Da li smo zaista poslednja generacija koja će videti svice

Na obodu borove šume u Vrnjačkoj Banji tokom odrastanja stalno sam gledala svice.

Svetlucavi insekati pojavljivali su se čim bi pao mrak sporo leteći u rojevima.

Ali globalne studije pokazuju da su ovi prizori sve ređi, a o tome se često piše i na društvenim mrežama.

Gubitak staništa, svetlosno zagađenje i pesticidi - hemikalije koje se koriste u poljoprivredi, neki su od razloga za smanjenje broja ovih šumskih fenjera.

„Osnovni uslov za opstanak larvi svitaca je prisustvo odgovarajuće hrane.

„Trenutno u Srbiji ne postoje nikakva dugoročna sistematska istraživanja koja su jedini način da se utvrdi njihova brojnost, a većina informacija o nestanku svitaca u Srbiji potiče iz medija", kaže Jovan Dobrosavljević sa Šumarskog fakulteta u Beogradu za BBC na srpskom.

Ipak, moderni način života ne ide im na ruku, jer njihovo svetlucanje ne dolazi do izražaja i može da utiče na romantiku.

„Kako bi svici mogli da se razmnožavaju potrebno je da mužjak pronađe svetlost koju ženka proizvodi.

„U urbanoj sredini gde je prisutno zagađenje svetlom, ovo je maltene neizvodljivo", dodaje Dobrosavljević.

Neke vrste svitaca već su ugrožene, dok druge nestaju pre nego što ih naučnici uopšte primete.

Na crvenoj listi Međunarodne unije za zaštitu prirode postoji veliki broj vrsta svitaca sa višim ili nižim stepenom ugroženosti.

U Pravilniku o proglašenju i zaštiti strogozaštićenih i zaštićenih divljih vrsta, u Srbiji nema ugroženih vrsta svitaca, dodaje on.

• Kako izgleda život u „samačkom” hotelu za pčele
• Možete li da zamislite svet bez insekata
• Otkrivena nova vrsta insekta u Srbiji, nazvana po Ivani Španović

Kako žive svici?

Svici pripadaju porodici Lampyridae, u pitanju je vrsta tvrdokrilnih buba.

Postoji više od 2.000 poznatih vrsta širom sveta, a najčešće nastanjuju tople i vlažne predele, poput šuma, močvara i livada.

Ono što ih čini posebnima jeste bioluminiscencija - njihova sposobnost da proizvedu svetlost.

„Kao što samo ime bioluminescencija kaže ova svetlost nastaje prirodnim putem, odnosno putem hemijske reakcije u telu svitaca.

„Supstanca zvana luciferin reaguje sa kiseonikom u prisutvu enzima luciferaze i ATP-a (molekula koji prenosi energiju u ćelijama)'', kaže Dobrosavljević.

U trbuhu stvaraju takozvanu „hladnu svetlost''.

To znači da su efikasniji od većine modernih sijalica, jer ne troše energiju na stvaranje toplote u procesu proizvodnje svetla, objašnjava on.

Ova svetlost im služi kao sistem komunikacije i privlačenja partnera, a kod larvi i kao upozorenje predatorima.

U prirodi, larve svitaca (poznate i kao glowworms) mogu sijati mesecima pre nego što se transformišu u odrasle jedinke.

Larve svitaca su predatori i većina njih koji žive u Srbiji se uglavnom hrane puževima golaćima i glistama, tako što ubrizgaju tečnost u plen, a zatim izvuku delimično svarenu materiju kroz usnu duplju.

„Zato biraju staništa gde živi njihov plen, kao što su zaklonjeni senoviti predeli šuma i okoline reka.

„Ženke su kod većine vrsta beskrilne i slabo pokretne, tako da svetlošću, čija su frekvencija, intenzitet, boja i druge karakteristične specifične za određene vrste, najčešće privlače mužjake'', kaže Dobrosavljević.

Svetlosne poruke ovih insekata često sofisticiranije nego što izgleda.

Ženke nekih vrsta su otišle i korak dalje u evoluciji, tako da proizvode svetlost specifičnu za ženke druge vrste svitaca čijim se mužjacima hrani kada dođu privučeni svetlom, dodaje Dobrosavljević.

Svetleći insekti koji ne vole svetlo

Veštačka svetla iz gradova, automobila i ulične rasvete ometaju prirodne svetlosne signale svitaca, što otežava parenje i navigaciju.

U Srbiji, nažalost, još ne postoje naučne studije koje su bavile uticajem svetlosnog zagađenja na ponašanje i opstanak svitaca, objašnjava Dajana Bjelajac, docentkinja na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu za BBC na srpskom.

Svetlosno zagađenje je prekomerna, nepravilno usmerena ili nepotrebna veštačka svetlost koja remeti prirodni mrak.

Javlja se kada osvetljenje ulica, reklama, zgrada, automobila, kao i veliki svetlosni snopovi sa diskoteka ili turističkih atrakcija narušavaju prirodni ciklus dana i noći i utiče na životnu sredinu, ljudsko zdravlje i energetsku efikasnost.

Procenjuje se da se svake godine svetlosno zagađenje poveća u proseku deset odsto, rekao je Srđan Samurović, naučni savetnik Astronomske opservatorije Beograd, u ranijem razgovoru za BBC na srpskom u tekstu Zašto ne vidimo zvezde.

Više od 80 odsto svetskog stanovništva i više od 99 odsto Evropljana živi pod svetlom zagađenim nebom, upozorava izveštaj Eioneta.

Srbija je deo ovog globalnog trenda, i među deset je evropskih zemalja u kojima je od 2014. do 2021. došlo do najvećeg povećanja svetlosnog zagađenja, pokazuje isti izveštaj.

„​​Svaka svetlost koja je prisutna noću utiče na razmnožavanje svitaca bilo da je to ulično ili osvetljenje na stadionima, reklamni paneli, pa čak i rasveta u dvorištima koja je upaljena u vreme kada je njihova aktivnost najveća", kaže Jovan Dobrosavljević.

Ne vole ni gradove

Ali svetlost nije jedini neprijatelj.

Širenje gradova dodatno preti ovim insektima.

Sečenje šuma, isušivanje močvara, pretvaranje livada u betonske pejzaže - sve to briše prirodna staništa svitaca.

Njihov životni ciklus zavisi od očuvane mikroklime, vlage i tla bogatog glistama i puževima - osnovnim plenom larvi.

Da bi se očuvala populacija svitaca trebalo bi da se smanji urbanizacije u gradskim područjima, kaže Dobrosavljević.

Poslednih godina sve češći je i turizam posmatranja svitaca - posebna vrsta ekoturizma u kojoj ljudi putuju u prirodna staništa da bi, tokom toplih letnjih noći, gledali ritual parenja svitaca koji se dešava se samo nekoliko nedelja godišnje.

U nekim zemljama, kao što su Japan, Tajland, Meksiko i Amerika, turizam posmatranja svitaca privlači hiljade posetilaca.

Međutim, ako se turizam ne organizuje pažljivo, može ugroziti svice.

„Turisti nisu krivici, ali dok hodaju po šumskom tlu, stajaće na telima ženki svitaca koje polažu jaja i tako ubiti sledeću generaciju insekata", rekla je profesorka Sara Luis sa Univerziteta Tafts, ranije za BBC.

Kako da pomognemo svicima?

Čini se da ove svetlucave bube ne traže mnogo - malo mraka, tišinu i netaknutu prirodu.

Smanjenje svetlosnog zagađenja, odnosno paljenje svetla u dvorištima i kućama samo kada su potrebna, korišćenje osvetljenja sa senzorima za pokret ili spuštanje roletni noću mogu da pomognu populaciji svitaca, kaže docent na Šumarskom fakultetu.

„Možda je i najvažnije to da utičemo na donosioce odluka u našoj zemlji da se donese Zakon o zaštiti od svetlosnog zagađenja kako bismo bili sigurni da će propisi da se poštuju, a neadekvatno osvetljenje ukloni i sankcioniše.

„Neke zemlje iz regiona, poput Hrvatske su to uvele", dodaje Dajana Bjelajac.

Insekti igraju ključnu ulogu u proizvodnji hrane i u očuvanju našeg ekosistema, a vremenom sve više njih gubi staništa.

Da bismo im pomogli dobro bi bilo saditi autohtonu vegetaciju, ređe kositi travu, i gde je moguće ostavljati materijal ispod kog svici mogu da se sakriju i prezime poput drvenog otpada ili kamenja, zaključuje Dobrosavljević.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.

Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Đokovićev duvalijus: Ova vrsta insekta dobila ime po srpskom sportisti
• Dremka pčela, proždrljiva muva i 'vanzemaljac': Najbolje fotografije insekata
• Pametan trik bumbara izaziva ranije cvetanje biljaka