Vučić pod pritiskom: Koliko smo daleko od uvođenja vanrednih mera?

Međutim, uvođenje policijskog časa ili vanrednog stanja ne bi imalo osnova, a ni mnogo smisla i vlast bi se mogla odlučiti na inovativnija rešenja za smirivanje nastale sutuacije u zemlji, kažu sagovornici Danasa komentarišući koliko smo daleko od odluke režima da uvede vanredne mere.

Građanski protesti i zaustavljanje saobraćaja u mnogim gradovima na koje od 28. juna pozivaju studenti u blokadi širom Srbije se ne smiruju ni uprkos intervencijama policije koja blokade razbija, a građane legitimiše i privodi.

Imajući to u vidu, kao i to da građani i studenti u blokadi pokazuju upornost i istrajnost već duže od sedam meseci, otvara se pitanje hoće li pod pritiskom vlast, na čelu s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, pre ispunjenja zahteva građana za raspisivanjem izbora, posegnuti za drastičnijim ograničavanjem prava građana.

Tačnije hoće li u nameri da stane na put demonstracijama, pobuni i eventulanim građanskim nemirima pokušati da uvede neki vid vanrednih mera poput policijskog časa, kako bi građanima ograničili kretanje, ili čak vanrednu situaciju ili vanredno stanje.

Jelena Pejić Nikić, viša istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, za Danas pojašnjava pravne osnove uvođenja policijskog časa.

Ona navodi da je policijski čas popularni naziv za privremeno ograničenje ili zabranu slobode kretanja na određenom prostoru, što je uređeno Ustavom i zakonima Srbije, kao i ratifikovanim međunarodnim konvencijama o ljudskim pravima.

– Ustav Srbije dozvoljava ograničenje slobode kretanja ako je uređeno zakonom i zbog sledećih razloga: ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka, zaštite javnog reda i mira, sprečavanja širenja zaraznih bolesti ili odbrane Srbije. U aktuelnoj situaciji najbliži razlog bi bio zaštita javnog reda i mira, a procedura je šturo propisana Zakonom o policiji, član 51. Tu se kaže da ministar unutrašnjih poslova može naredbom da naloži Policiji, radi obezbeđivanja javnog reda i mira ili zaštite zdravlja i života ljudi da, između ostalog, privremeno ograniči ili zabrani kretanje na određenim objektima, određenim područjima ili na javnim mestima. Takva mera mora od starta da bude oročena, i sme da traje samo dok traju razlozi zbog kojih je određena – ukazuje ona.

I dodaje da su takve mere najčešće povezane sa vanrednim situacijama, izazvanim prirodnim ili tehnološkim katastrofama, što se ne može primeniti na aktuelnu situaciju.

– Kada je reč o očuvanju javnog reda i mira, njihova funkcija može da bude sprečavanje eskalacije nasilnih sukoba i nereda, ali mi i dalje imamo nenasilna okupljanja građana. Međutim, treba imati u vidu da su takve mere daleko manjeg obima od onoga što bismo nazvali univerzalnim policijskim časom, odnosno skoro potpunom zabranom kretanja u određenom periodu, kakvu smo imali tokom pandemije – objašnjava Pejić Nikić.

Više na LINKU.