Nerealno je da Vatikan bude posrednik u pregovorima, kaže Moskva

Moskva se protivi predlogu američkog predsednika Donalda Trampada Vatikan bude posrednik u pregovorima o primirju i eventualnom miru Rusije i Ukrajine.

To je nerealno, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, prenosi TASS.

Prema njegovim rečima ministra, Vatikanu bi bilo neprijatno da bude domaćin pregovora dve pravoslavne zemlje.

Lavrov je ponovo doveo u pitanje i legitimitet ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, rekavši da će to biti od sunštinskog značaja za potpisivanje mogućeg budućeg mirovnog sporazuma Kijeva i Moskve.

„Pitanje legitimiteta Zelenskog će biti od odlučujućeg značaja, jer ako oni čiji legitimitet, najblaže rečeno, više nikoga ne ubeđuje, onda oni koji ih zamene mogu da dovedu u pitanje postignuti sporazum", rekao je Lavrov.

Ruske vlasti su više puta govorile da Zelenskog ne smatraju legitimnim predsednikom, pošto mu je petogodišnji mandat istekao 2024.

U Ukrajini se ne održavaju izbori zbog vanrednog stanja.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da će mesto za sledeću rundu pregovora Rusije i Ukrajine biti izabrano „kada za to dođe vreme".

„Naravno, ovu odluku ne može da donese jedna strana, za to je potrebna saglasnost obe.

„Kada dođe vreme, odluka o mestu nastavka pregovora će biti doneta", rekao je on, prenose RIA Novosti.

• Bitka za Pokrovsk: Šta je BBC zatekao u jednom od ključnih gradova na istoku Ukrajine
• Šta je otkrio razgovor Trampa i Putina o ratu u Ukrajini
• Putin u Kurskoj oblasti, ruska raketa ubila šest ukrajinskih vojnika na obuci

Prethodno je Italija podržala Trampov predlog da Vatikan posreduje u pregovorima o prekidu vatre u Ukrajini.

Iz kabineta premijerke Đorđe Meloni saopšteno je da je Italija spremna da „posreduje u kontaktima i radi na miru" u Ukrajini i da „pozitivno gleda" na spremnost pape Lava Četrnaestog da bude domaćin razgovora u Vatikanu.

Za sada nema čvrstog dogovora o daljim razgovorima: sastanak ruskih i ukrajinskih zvaničnika u Istanbulu 16. maja doneo je dodatne zahteve Moskve, a ne napredak - osim razmene zarobljenika.

Papa Lav je prošle nedelje rekao da je Vatikan „uvek spreman" da spoji neprijatelje i da će „uložiti sve napore" da mir prevlada.

Ali Sveta stolica kaže da je ideja o organizovanju pregovora ili čak posredovanju u razgovorima za sada više nada nego bilo kakav konkretan plan.

Čini se da je Kijev za ideju o posredovanju Vatikana.

Zelenski je 20. maja na mreži Iks objavio da je razgovarao sa Đorđom Meloni i o „mogućim platformama za razgovore sa Rusima".

Italijanska premijerka je, kako je rekao, imala „kao i uvek, kul ideje", iako je Tursku i Švajcarsku naveo i kao alternativna mesta.

Kremlj bi možda više voleo da mesto pregovora ostane Turska.

Govore o procesu „Istanbul plus", opisujući sve pregovore kao nastavak sporazuma o kojem se u Turskoj razgovaralo i nekoliko meseci pre početka ruske invazije na Ukrajinu krajem februara 2022.

Moskva između ostalog traži od Kijeva da povuče sve snage iz četiri regiona koji je Rusija pripojila, a koje sada delimično kontroliše, uz Krim, ukrajinsko poluostrvo koje je anektirala još 2014.

Traži i da Ukrajina drastično smanji sopstvenu vojsku.

Kijev se protivi zahtevima Kremlja.

• 'Svetsko fudbalsko prvenstvo može biti podsticaj Rusiji da okonča rat'
• Sporazum Amerike i Ukrajine o mineralima - o čemu je tu zapravo reč

Tramp je u više navrata iskazivao nezadovoljstvo, pa i frustraciju zbog Putina i Zelenskog, smatrajući da odugovlače da okončaju rat koji je ušao u četvrtu godinu.

Optužio je ukrajinskog lidera da se „kockao sa Trećim svetskim ratom” na eksplozivnom sastanku u februaru u Ovalnom kabinetu u Beloj kući, a u aprilu je rekao da je „veoma ljut” i da je „besan” na Putina posle novog zastoja u pregovorima.

Ako izostavimo najnoviju retoriku posle telefonskog razgovora Trampa i Putina, čini se da su Ukrajina i Rusija spremne da nastave neku vrstu pregovora - a razgovor u bilo kom obliku je napredak posle višegodišnjih oružanih neprijateljstava.

Ostaje da se utvrdi da li će u ruskoj delegaciji biti viši zvaničnici nego oni koji su bili u Istanbulu 16. maja na razgovoru sa ukrajinskim predstavnicima.

Tramp je obećao da će ublažiti sankcije Rusiji, kao i da će napraviti nove trgovinske sporazume i ekonomske investicije, kako bi Putina namamio da krene ka mirovnom sporazumu.

Posle telefonskog razgovora sa Putinom 19. maja, Tramp je to ponovio.

Sa druge strane, nije se razgovaralo o bilo kakvim negativnim posledicama, kao što su nove sankcije ruskom bankarstvu i izvozu energenata.

U intervjuu američkom novinaru Takeru Karslonu u februaru 2024. godine, Putin je rekao da bi se rat odavno završio da nije bilo Vašingtona i britanskog premijera Borisa Džonsona, koji su, kako je rekao, sprečili zaključivanje sporazuma u Istanbulu.

Rekao je da je šef ukrajinske delegacije na pregovorima u Istanbulu već bio potpisao sporazum, a onda se umešao Džonson i dodao da je to priznao upravo taj potpisnik.

Ruski predsednik je u tom intervjuu više puta ponovio da je Rusija uvek spremna za razgovore, da ih nikad nije ni odbijala i da je sada na Zapadu da uvidi greške i da proceni kako je najbolje da se izvuče iz situacije koju je sam zakuvao.

„Mislili su da mogu da slome, da unište Rusiju, a uprkos svim sankcijama, Rusija je sada peta ekonomija na svetu.

„Bili su nepromišljeni, mislili su da je moguće poraziti Rusiju na bojnom polju, a ja im kažem da to nije moguće. Sada i oni to uviđaju.

„I zašto bismo mi njima sada pomagali da smisle kako da nađu rešenje?", rekao je Putin.

„Ako postoje opcije, postoji i želja", dodao je.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Zašto Zelenski ne može i ne želi da se odrekne Krima, a šta kaže Tramp
• Putin proglasio četiri okupirane ukrajinske oblasti za „teritoriju Rusije"
• Trampov izaslanik: 'Plan britanskog premijera za Ukrajinu je poziranje, Putin je vrlo pametan čovek'
• Nevidljivi gubici: Koliko hiljada ruskih boraca gine u Ukrajini
• Ljubav, gubitak i dužnost: Ukrajinski foto-reporteri pričaju priče o ratu
• Mogu li evropske kopnene trupe pomoći da se osigura mir u Ukrajini