'Neočekivano': Ostaci drvenih utvrđenja iz bronzanog doba na jugu Srbije

Ispitujući tlo i prisustvo podzemnih voda, na visokoj, neplavljenoj desnoj obali reke Nišave, u sklopu zaštitnih istraživanja duž trase železničke obilaznice oko Niša, naučnici su otkrili lokalitet koji ih je „zaprepastio".

Tim niških arheologa naišao je u selu Malči na iskopine kružnog oblika, sa koncentričnim rovovima (rondeli) i drvenim utvrđenjima (palaside) koje odolevaju hiljadama godina.

Karakteristične su za neolitski period, doba praistorije koje je na Balkanu počelo oko 5.500 godina pre nove ere.

Iskopine na jugu Srbije bi mogle da budu iz ranog bronzanog doba, perioda posle neolita, što ih dodatno čini jedinstvenim.

„Baš smo se iznenadili i nismo očekivali, to je izuzetno retka vrsta lokaliteta kod nas.

„Do sada nije pronađen ovakav tip iskopine neolitskog perioda kada se razvijala zasebna vinčanska kultura", objašnjava Aleksandar Aleksić, arheolog niškog Zavoda za zaštitu spomenika kulture za BBC na srpskom.

Vinčanci su na prostoru Balkana živeli relativno dugo, u periodu mlađeg kamenog doba od 5300. do 4500. godine pre nove ere.

Za to vreme bili su izuzetno napredni.

Znali su za osnovu termoizolacije prilikom gradnje kuća, bili su vrsni keramičari i trgovci, a živeli su u društvima za koja naučnici veruju da su funkcionisala po principu jednakosti.

Ostaci vinčanske kulture pronađeni su na širokom prostoru koji danas obuhvata delove Grčke, Bugarske, Rumunije, Mađarske, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Severne Makedonije, Crne Gore i celokupne teritorije Srbije.

• Šta su arheolozi našli u Srbiji u 2023: Rimski vodovod, slavoluk i magični tintinabulum
• Sremska arheološka riznica: Pronađeni vinčanski grobovi, 8.000 godina stare košnice i keltski nakit
• Misterije Vinčanske kulture - šta sve muči naučnike

Šta je pronađeno u blizini Niša?

Postoje brojna neolitska nalazišta u Srbiji, ali je tek niško otkrilo novu specifičnu vrstu zemljanih utvrđenja.

Koncentrični rovovi mahom od drveta ili zemlje bili su karakteristični za neolitski period centralne Evrope (Nemačka, Austrija, južna Poljska, Češka i Slovačka), a kasnije i Velike Briatnije, ali ne i Balkana.

Zato je zaprepašćenje niških naučnika još veće.

„Uloga tih rovova i utvrđenja uglavnom je bila da spreči prilaz datom prostoru", objašnjava Aleksić.

Iz jednog takvog utvrđenja u kombinaciji sa velikim komadima kamena (monolitima) razvijen je čuveni Stounhedž, dodaje.

• Rešena vekovna misterija: Otkriveno poreklo Stounhendža
• DNK otkriva ko je izgradio Stounhendž
• Najveći praistorijski spomenik pronađen blizu Stounhendža

Ipak, sveže otkriveni lokaliteti kod Niša, pravljeni su od primitivnih materijala - zemlje i drveta, u znatno mlađem bronzanom dobu, što je verovatno bilo imtacija starih neolitskih tradicija, saopštili su iz Zavoda.

Dok su se ljudi starijem i srednjem kamenom dobu uglavnom bavili lovom, kada su se tek nazirali prvi obrisi stalnih naselja, u neolitu - mlađem kamenom dobu se okreću zemljoradnji.

Kultivišu žitarice, pripitomljavaju biljke i životinje i umesto stalnih seoba, formiraju prve stalne zajednice.

„Usvajaju se, za to vreme, nove tehnologije, javljaju se glačane alatke, slične sekirama.

„Postavljene su osnove savremenog života", objašnjava arheolog Aleksić.

Dalja istraživanja bi trebalo da odgovore čemu su služili ovi kružni formati i utvrđenja i otkud baš u tom periodu.

„Sličan primer je uočen na lokalitetu Šančine kod Šapca, ali datira iz ranog bakarnog doba", kaže Aleksić.

Bakarno doba zapravo je prelazno razdoblje između neolita i bronzanog perioda.

Kamen se i dalje koristio za izradu oruđa, ali je ubrzo otkriven bakar - metal, te je njegova upotreba bila sve masovnija.

Stočarstvo se intenzivnije razvija, potiskujući lov, ribolov i ratarstvo, da bi već u sledećem, bronzanom praistorijskom razdoblju postalo dominantna grana privrede.

„Ljudi su dodatno usavršavali rudaranje i shvatili da mešanjem bakra i kalaja dobijaju bronzu koju su potom koristili za proizvodnju oruđa, potiskujući kamen iz upotrebe.

„To je tada bila velika tehnološka inovacija, kao što je 1980-ih veliko dostignuće bio razvoj interneta", objašnjava.

Nije prvi put da se u okolini Niša pronađu neobična otrkića.

Arheolozi su tokom zaštitinih ispitivanja duž trase gasovoda Niš–Dimitrovgrad pronašli ostatke rimskog akvadukta - glavnog vodovoda iz kasnog 3. i ranog 4. veka.

Dug oko 40 metara, imao je dve faze: stariju sa keramičkim cevima i mlađu, sastavljenu od zidanog vodovodnog kanala sa šahtom.

Zbog značaja ovog otkrića, trasa gasovoda je pomerena kako bi se izbeglo uništavanje dragocenog arheološkog nasleđa.

Ko bi mogao da pretpostavi da su na samo 30 metara južnije od njega praistorijski slojevi sa rovovima.

Južni deo malčanskog lokaliteta Orničje gde je uočen rondel, delimično je uništen erozijom tla.

„Jedinstveno otkriće na našim prostorima - ne znači da je jedino, ali je prvo otkriveno.

„Zato je važno da se po završetku svih istraživanja i ono zaštiti", zaključuje Aleksić.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Božansko iznenađenje - rimski žrtvenik pronađen u dvorištu kuće kod Knjaževca
• Priča o Nišliji, prvom neandertalcu u Srbiji
• Naučnica iz Srbije otkriva svet praistorijskih mama i beba
• Pet arheoloških otkrića u Srbiji koja su obeležila 2022.
• Neandertalci kao umetnici: Šta otkriva drevni otisak prsta
• Susret neandertalaca i praljudi kod Niša - šta nam govore novootkriveni fosili