Tramp tvrdi da je sprečio rat Srbije i Kosova - kolike su bile šanse za to i zašto Beograd ćuti?

Prvi put je američki predsednik ove navode javno izneo krajem juna, posle samita NATO pakta u Hagu, a drugi put tokom večere sa premijerom Izraela Benjaminom Netanjahuom u Beloj kući u Vašingtonu.

Šta je tačno predsednik SAD rekao?

"Imam prijatelja u Srbiji i on mi je rekao: 'Ponovo ćemo u rat'. Neću reći da je u pitanju Kosovo, ali jeste Kosovo. Trebalo je da imaju veliki rat, ali smo ga zaustavili zbog trgovine. Oni žele da trguju sa SAD. Rekao sam im da mi ne trgujemo sa ljudima koji idu u rat", kazao je Tramp prvi put.
 
Na zajedničkoj konferenciji za medije sa ministrima spoljnih poslova Konga i Ruande, pošto su te dve zemlje postigle mirovni sporazum uz posredovanje SAD, Tramp je ukazao da je zaslužan za mir i među drugim suprotstavljenim stranama.
"Ovo je neverovatno postignuće. Za svega nekoliko meseci, postigli smo mir između Indije i Pakistana, Izraela i Irana, između Demokratske Republike Kongo i Ruande, i još nekoliko drugih. Znate, Srbija se spremala da krene u rat sa grupom. Neću to da pominjem jer se nije dogodilo, uspeli smo to da zaustavimo", naveo je Tramp.

Tramp je u pismu predsedniku Srbije Aleksandar Vučiću naveo da će Sjedinjene Države naplaćivati carinu od 35 odsto na srpske proizvode, od 1. avgusta 2025. godine. Nove stope su niže od odloženih recipročnih carina koje je Tramp najavio početkom aprila – a iznosile su 37 posto za našu zemlju.

Tokom sastanka sa Netanjahuom ponovio je kako su SAD uradile “dobar posao” sa ovim zemljama i da su sprečile “mnogo borbi koje su se razvijale u poslednje tri nedelje”.
 
Šta je Tramp ovim izjavama hteo da postigne?

Mijat Kostić iz organizacije "Novi treći put“ objašnjava za N1 da ne postoje relevantni dokazi koji bi potkrepili izjave američkog predsednika.

"Scenario o neposrednoj pripremi Srbije za rat protiv Kosova u ovom trenutku nije potkrepljen nijednim relevantnim dokazom. Niti NATO, niti KFOR, niti EU, a ni sam američki Stejt department nisu izneli tvrdnje koje bi potvrdile takvu ocenu. Iako su odnosi između Beograda i Prištine duboko narušeni, govor o vojnom sukobu u smislu otvorenog rata ne odražava trenutno stanje. To više deluje kao medijski konstrukt nego bezbednosna realnost“, naveo je on za portal N1.
Tramp izjavom o ratu, objašnjava Kostić, želi da ojača imidž lidera koji donosi mir, imajući u vidu ratna žarišta u Ukrajini ili na Bliskom istoku. Analitičar još dodaje da primirija u kojima je zaista posredovao, kao što su gorenavedene zemlje, nemaju veliku težinu za zapadnocentrični svet.
 
"Suočen je sa realnošću da obećanja koja je davao pre dolaska na vlast nisu ostvarena. Tvrdio je da će odmah po stupanju na dužnost ubediti Rusiju i Ukrajinu da prekinu rat, ali ni posle šest meseci nije ostvario napredak. Slično je i sa NATO - iako je ranije obećavao da će SAD napustiti Alijansu, na samitu u Hagu nedavno je potvrdio posvećenost tom savezu. Na Bliskom istoku, umesto obećanog mira, njegov tim je direktno učestvovao u vojnim akcijama protiv Irana. 

Tramp danas jasno shvata da bez prisustva američke vojske nije moguće efikasno odgovoriti na bezbednosne izazove koje predstavljaju Rusija i Iran. Međutim, svestan je da takav pristup nije popularan među njegovim biračima, jer je čitav politički imidž gradio na ideji izolacionizma. U tom svetlu, tvrdnje o sprečenim ratovima postaju zgodan narativ kojim pokušava da pomiri kontradiktorne spoljnopolitičke poruke“, istakao on.

Njegove poruke su upravo zbog toga posvećene – američkoj javnosti, ali i međunarodnim partnerima i protivnicima, kao signal da je on glavni faktor stabilnosti.
 
Pitanja upućena Beloj kući - bez odgovora

Portal N1 se, zbog osetljivosti situacije i samih izjava predsednika SAD, mejlom obratio portparolki Bele kuće sa pitanjima "koje su konkretne mere preuzeli predsednik Tramp ili administracija kako bi sprečili pomenute sukobe“, "da li je upućena bilo koja vrsta diplomatske poruke Beogradu ili Prištini u vezi sa deeskalacijom“ i "koji obaveštajni ili diplomatski konteksti podražavaju ovu izjavu“, ali na postavljena pitanja nismo dobili odgovor.

Zašto Srbija ne reaguje na osetljive Trampove izjave?

Iako je prošlo oko dve nedelje od prve Trampove izjave o ratu Srbije i Kosova, još uvek nismo mogli da čujemo da se bilo koji nadležni zvaničnik u Srbiji oglasio povodom ovog pitanja.

"Držanje na distanci može ukazivati na pažljivo kalkulisanje kako ne bi ušli u direktan verbalni sukob sa Trampom. Moguće je da vlasti procenjuju da je ignorisanje ovakvih izjava politički najpametniji odgovor, kako se tema ne bi dodatno rasplamsala u javnosti. Ipak, izostanak zvanične reakcije na ozbiljnu tvrdnju o pripremi za rat otvara prostor za spekulacije i ostavlja utisak nedostatka jasne diplomatske pozicije… Srbija razume da potencijalni sukob sa Trampom ne bi doneo korst, već štetu u budućim odnosima“, zaključio je Kostić.
 
N1 se obratio i Ministarstvu spoljnih poslova Srbije, kao i Kancelariji za Kosovo i Metohiju, sa zahtevom za reakciju na ove Trampove navode, ali do objavljivanja ovog teksta – nismo dobili odgovor.