Državni juriš na nezavisnu profesiju: Advokati najavljuju snažan otpor Vučićevoj inicijativi

Otkako je pad nadstrešnice izazvao duboku društvenu krizu koja se i dalje ne stišava, advokatske komore nisu krile svoje viđenje društvenih prilika. Komore, esnafska udruženja advokata koja su podeljena po regionima, su u više navrata obustavljale rad kao znak solidarnosti sa studentskim zahtevima. To je kulminiralo u februaru, kada je Advokatska komora Srbije, krovna organizacija advokata, na Upravnom odboru izglasala jednomesečnu obustavu rada, piše Insajder.

Obustave rada advokata u značajnoj meri parališu pravosudni sistem, ali ga ipak ne zaustavljaju u potpunosti. Zahvaljujući minimumu procesa rada, koji uključuje postupanje u pritvorskim predmetima i slučajevima koji uključuje ugrožene kategorije stanovništva, obustava nije previše “bolela“ državu. Ali je, po svemu sudeći, smetala.  

Ovo talasanje advokata, nije prošlo bez svojih unutrašnjih potresa, pa je tako u maju advokat Veljko Delibašić podneo ostavku na mesto predsednika Advokatske komore Srbije ne želeći da taj potez komentariše.  

I taman kada je delovalo da se situacija u advokaturi primirila, došlo je do intervencije policije ispred Pravnog fakulteta tokom koje je teške telesne povrede zadobio advokat Luka Vodinelić. Reagovala je Advokatska komora Beograda osuđujući “brutalnu primenu sile“ uz zahtev tužilaštvu da identifikuje neuniformisanog radnika policije radi procesuiranja napada na njihovog kolegu.  

Dan nakon intervencije policije, ispred Pravnog fakulteta u Beogradu je održan protestni skup na kojem su brojni advokati nudili studentima da potpišu punomoćja kako bi mogli da ih zastupaju pred državnim organima bez nadoknade.  

Na sve to došao je i slučaj užičkog advokata Radovana Novakovića, koji je zajedno sa još osam sugrađana priveden zbog sukoba sa policijom kada su građani blokirali magistralni put. Kada je Novakoviću određen pritvor, Upravni odbor Advokatske komore Srbije je odlučio da svi advokati obustave rad na tri dana.  

U danu kada je obustava formalno počela, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je izmene zakona koje bi bitno uticale na način funkcionisanja advokature.  

Vučić je najavio da će pokrenuti inicijativu za promenu Zakona o advokaturi.

"Da obradujem narod, uskoro će doći do izmena zakona gde će biti moguće da 10 do 15 odsto članova advokatske komore, osnivaju svoje komore. Uvek će postojati advokati koji žele da rade, a kojima neće moći politička vrhuška da određuje kako da se ponašaju i kako da štrajkuju u skladu sa ciljevima obojene revolucije i stranih sila“, rekao je Vučić.

Vučić je rekao da će on inicirati izmene zakona, a da će biti narodnih poslanika koji će to formalno predložiti.

“Advokati imaju pravo da rade šta hoće. Ma nemojte. I sad kao štrajkuju tri dana. Evo, živ nisam, štrajkovali su i šest meseci, baš me briga. Ali ćete da odgovarate kada učinite krivična dela, kao i svako drugi“, naveo je Vučić.

Obrtanje advokature naglavačke

Advokati sa kojima je razgovarao Insajder su bili zatečeni Vučićevom najavom, ističući da se nadaju da je u pitanju ideja koja će ostati bez realizacije.

Jugoslav Tintor, član Upravnog odbora Advokatske komore Srbije ističe da on Vučićevu izjavu vidi kao trenutnu reakciju i karakteriše je kao nepromišljenu izjavu.  

“Takva izmena Zakona o advokaturi bi direktno isprovocirala čitavu advokatsku profesiju da zbije redove u odbrani svojih vitalnih interesa, pre svih samostalnost i nezavisnost. A kada se to desi, kako se pokazalo u prošlosti, to je i te kako funkcionisalo“, navodi Tintor.  

Najduža obustava rada advokata trajala je od septembra 2014. do januara 2015. godine zbog usvajanja Zakona o javnom beležništvu kojim je deo nadležnosti sa sudova prebačen na javne beležnike, što je umanjilo obim poslova na kojima mogu da se angažuju advokati. Tek kada je vlast pristala na izmene zakona, obustava je prekinuta.  

Tintor ne isključuje ponavljanje takvog scenarija u slučaju da vlast krene u najavljene izmene zakona.  

“Takvim izmenama bi se advokatski svet okrenuo naglavačke. To bi bio čist državni intervencionizam u osnovne postulate jedne nezavisne profesije, a mi smo tradicionalno spremni da branimo profesiju na svaki mogući način. Verujem da u Vladi postoji svest da bi takav jedan potez i njima doneo daleko više štete nego koristi“, navodi Tintor.  

Momčilo Bulatović, predsednik Advokatske komore Beograda ističe da bi najavljene izmene Zakona o advokaturi otvorile veliki broj pitanja.  

“Kako bi to tačno izgledalo kada bi se za deset odsto članova dozvolilo da formiraju svoje komore? Kakav bi odnos te komore imale sa postojećim, ili bi postojeće prestale da postoje? To bi bio apsolutni haos“, navodi Bulatović. I on dodaje da Vučićevu izjavu tumači kao jednu populističku najavu, ali i dodaje da ga „ništa ne bi iznenadilo“.  

Bulatović ne negira da unutar advokature postoje različiti stavovi u pogledu toga da li bi trebalo obustavljati rad, ali i dodaje da formiranje novih komora nije adekvatan odgovor.

"Činjenica je da imamo strašno podeljenu advokaturu u pogledu toga da li advokati u ovakvim okolnostima treba da obustavljaju rad. Mi smo organizovali anketu u Advokatskoj komori Beograda nedavno i rezultat je bio podeljen – pola je bilo za obustavu, a polovina protiv. Ali mi imamo krovnu Advokatsku komoru Srbije čije odluke moramo da poštujemo. Pritom i u samom Upravnom odboru AKS-a postoje podele i praktično ispada da nekolicina advokata koji imaju većinu, donose odluke za 13 hiljada advokata. Moj stav je da advokatura treba da obustavlja rad samo kada su njeni interesi direktno ugroženi“, kaže Bulatović.

Na pitanje da li bi izmena Zakona o advokaturi u smeru koji je najavio predsednik, potpalo pod direktno ugrožavanja interesa advokature, Bulatović nema dilemu: “Apsolutno“.  

A osim što bi izmene zakona otvorila pitanja o unutrašnjoj organizaciji advokature, kako dodaje Jugoslav Tintor, ono bi dovelo u pitanje i samu srž advokatske profesije.

“Advokatska komora i postoji upravo da bi artikulisala zajedničke interese profesije i da bi obezbedila da svaki advokat u obavljanju svoje profesije može da bude samostalan i nezavisan, te da može da interes klijenta pretpostavi interesu države. Ako bi se išlo na najavljeno množenje komora, osnovana pretpostavka je da bi ti entiteti bili pod patronatom države. To bi stvorilo situaciju u kojoj je određen broj advokata zavisan od države i oni objektivno ne bi imali kapacitet da interes klijenta stave ispred interesa države. To je korak u pravcu podržavljavanja advokature, što bi bio značajan korak unazad za koji verujem da bi bio primećen i u međunarodnim okvirima“, zaključuje Tintor.  

Za sada, izmene Zakona o advokaturi nisu odmakli dalje od jedne izjave. Ako se ispostavi da se radi o izjavi za jednokratnu upotrebu, sve će ostati na upozorenjima. Međutim, ako ideja bude počela da poprima konkretne obrise, onda lako može da se desi da se društvena kriza proširi i na pravosuđe.