvećih povećan je nominalno više od četiri puta od 2012. godine.

Zadatak države je da od svake industrije prihoduje najsvrsishodnije moguće, sa najboljim efektom za budžet ali i za dobrobit svojih građana. Da to nije slučaj kada je reč o industriji igara na sreću za B&F potvrđuje i autor nekoliko zakona i uredbi i viši naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Marko Novaković.

„Poguban je uticaj kocke na ljude. Svaki zakonodovac mora imati na umu dobrobit svojih građana i zarada i interesi nekih kompanija nikako ne bi smeli da budu preči. Reklamiranje se previše olako uzima. Italija je 2018. godine zabranila dekretom bilo kakve promocije i sponzorisanje kockanja, uključujući i reklamiranje na dresovima i na televiziji. A kod nas svi naši najpoznatiji sportisti reklamiraju kockanje, glumci takođe. Kontradiktorno je da kladionica bude sponzor sportskog kluba. Naša liga se zove po kladionici“, nabraja Novaković nelogičnosti.

Ne obračunavaju PDV, ne plaćaju ni akcize

Ova praksa bi trebalo uskoro da se promeni, jer su izmene Zakona o oglašavanju kojima se zabranjuje poznatim ličnostima da reklamiraju klađenje i kockanje u skupštinskoj proceduri i počeće da se primenjuju šest meseci nakon usvajanja. Takođe, država je izmenama Zakona o igrama na sreću s kraja prošle godine drastično povećala naknade i poreze. Neke od tih odredbi tek treba da stupe na snagu u 2026.

Oporezivanja dohotka od kockanja, međutim, još nije došlo na dnevni red. O tome se u javnosti uopšte i ne govori. Malo je poznato da kladionice i kockarnice ne obračunavaju ni PDV od 20 odsto, a na usluge igara na sreću se ne plaća ni akciza.

Paštar ističe da je dodatni problem to što Zakon o budžetskom sistemu, kao vrhovni zakon koji reguliše javne prihode Srbije, propisuje da se poreska oslobođenja mogu uvoditi samo poreskim zakonom, a kod nas Zakon o porezu na dohodak građana dozvoljava Zakonu o igrama na sreću da odredi šta su posebne igre na sreću.

„Tako da je ovo sporno ne samo sa aspekta legitimiteta, nego i legaliteta“, podvlači Paštar.

Novaković smatra da je za promenu potrebna pre svega politička volja, da nadležne institucije detaljno analiziraju uticaj kocke na populaciju, usvoje i sprovode nove strategije i zakone, potpuno urede i kontrolišu to tržište.

Do tada, mladi će izlaziti u kladionice na piće, klopu, druženje i usput se kockati. Nije sporno da takva mesta postoje, Amerika ih ima na više lokacija i zna se za šta ta mesta služe. Ali, ne može neko svaki dan iz Njujorka da ide u Las Vegas.

Kod nas može, jer je Las Vegas na svakom ćošku.

Izvor: Biznis i finansije