Tramp prekoračio ovlašćenja, neke carine suspendovane, odlučio sud

Američki Federalni sud za međunarodnu trgovinu presudio je da je predsednik Donald Tramp prekoračio svoja ovlašćenja u uvođenju globalnih carina na uvoz i naredio da se one blokiraju, što je veliki udarac za ključni deo ekonomske politike američkog lidera.

Međunarodni zakon o ekonomskim ovlašćenjima u vanrednim situacijama iz 1977. (IEPA), koji je Tramp citirao da bi opravdao carine, ne daje predsedniku ovlašćenje da nametne carine skoro celom svetu, navodi se u presudi tročlanog sudskog veća.

Sud sa sedištem na Menhetnu saopštio je i da Ustav SAD daje Kongresu ekskluzivna ovlašćenja da reguliše trgovinu sa drugim zemljama, i da se to ne može zameniti ovlašćenjem predsednika da štiti ekonomiju.

Samo nekoliko minuta posle presude, Trampova administracija je uložila žalbu.

„Neizabrane sudije nemaju ovlašćenja da odlučuju kako da reaguju na vanredne situacije u zemlji", rekao je zamenik sekretara za štampu Bele kuće Kuš Desai.

„Predsednik Tramp je obećao da će Ameriku staviti na prvo mesto, a administracija je posvećena upotrebi svake poluge izvršne vlasti da prevaziđe ovu krizu i vrati američku veličinu", dodao je on.

Televizijska mreža CNN objavila je da je sud suspendovao globalne carine koje je Tramp uveo u okviru vanrednih ekonomskih ovlašćenja, između ostalih i onih objavljenih 2. aprila, na dan kada je američki predsednik proglasio „Dan oslobođenja".

Ako odluka suda bude potvrđena u žalbenom postupku, a možda i Vrhovni sud ako slučaj dođe do njega, biće suspendovana većina carina, ali ne sve.

Prema CNN-u, sudskom presudom suspenduju se carine od 30 odsto na Kinu, 25 odsto na neku robu uvezenu iz Meksika i Kanade i carine od 10 odsto na većinu robe uvezene u Sjedinjene Države.

Međutim, presuda ne utiče na carine od 25 odsto na automobile, auto-delove, čelik ili aluminijum koje su obuhvaćene članom 232 Zakona o proširenju trgovine, prenosi CNN.

• Šta su Trampove carine i kako ih je uveo
• Kako su izračunate carine Donalda Trampa
• Da li je Amerika žrtva nepravedne trgovine, kako tvrdi Tramp

Tužba, koju je podnela neprofitna advokatska firma Liberti džastis centar (Liberty Justice Center) u ime pet malih preduzeća koja uvoze robu iz zemalja koje podležu carinama, predstavlja prvi veliki pravni izazov Trampovim merama.

Ovo je jedna od sedam tužbi koje osporavaju trgovinsku politiku Trampove administracije, zajedno sa tužbama 13 američkih država i drugih grupa koje zastupaju mala preduzeća.

Administracija američkog predsednika početkom aprila najavila je povećanje carina velikom broju zemalja, a najviše je bila pogođena Kina.

Tramp je potom na 90 dana odložio primenu novih carina za sve, među kojima je i Srbija, osim za Kinu.

Amerika je Kini uvela nove carine u ukupnoj visini od čak 145 odsto, na šta je Kina odgovorila kontramerama od 125 odsto.

Međutim, sredinom maja, Vašington i Peking su se dogovorili o uzajamnom smanjenju carina, odnosno tromesečnoj pauzi u uspostavljanju novih mera.

Prema tom dogovoru, američke carine smanjene su na 30 odsto u narednih 90 dana, a Kina je smanjila carine na američku robu sa 125 na 10 odsto za isti period.

Smanjenje carina je u interesu celog sveta, rekli su iz Pekinga.

A Tramp je na to rekao da je reč o 'potpunom resetovanju odnosa' dve supersile.

Nekoliko dana kasnije, Tramp je najavio uvođenje carina od 50 odsto Evropskoj uniji, besan što pregovori sa evropskim blokom ne daju rezultate.

Iz Brisela su mu odgovorili da će štiti interese EU, a potom i da je potrebno još neko vreme za dogovor.

Šta sad?

Bela kuća ima 10 dana da završi birokratski proces zaustavljanja carina, iako je većina trenutno suspendovana.

Predmet treba da prođe kroz žalbeni postupak.

Ako sud odbije žalbu Bele kuće, američka Agencija za carinu i zaštitu granica (CBP) će potom izdati uputstva službenicima, rekao je za Džon Leonard, bivši visoki zvaničnik CBP-a, za BBC.

Međutim, viši sud bi mogao da bude naklonjeniji Trampu.

Ali ako viši sudovi potvrde odluku prvostepenog suda, preduzeća koja su morala da plate carinu dobiće povraćaj uplaćenih iznosa, sa kamatom.

To uključuje takozvane recipročne carine, koje su snižene na 10 odsto za većinu zemalja i podignute najpre na 145 odsto na kineske proizvode, a sada privremeno smanjene na 30 odsto.

Leonard je rekao da za sada neće biti promena na granici i da će i dalje morati da se plaćaju carine.

Reakcije tržišta su, delimično, pokazale da je investitorima „laknulo posle nedelja nestabilnosti izazvanih trgovinskim ratom na horizontu", napisao je Stiven Ins iz SPI Asset Management u komentaru.

Ines je rekao da su američke sudije dale jasnu poruku:

„Ovalni kabinet nije trgovački sto, a Ustav nije blanko ček".

„Prekoračenje izvršne vlasti je možda konačno dostiglo plafon. A sa njim i nova doza makro stabilnosti - barem do sledećeg medijskog naslova."

Pol Ešvort, iz Kapital ekonomiksa (Capital Economics), rekao je da će presuda „očigledno dovesti u pometnju nastojanje Trampove administracije da brzo zaključi trgovinske 'poslove' tokom 90-dnevne pauze od carina".

On je predvideo da će druge zemlje „sačekati i videti" šta će se dalje desiti.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Tramp proglasio trgovinski rat svetu, Srbija prošla najlošije na Balkanu
• Šta Trampove carine znače za Srbiju
• Kako bi američke carine mogle da utiču na male firme u Srbiji
• Srbija se nada dogovoru sa Trampom oko carina, a on kaže: 'Nekad morate da uzmete lek'
• Bosna i Hercegovina planira da ukine carine Americi i spasi namensku industriju
• Srlja li svet u recesiju posle Trampove objave carina