Oštećen ili uništen - koliku štetu je pretrpeo iranski nuklearni program

Lokacija Fordov je verovatno najšpijuniranije mesto na planeti.

Zapadne obaveštajne službe su prvi put javno objavile 2009. godine da se tamo nalazi tajni nuklearni objekat, a sada će rad na otkrivanju štete koju su naneli američki napadi biti ključan za određivanje daljeg toka sukoba.

Procurela procena Odbrambene obaveštajne agencije (DIA) sugeriše da osnovne komponente iranskog nuklearnog programa nisu uništene i da su napadi unazadili napore Irana za samo nekoliko meseci, ne za godine.

To je samo početna procena i označena je kao „nisko poverenje" – zato što stručnjaci tek pokušavaju da shvate šta se dogodilo na mestu koje je namerno skrivano od radoznalih očiju.

DIA je agencija Pentagona koja je specijalizovana za podršku operacijama vojne obaveštajne službe.

Ona prikuplja velike količine tehničkih obaveštajnih podataka, ali se razlikuje od drugih agencija, poput CIA.

„Konačna šteta u bici će potrajati neko vreme", rekao je načelnik Združenog štaba Den Kejn neposredno posle napada.

Ali šta znači uništiti ili oštetiti program i kako to saznati?

Satelitski snimci rupa i prašine malo otkrivaju šta se zaista dogodilo pod zemljom i ne ukazuju na masovno sleganje tla ili obrušavanje planine.

Iako su SAD koristile više bombi, to navodi na zaključak da su Iranci koristili dovoljno armiranog betona da ih spreče da dođu do glavne hale i unište mašine unutra. Ove bombe su prvi put operativno korišćene, što dodatno povećava neizvesnost.

Uprkos tome, centrifuge, koje se okreću velikom brzinom da bi obogatile uranijum, veoma su osetljive, što znači da je eksplozija verovatno srušila mnoge od njih tako što ih je izbacila iz svoje ose.

Jasnija slika o šteti zahtevaće druge oblike obaveštajnih podataka – od seizmičkih detektora koji mogu da analiziraju dubinu i magnitudu podzemnih eksplozija (koji se takođe koriste za razumevanje zemljotresa), senzora za traženje zračenja (koje međunarodni inspektori kažu da nisu videli) i senzora poput LIDAR-a (detektor svetlosti i određivanje dometa) koji mogu da obezbede 3D mape koristeći laserske impulse iz aviona ili dronova kako bi se pokušalo da se zaviri u unutrašnjost planine.

Informatori i presretnute komunikacije takođe će biti od vitalnog značaja jer mogu otkriti razgovore Iranaca o šteti i posledicama udara.

• Američki napad na Iran: Šta pokazuju satelitski snimci
• Iranska nuklearna postrojenja koje je pogodio Izrael - satelitske fotografije
• Šta treba da znate o bazi Al Udeid u Kataru

Sve to će se stalno ažurirati kako bi se konačna procena pružila sa većim stepenom pouzdanosti.

Čak i ako su lokacije, poput Fordova, pretrpele ozbiljnu štetu i postale neupotrebljive za sada, kako tvrde američki zvaničnici, to ne znači da je u pitanju kraj celokupnog iranskog programa.

Iran bi ga mogao rekonstruisati na novim lokacijama.

Kolona kamiona je viđena u Fordovu neposredno pre napada i ključno pitanje je šta su premeštali i gde je to otišlo.

Sve indikacije ukazuju na to da je Teheran premestio zalihe visoko obogaćenog uranijuma na drugu lokaciju.

Još jedna planina poznata kao „pijuk" privukla je međunarodnu pažnju, a Iran je možda takođe premestio neke od centrifuga, mada gotovo sigurno ne dovoljno da bi napredovao brzinom kojom je mogao pre napada.

Čak i kada imate dovoljno visoko obogaćenog uranijuma, potrebne su dodatne faze u pravljenju bombe kroz naoružavanje i razvoj sistema za isporuku.

To zahteva nivo izuzetno visokog specijalističkog naučnog znanja.

Jedna od najznačajnijih akcija Izraela na početku sukoba bila je ubijanje naučnika uključenih u program u nadi da će to produžiti vreme za dobijanje bombe.

Napad će sigurno unazaditi iranski program. Ali za koliko? Bilo koji odgovor zavisi od toga šta ostaje nakon napada i nužno će biti procena, a ne konačna cifra.

Sve ovo znači da će rad obaveštajnih agencija u pokušaju da razumeju iranski nuklearni program postati još intenzivniji u narednim mesecima.

Ako znaci ukazuju na to da Teheran tajno rekonstruiše program ili pokušava da napravi bombu, onda je moguće da će do novog sukoba ponovo doći.

• Svi pričaju o iranskom nuklearnom programu, ali šta ima Izrael
• Kako su vrtoglava 24 sata dovela Iran i Izrael do primirja
• Šta bi iz odmazde mogla da uradi iranska sajber vojska
• Posle Trampovog besnog upozorenja, zaživelo primirje Irana i Izraela
• Kako Izrael može da drži toliko otvorenih ratnih frontova
• Koji je krajnji cilj izraelske operacije