Propao Otvoreni Balkan: Umesto više radnika iz regiona, u Srbiju dolaze mahom iz Šri Lanke, Nepala..

To omogućava građanima Srbije, Severne Makedonije i Albanije da ravnopravno konkurišu i traže posao u sve tri države. Prema preseku na kraju novembra prošle godine, ubrzana i pojednostavljena procedura nije donela očekivane rezultate, piše Forbes Srbija.
 
Istim putem se moglo i preko inicijative o Regionalnom ekonomskom prostoru, koji obuhvata i druge zemlje Zapadnog Balkana. I ona predviđa otvaranje tržišta rada i veću mobilnost ljudi kroz zemlje regiona.
 
Iz Albanije stigla tri zahteva
 
Ono što nije dovršeno u ovom procesu, zapravo sapliće i ujedinjeno tržište rada Open Balkana.
 
"U decembru sam tražila podatke Ministarstva unutrašnjih poslova koliko je prihvaćeno zahteva za slobodan pristup tržištu rada. Od 1. marta do kraja novembra odobreno je 285 zahteva. Iz Severne Makedonije je 282, a svega tri su iz Albanije", rekla je generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Dragana Đurica.
 
Istovremeno se broj radnih dozvola, koje izdaje Nacionalna služba za zapošljavanje, građanima drugih dražava meri hiljadama.
 
"Građani se i dalje radije odlučuju da idu starom procedurom preko Nacionalne službe za zapošljavanje. Problem je što pitanje socijalnog i zdravstvenog osiguranja nije ubrzano. Te procedure traju kao i ranije. Tako da u 2023. godini, kada nije zaživelo otvoreno tržište rada, građanima Severne Makedonije je izdato 311 dozvola za zaposlenje, a građanima Albanije 94. Od početka Open Balkana zapravo se beleži pad", pojašnjava Đurica.
Deo integracija, a ne zamena
 
Najavljivalo se da će slobodan pristup tržištu rada od oko 11 miliona stanovnika sprečiti dalji odliv mozgova i mladih iz regiona tako što će moći da rade u susedstvu. Mnogo više nego iz Severne Makedonije i Albanije, međutim, u Srbiji se zapošljavaju ljudi iz Šri Lanke, Nepala, Pakistana...

S druge strane, ideja proširenja Evropske unije ponovo je zaživela. Obrnuto proporcijalno tom entuzijazmu Open Balkan gubi političku podršku.
 
"Priča se vraća na Zajedničko regionalno tržište, na Plan razvoja. Sada je jasno da je regionalna saradnja deo integracija, a ne zamena za njih", ističe Đurica.
 
A to je bio najveći strah regiona i kada je kretao Mini Šengen i Open Balkan. Ali i ideja o jedinstvenom regionalnom prostoru.
 
Efekti CEFTA sporazuma
 
S druge strane, zahvaljujući CEFTA sporazumu, trgovinska razmena zemalja učesnica je više nego duplirana od 2007. do danas. U okviru ovog procesa je ukinuta naplata rominga u regionu. I pre svega nekoliko dana, kako privreda šaljivo kaže, ukinut je i, "bankarski roming". Misli se na pristup SEPA, sistemu plaćanja kojim se ukidaju troškovi biznis transakcija.
 
"Ne postoji mehanizam koji može naterati članice da se pridržavaju sporazuma. Zato se javljaju problemi. Tu su necarisnke barijere. To će pratiti i Zajedničko regionalno tržište. Ono nosi sa sobom i politički mandat, a to otežava ekonomske probleme. Ako se problemi ne reše u okviru CEFTA, neće biti rešeni na nivou Zajedničkog regionalnog tržišta", kaže ekspertkinja za CEFTA sa Instituta za političke studije Andrea Matijević. Sporazumi čekaju ratifikaciju
 
Sporazum koji bi, ne primer, mogao da utiče na rešavanje necarinskih barijera, u Srbiji još nije ratifikovan. Reč je o dogovoru o geopolitičkom blokiranju. Jedan je od osam potpisanih u oktobru prošle godine.
 
U oktobru 2024. godine, ugovorne strane CEFTA-e su se usaglasile o potpisivanju osam protokola i jedne preporuke. Cilj je unapređenje međuregionalne mobilnosti u Zapadnom Balkanu. Osam meseci kasnije, tri su stupila na snagu u svih šest zemalja. Ratifikacija preostalih i dalje je u toku. Usvojeni protokoli se tiču intelektualne svojine, kao i usluga trgovine.