Ko kontroliše rad klanica u Srbiji

U rashladnoj vitrini supermarketa, uredno su poređani delovi svinjskog mesa, goveđih šnicli i piletine na akciji.

Iza ove naizgled jednostavne slike nalazi se čitav niz procedura - uzgajanje životinja, klanice čiju higijenu prate veterinari i tehnolozi, uz redovne inspekcije koje kontrolišu uslove rada.

Ipak, te procedure nekad ne budu poštovane.

Sredinom maja u jednoj klanici u Aleksandrovcu, gradu na jugu Srbije, otkriveno je gotovo 700 kilograma govedine bez odgovarajuće prateće dokumentacije, a samo nekoliko dana kasnije, pronađena je nelegalna klanica u blizini Čačka, koja nije registrovana za promet hrane životinjskog porekla.

Zbog nebezbedne hrane godišnje u svetu oboli 600 miliona ljudi, a posebno su pogođene ranjive grupe - siromašni, žene, deca i migranti.

Ujedinjene nacije 7. juna obeležavaju Međunarodni dan bezbednosti hrane.

Procenjuje se da 420.000 ljudi širom sveta umre svake godine pošto pojedu zaraženu hranu, a posebno su na udaru deca mlađa od pet godina sa 125.000 smrtnih slučajeva.

• Kako su prve japanske vagju krave stigle u Srbiju
• Veštačko meso: Koliko je vrla nova hrana blizu trpezama u Srbiji
• Da li se crveno meso na velika vrata vraća u jelovnik

Od farme do mesare

Naročito pogodna hrana za trovanje je životinjskog porekla, zbog širenja bakterija, posebno u letnjem periodu.

Zato su mesare i klanice pod lupom niza nadležnih službi.

Po pravilu, klanice nadzire veterinarska inspekcija čiji je cilj da oceni da li je meso upotrebljivo za ljudsku ishranu.

U Srbiji dozvolu za rad imaju 502 velike i male klanice, a bezbednost mesta proverava svega 148 veterinarskih inspektora, kažu iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Za kontrolu mesa najvažnije je praćenje proizvoda od livade do trgovinskih lanaca, kaže veterinar Siniša Gatarić za BBC na srpskom.

„Tu ima nekoliko koraka - kontrola ishrane životinja, istorije njihovih bolesti, praćenje transporta do klanica, kao i pregled pre, posle i u toku klanja", objašnjava Gatarić.

Dug je put mesa do tanjira.

Dok životinje žive na farmi, veterinari vode dnevnik ishrane i istorije bolesti, kaže Gatarić.

„Ako je životinja zdrava i hranjena kao treba, dovozi se do depoa, gde veterinari koji rade pri klanicama dobijaju ove informacije i pregledaju životinje", dodaje on.

I posle klanja vrše se dodatne provere.

„Delovi životinje se obeležavaju brojevima tako da se zna koje parče mesa dolazi od koje životinje", kaže on.

Kada meso jednom uđe u proces prerade, odgovornost se prebacuje na tehnologa hrane.

„Proizvodnja i tehnologija obrade mesa su zahtevni procesi i zato je važna posvećenost svih koji su uključeni u taj posao", kaže tehnolog Predrag Damjanović iz klanice „Trlić".

Tehnolozi prate da li je unutra odgovarajuća temperatura, kao i da se poštuju sanitarne procedure i rokovi.

„Postoje kontrole i unutar samih klanica koje se svakodnevno rade", objašnjava Damjanović.

Uzorci mesa se redovno šalju Institutu za kontrolu mesa u Beogradu, gde se ispituju prisustva mikroorganizama ili ostataka antibiotika, dodaje.

Koji su najčešći prekršaji?

Najčešći nedostatak u klanicama je loša higijena, ukazuju iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Oštećeni podovi, zidovi i plafoni kao i nefunkcionalna oprema i alat „koji su u neposrednom kontaktu sa životinjama pri klanju ili sa sirovinama, poluproizvodima i proizvodima žiotinjskog porekla", dodaju iz resornog ministarstva.

Problem su i „neregistrovani radnici koji obavljaju klanje životinja, kao i životinje nepoznatog porekla i zdravstvenog stanja."

Šta je HACCP?

Meunarodno prihvaćeni sistem bezbednosti hrane koji predupređuje sve potencijalne opasnosti u procesu proizvodnje hrane i uvodi mere za njihovo sprečavanje naziva se HACCP.

To je skraćenica od analiza rizika i kontrola kritičnih tačaka (Hazard Analysis and Critical Control Points).

Umesto da se oslanja samo na krajnju kontrolu proizvoda, HACCP insistira na kontroli svake faze u lancu proizvodnje:

• temperaturi čuvanja mesa
• higijene radnika
• čistoći mašine za klanje
• načinu transporta do prodavnica

U Srbiji je HACCP sistem obavezan od 2009. godine, za sve proizvođače i prerađivače hrane.

Izvor: BBC

Koliko meso može biti opasno?

Sistem inspekcije mesa je razvijen sredinom 19. veka radi otkrivanja bolesti kao što je trihineloza koje se u to vreme širila Evropom.

Upravo je ona i danas jedna od najčešćih bolesti koje se mogu dobiti iz svinjskog mesa, kaže Gatarić.

„U pitanju je parazit koji živi u mišićima divljih i domaćih životinja, ljudi se zaražavaju jedenjem sirovog ili nedovoljno termički obrađenog mesa", dodaje on.

Simptomi su povišena temperatura, bolovi u mišićima, otežano gutanje, otok očnih kapaka i osip.

Jedna od najopasnijih bolesti je goveđa spongiformna encefalopatija ili bolest ludih krava, objašnjava veterinar.

Do nje dolazi ako preživari, kao biljojedi, unose hranu životinjskog porekla, objašnjava Gatarić.

„Zato se meso testira, jer tu bolest životinje mogu preneti ljudima i kod njih kod ljudi se manifestuje kao Krojcfeld-Jakobova bolest", kaže.

Dolazi do pogršanja funkcija mozga, a početni simptomi su nesanica, depresija, konfuzija, promene ponašanja, problemi sa pamćenjem, vidom i ravnotežom.

Prvi put je zabeležena na farmi u Engleskoj 1985. godine.

„Uglavnom dolazi do smrti u roku od oko četiri do šest meseci", rekao je profesor Sajmon Mid, ranije za BBC.

Može li se biti pažljiviji prema životinjama?

Klanice su dužne da poštuju procedure koje umanjuju bol, stres i patnju životinja, objašnjava Dušica Ostojić Andrić sa Instituta za stočarstvo u Beogradu.

Međutim, stanje na terenu često je drugačije, dodaje.

„Loša praksa, neadekvatna obuka radnika, zastarela oprema i slab nadzor dovode do svakodnevnog kršenja tih propisa.

„Studije pokazuju da i kada su sve mere formalno poštovane, životinje i dalje proživljavaju niz negativnih emocija - strah, frustraciju i osećaj bespomoćnosti", kaže ona za BBC na srpskom.

Način na koje se tretiraju životinje, „utiče kasnije i na kvalitet njihovog mesa", pa je ono često „bledunjavo, mekano i vodnjikavo ili tamno čvrst i suvo".

„Hormon stresa, mlečna kiselina, adrenalin sve to utiče na teksturu, boju, pH vrednost i ukus mesa.

„Žrtvovanje životinja radi proizvodnje mesa, možda se još dugo neće moći izbeći, ali je bitno da se trudimo da njihova smrt radi naše koristi ne bude mučna, nasilna i ponižavajuća", zaključuje Ostojić Andrić.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.

Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Kako zaraza trihinelozom vreba iz svinjskog mesa
• Kontrola hrane u Srbiji: Odakle pesticidi u tanjiru
• Može li spremanje hrane biti opasno po zdravlje