Advokati o tome koje su vaše mogućnosti ako vas tokom blokade legitimiše policija

Nije poznato koliko prekršajnih prijava je podneto, ali broj privedenih se povećava iz dana u dan. "U pitanju je igra brojeva", kaže advokat Ivan Ninić dodajući da ukoliko postoji informacija da je jedne večeri identifikovano 800 lica verovatno je da će oko 50 odsto njih dobiti prekršajnu prijavu, piše Nova ekonomija. 
 
"Ovo sa prekršajnim prijavama postaje jedan od načina punjenja budžeta i građani nisu dužni da finansiraju ovakav državni konglomerat i represivni aparat dobrovoljnim plaćanjem prekršajnih kazni bez utvrđivanja sudske istine", kaže Ninić.
 
U toku intervencije, policija ima dve mogućnosti – da kvalifikuje radnju demonstranata i građana kao prekršaj ili kao krivično delo.
 
Zakonski, kvalifikovanje radnje u krivično delo zavisiće od štete i posledice aktivnosti koje pojedinac sam ili u grupi sa drugim pojedincima preduzima.
Ukratko, to je najčešće nasilničko ponašanje nakon čega sledi privođenje u policijsku stanicu, mogućnost zadržavanja do 48 sati, izvođenje kod javnog tužioca nakon čega tužilac odlučuje da li će da odredi pritvor od 30 dana ili ne.
 
Iako su prekršajne prijave drugačije, advokat Jovan Rajić kaže da je prekršajni postupak kao krivični postupak, zato ga i zovu "mala krivica".

Četiri moguća toka prekršajnog postupka
 
U zoni prekršajnih okolnosti moguće su četiri situacije.
 
Prva situacija podrazumeva da policijski službenik traži od učesnika skupa ličnu kartu i ispisuje prekršajni nalog. Prekršajni nalog podrazumeva jedan od prekršaja u oblasti javnog reda i mira ili prekršaj u oblasti bezbednosti saobraćaja. Te kazne su najčešće ispisane u simboličnoj vrednosti od 5.000 dinara.
 
Uz nalog dobija se i uplatnica, ako se kazna plati u roku od osam dana, manja je za 50 odsto, odnosno iznosi 2.500 dinara.
 
Druga opcija jeste da se u roku od osam dana podnese zahtev za sudsko odlučivanje Prekršajnom sudu. Zahtev može da se ispiše u slobodnoj formi u jednoj rečenici, priloži se original prekršajnog naloga i preda se Prekršajnom sudu u roku od osam dana.
 
Predavanje zahteva znači da okrivljeni zahteva da mu se sudi i da se u prekršajnom postupku utvrđuju činjenice koje mogu da dovedu do oslobađajuće presude, osuđujuće presude ili zastarevanja prekršajnog gonjenja ako se postupak ne okonča u roku od dve godine.
 
Treća situacija podrazumeva privođenje u policijsku stanicu gde će policija odlučiti da li da podnese prekršajnu prijavu u redovnom postupku. Međutim, postoji i četvrta mogućnost, a to je da policija privede okrivljenog dežurnom sudiji za prekršaje. Dežurni sudija je dužan da sasluša i izrekne kaznu u visini raspona kazne koja je propisana za taj prekršaj.
 
To su prekršaji od 5.000 dinara do 50.000 dinara i na sudiji je da odmeri visinu kazne u skladu sa dokazima. Skraćeni prekršajni postupci su nepovoljni po okrivljene jer su ekspresni i najčešće se primenjuju kod stranih državljana ili navijačkih grupa. Postoji mogućnost žalbe, ali i mogućnost da prekršajni sudija izrekne kaznu zatvora do 60 dana.
 
Advokat Ivan Ninić, kao i advokat Jovan Rajić ne preporučuju plaćanje kazne već podnošenje zahteva za sudsko odlučivanje u roku od osam dana kako bi se utvrdile činjenice, saslušali svedoci i na kraju utvrdilo da li je okrivljeni učinio prekršaj.
 
Prava građana tokom prekršajnih prijava
 
Prilikom blokada najčešće se primenjuju Zakon o javnom redu i miru, kao i Zakon o bezbednosti saobraćaja.
 
"Međutim, postoji krovni Zakon o prekršajima uz pojedinačne zakone kao što je to Zakon o javnom redu i miru. Član 9. koji se odnosi na vređanje, vršenje nasilja, pretnja ili tuča će se najčešće koristiti", kaže Rajić.
 
Prepisuju se često i prekršaji zbog kršenja Zakona o bezbednosti saobraćaja, boravka i kretanja po kolovozu. Neretko se podnose prijave za remećenje javnog reda i mira. Iako je minimalna kazna 5.000 dinara, u sudskom postupku ako se izriče presudom, nema pravila, može biti 7.000 dinara, 10.000 dinara ili neka druga cifra koju sudija odredi.
 
Ukratko, Rajić potvrđuje što i Ninić kaže povodom prekršajnih prijava, a to je da okrivljeni:
 
Traže sudsko odlučivanje u roku od osam dana
Ne uplaćuju kaznu makar bila umanjena u iznosu od 50 odsto
Angažuju branioca 
Ako se zahtev ne podnese u roku od osam dana već recimo devetog dana, kazna postaje pravosnažna i konačna. Ona mora da se plati, a ako se ne plati ulazi u postupak sudskog izvršenja koji može da se pretvori u kaznu zatvora.
 
Zbog toga je Advokatska komora Srbije napravila spisak advokata koji pružaju pro-bono usluge i stavila se na raspolaganje građanima radi ostvarivanja građanskih prava – kao što je pravo na mirno okupljanje.
 
Saveti advokata su da okrivljeni kontaktiraju pravnike i advokate kako bi bili sigurni koja su njihova prava kada se susretnu sa kaznom ili prekršajnim nalogom. Takođe savetuju da se informisanje putem interneta svede na minimum, s obzirom da je za ove situacije potrebno znanje i iskustvo u pravnim postupcima.