BBC News

Spektakularan povratak grupe Oejzis: Masovna euforija i horsko pevanje publike

Lijam i Noel Galager drže ruke zajedno na bini

Grupa je održala trijumfalan nastup u Kardifu i tako započela njihovu dugo čekanu povratničku turneju.

Grupa Oejzis je ućutkala skeptike prvim koncertom povratničke turneje u Kardifu.

Posle pauze duge 16 godina, izašli su na binu i zvučali sveže i preporođeno.

Izveli su klasike poput Cigarettes and Alcohol, Live Forever i Slide Away – dok su se obožavatelji, njih 70.000, grlili i polivali pivom.

Turneju su otvorili pesmom Hello, refrenom „dobro je ponovo biti ovde", a zatim su izveli Acquiesce – jednu od retkih pesama na kojoj zajedno pevaju i Noel i Lijam Galager.

Stih „potrebni smo jedno drugom" je zvučao kao pomirenje – ili kao olakšanje – pošto su braća zakopala ratne sekire posle višedecenijske svađe i ponovo se povezala s publikom.

Lijam je nastupio posebno strastveno – vladao je binom i grizao stihove kao lav koji kida plen.

Publika je uzvratila istom energijom.

Obožavatelji su uz masovnu euforiju pozdravili pesme poput Wonderwall i Don't Look Back In Anger, obe sa remek-dela (What's the Story) Morning Glory? iz 1995. godine – jednog od najprodavanijih britanskih albuma svih vremena.

Cele večeri nizale su se pesme koje su okupljeni horski pevali: Some Might Say, Supersonic, Whatever, Half The World Away, Rock 'n' Roll Star.

Tokom izvođenja pesme Live Forever – koju su posvetili Dijogu Žoti, fudbaleru Liverpula poginulom u saobraćajnoj nesreći – publika je čak otpevala i Noelovu gitarsku solažu.

„Zvučite kao Šarlot Čerč", rekao je impresionirani Lijam posle pesme Stand By Me.

Frontmen je i sam zvučao sveže i moćno, stavljajući tačku na ranije probleme s glasom koji su ga pratili na prethodnim turnejama zbog Hašimotove bolesti, autoimunog poremećaja koji može uticati na glas.

Obožavatelji su platili stotine funti da bi prisustvovali prvom koncertu na povratničkoj turneji grupe Oejzis

Kao što obožavatelji već znaju, grupa Oejzis nikada nije bila posebno dinamična na bini.

Noel, konkretno, često izgleda kao da pokušava da se seti njegovog broja socijalnog osiguranja – ali, nekako, ne možete skinuti pogled s njega.

Iako su izašli držeći se za ruke, nije bilo mnogo drugih znakova bliskosti između braće, koja se nisu obraćala jedan drugom tokom dva i po sata dugog koncerta.

Ali sama činjenica da su zajedno pevali, posle svih neprijateljstava i burne prošlosti, bila je veoma emotivna.

„Hvala vam što nas trpite sve ove godine," rekao je Lijam pred poslednju pesmu večeri, Champagne Supernova.

„Naporni smo, znam."

Kada su napuštali binu, Galagerovi su se kratko zagrlili.

Na stadionu je bio zatvoren krov, što je nastupu dalo neobičnu dozu intimnosti

Lijam Galager — Lijam je bio u dobroj formi tokom cele večeri

Ali nestalna priroda benda oduvek je bila deo njihove privlačnosti.

Ponašanje van bine često je bilo u vestima koliko i njihova muzika.

Propustili su njihov prvi evropski nastup jer su uhapšeni na trajektu, Lijam je izgubio dva prednja zuba u tuči s nemačkom policijom, a kasnije je otišao sa važne američke turneje kako bi tražio novu kuću.

Pola zabave bilo je u pokušaju da se shvati koji čin šekspirovske drame upravo gledate pred sobom.

Ipak, Lijamovo ponašanje često je frustriralo njegovog brata.

„Noel je tip koji je vezan za tasmanijskog đavola", rekao je jednom Deni Ekleston, urednik časopisa Modžo.

„Ceo život s tim bi iscrpeo svakoga", dodao je.

Sve je kulminiralo na koncertu u Parizu 2009, kada se bend raspao posle sukoba iza bine koji je počeo tako što je Lijam pogodio starijeg brata šljivom u glavu.

Tokom narednih godina, vodili su javni rat rečima – u medijima, na bini i na društvenim mrežama.

Lijam je na Tviteru više puta nazivao Noela „ogromnim krompirom" i optuživao ga da je izbegao koncert One Love posvećen žrtvama bombaškog napada u areni u Mančesteru.

Noel je uzvratio rekavši da je Lijam „seoska budala" koja „mora da poseti psihijatra".

Ali odnosi su otoplili prošle godine, kada je Lijam na festivalu u Redingu u avgustu pesmu Half The World Away posvetio njegovom bratu.

Dva dana kasnije, najavljeno je ponovno okupljanje, a bend je poručio: „Puške su utihnule. Zvezde su se poklopile. Veliko čekanje je gotovo. Dođite da vidite. Neće se prenositi na televiziji".

Usledila je borba za karte – više od 10 miliona ljudi pokušalo je da dobije ulaznice za samo 19 koncerata u Velikoj Britaniji.

Oni koji su uspeli da ih kupe bili su šokirani cenama – posebno kada su karte za parter, reklamirane po ceni od 155 funti (oko 180 evra), na Ticketmasteru preimenovane u „tražene" i povećane na 355 funti (oko 410 evra) plus takse.

Na bini, Lijam se našalio na račun skandala i upitao publiku: „Je l' vredelo tih 4.000 funti što ste platili kartu?"

Oasis — Na bini su takođe bili gitaristi Pol Arturs i Džem Arčer, basista Endi Bel i bubnjar Džoi Varonker

Za mnoge, odgovor je bio „da".

Kardif je bio preplavljen fanovima Oejzisa iz celog sveta – iz Perua, Japana, Argentine, Španije i Južne Koreje.

Jedan italijanski par imao je ugravirano "live forever" na burmama, odnosno "živeti zauvek".

Jedna Britanka je na trudničkom stomaku imala ispisano "naše dete" – Noelov nadimak za Lijama.

Grad je bio pun kačketa s ravnim obodom i trenerki s logotipima benda.

Ispred stadiona, jedan preduzimljivi ulični svirač okupio je ogroman broj ljudi svirajući pesme Oejzisa – svi su mu se pridružili u pevanju.

Unutra, bend se držao klasika – na repertoaru se našla samo jedna pesma koja nije snimljena 1990-ih, Little By Little iz 2002.

Pesme su izdržale test vremena iznenađujuće dobro.

Mladalačka energija pesama kao što su Live Forever i Supersonic još uvek je pucala od snage.

A Cigarettes and Alcohol, koju je Noel napisao 1991. o nezadovoljstvu radničke klase u Mančesteru posle 15 godina konzervativne vlasti, zvučala je jednako relevantno i 2025, kao i tada.

„Da li zaista vredi nervirati se da nađeš posao, kad ništa ne vredi da se za to radi", upitao je Lijam.

Obožavatelji, mladi i stari, horski su zapevali u znak prepoznavanja i odobravanja.

Kasnije, tokom pesme Wonderwall, Lijam je duhovito izmenio stih u: „Mnogo toga bih ti rekao... ali ne govorim velški".

Slušao sam Oejzis mnogo, mnogo puta i ovo je bio njihov najbolji nastup još od 1995, kada sam ih gledao kako nastupaju uz REM u zamku Slejn u Irskoj, uoči izlaska albuma (What's the Story) Morning Glory?

Mančesterski bend tada je potpuno zasenio glavne zvezde večeri i učinio ih istog trena zastarelim i nebitnim. Taj koncert se zamalo pretvorio u haos kada je Lijam zapretio fanu koji je nešto bacio na binu.

Možda više nemaju tu auru opasnosti u 2025, ali su povratili onu glad i strast koja je nedostajala na njihovim poslednjim koncertima 2009. godine.

Obožavatelji, kao i pojedini britanski listovi, već spekulišu da li će pomirenje Lijama i Noela potrajati, ali sudeći po onome što se videlo na bini u Kardifu – Galagerovi su, konačno, ponovo potpuno "ludi za tim" (asocijacija na njihovu pesmu istog naziva).