Druga runda mirovnih pregovora Rusije i Ukrajine, NATO zemlje dreše kesu za vojsku

Dok Rusija i Ukrajina nastavljaju neprijateljstva, njihove delegacije nastavile su pregovore o prekidu vatre u Istanbulu.

Početni pregovori sredinom maja nisu doneli nikakve pomake o primirju, a jedino što su dogovorili tada u Istanbulu bila je razmena zarobljenika i civila - najveća od kako je Rusija u februaru 2022. započela invaziju na Ukrajinu.

Iako su Amerika i Ukrajina, kao i neke zapadnoevropske zemlje tražile od Moskve da odmah pristane na 30-dnevno primirje, ruski predsednik Vladimir Putin je to ingorisao i sastavio spisak uslova za prekid vatre i potom postizanje sporazuma mira.

Pozivajući se na neimenovane ruske izvore, agencija Rojters je javila da Putin pre svega traži pisane garancije NATO-a da se neće širiti na istok, a to znači da Ukrajina nikada ne postane članica ove vojno-političke alijanse.

Uz to, Putin traži i ukidanje nekih zapadnih sankcija, rešavanje pitanja zamrznute ruske imovine, kao i zaštita za „govornike ruskog jezika u Ukrajini".

Druga runda pregovora delegacija Ukrajine i Rusije, usledila je samo dan posle do sada nezabeležene vojne akcije Kijeva na mete duboko u ruskoj teritoriji.

U akciji nazvanoj 'Paukova mreža' Ukrajinci su uspeli da kamiona prokrijumčare dronove-kamikaze i izvedu napade na razne vojne objekte duboko u ruskoj teritoriji i nanesu im najteži udarac u dosadašnjem toku rata.

Uoči početka novih pregovora u turskoj metropoli, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski kaže da postoji „stvarna prilika da se pokuša da se okonča rat".

„Rusi su sada primorani da se više bave diplomatijom", poručio je Zelenski iz Viljnusa, u Litvaniji, gde je na samitu sa liderima istočnih i nordijskih članica NATO-a.

Rekao je da je zahvalan na „svakom ulaganju u proizvodnju oružja" i da i Evropa i Amerika zajedno „imaju bolje oružje od Rusije".

„Imamo i jača taktička rešenja - naša operacija 'Paukova mreža' je to dokazala", rekao je Zelenski.

BBC novinari iz Istanbula javljaju da je ukrajinska delegacija čini se mnogo veća od ruske.

Članovi ukrajinske delegacije došli su do Čiragan palate u konvoju vozila - kombiju, minibusu i automobilima.

Novinari i fotografi su videli mnogo muškaraca u vojnim uniformama kako ulaze u palatu.

• Koji su Putinovi zahtevi za mir i šta od njega očekuje Tramp
• Zašto Zelenski ne može i ne želi da se odrekne Krima, a šta kaže Tramp
• Kako Zapad pomaže Rusiji da finansira rat protiv Ukrajine

Britanija: Više od 17 milijardi evra u odbranu

Dok traju neprijateljstva i pregovori Ukrajine i Rusije, zapadni saveznici Kijeva sve više ulažu u odbranu i vojsku.

Britanski premijer Kir Starmer otkrio je deo budućih planova:

• Izgradnja najmanje šest novih fabrika municije u Velikoj Britaniji
• Stvaranje hibridne Kraljevske mornarice, kombinujući dronove sa ratnim brodovima, podmornicama i avionima
• U okviru programa AUKUS (partnerstvo sa SAD i Australijom) isporučiće do 12 jurišnih podmornica na nuklearni pogon
• Bolji smeštaj i oprema za pripadnike oružanih snaga
• Ulaganje 15 milijardi funti (oko 17,7 milijardi evra)u „program suverenih bojevih glava", što znači nuklearno oružje

Britanska vojska prelazi u stanje „spremnosti za rat", rekao je Starmer, otkrivajući vladine planove potrošnje za odbranu.

Velika Britanija mora da se pripremi za sukob, kako bi sprečila sukob, a pretnja iz Rusije se ne može ignorisati, rekao je on u Glazgovu.

Ipak, nije želeo da kaže precizan datum kada će potrošnja na odbranu u Velikoj Britaniji dostići tri odsto bruto društvenog proizvoda (BDP).

Rekao je i da će odbrambena britanska strategija „uvek biti NATO na prvom mestu", kaže Starmer, dodajući da se Velika Britanija nada da će pružiti „najveći doprinos NATO-u od njegovog osnivanja".

• Šta je NATO i zašto mu Moskva ne veruje
• Intervju Takera Karlsona sa Putinom: „Zapad nas je prevario"
• Šta je taktičko nuklearno oružje i da li bi Rusija mogla da ga upotrebi

Nemački general: 'NATO da se spremi za rat sa Rusijom'

Neposredno pre izbora za novog nemačkog kancelara, Fridrih Merc je dobio podršku u Bundestagu za velika ulaganja u odbranu.

Preciznije, najveća od Drugog svetskog rata.

Nedeljama posle toga, komandant nemačke vojske izjavio je da članice NATO-a „treba da se pripreme za mogući napad Rusije u naredne četiri godine".

Rusija proizvodi stotine tenkova godišnje, od kojih bi mnogi mogli da se koriste za napad na članice baltičkih država NATO-a do 2029. godine ili čak ranije, rekao je nemački načelnik odbrane, general Karsten Brojer za BBC.

Poručio je i da NATO treba da ostane jedinstven u vezi sa ratom u Ukrajini, uprkos razlikama u mišljenjima koje pre svih izražavaju Mađarska i Slovačka.

General Brojer je rekao da se NATO suočava sa „veoma ozbiljnom pretnjom" iz Rusije, kakvu nikada ranije nije video u svojih 40 godina u službi.

U ovom trenutku, rekao je on, Rusija u ogromnoj meri pojačava snage, proizvodeći približno 1.500 glavnih borbenih tenkova svake godine.

„Ne ide svaki tenk u [rat u] Ukrajini, ali takođe ide u zalihe i u nove vojne strukture koje su uvek okrenute Zapadu", rekao je on.

Rusija je proizvela i četiri miliona metaka artiljerijske municije 152 miimetra 2024. godine, a nije sve upotrebljeno za rat u Ukrajinu, dodao je Brojer.

Brojke potiču od nemačkih analitičara i analitičara savezničkih zemalja.

„Postoji namera i postoji nagomilavanje zaliha" za mogući budući napad na baltičke članice NATO-a, rekao je on.

„Analitičari procenjuju do 2029. Tako da moramo da budemo spremni do 2029...

„Ako me sada pitate, da li je postoji garancija da neće biti napada pre 2029. odgovorio bih vam - ne.

„Tako da moramo da budemo u stanju da se borimo već večeras", rekao je on.

• Nemačka odlučila da prepusti istoriju prošlosti i priprema se za rat
• 'Istorijski dan': Nemački poslanici podržali veća ulaganja u odbranu
• 'Nemačka se vratila', kaže budući kancelar Merc

Među mnogima na Zapadu dugo postoji strah od napada na neku državu članicu NATO-a jer bi to moglo da izazove veći rat Rusije i Amerike, koja je ključna članica Alijanse.

Prema članu 5 NATO sporazuma, svaki napad na državu članicu značio bi da druge članice moraju da stanu u njenu odbranu.

General Brojer je kao jednu od najugroženijih izdvojio takozvani Suvalki jaz, područje koje se nalazi između Litvanije, Poljske, Rusije i Belorusije.

„Baltičke države su zaista izložene Rusima, zar ne? I kada odete tamo, u razgovrima koje vodimo, zaista se to i oseća", kaže nemački general.

Estonci su, kako je rekao, dali analogiju da su blizu šumskog požara gde „osete toplotu, vide plamen i oseća se dim", dok u Nemačkoj „verovatno vidite malo dima iznad horizonta, i ništa više od toga".

Brojer je rekao da ovo pokazuje različite perspektive među evropskim državama o pretnji od mogućeg ruskog napada.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Kako se Poljaci pripremaju za rusku invaziju
• Ruski susedi pozivaju NATO saveznike da vrate obavezni vojni rok
• Mogu li evropske kopnene trupe pomoći da se osigura mir u Ukrajini
• „Mi smo u predratnom dobu, a Evropa je nespremna", kaže poljski premijer
• NATO mora preći na ratni način razmišljanja, upozorava generalni sekretar alijanse
• Može li Evropa da se odbrani bez Amerike