Odloženo PISA testiranje u Srbiji: Šta je razlog?

Razlog za to je obustava rada u određenom broju srednjih škola, u kojima je trebalo da bude sprovedeno istraživanje.

U Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, koji sprovodi ovo međunarodno ispitivanje učeničkih postignuća, za Danas kažu da će PISA 2025 biti održana u drugoj polovini septembra, u 240 škola u Srbiji.

„Odlaganje ni na koji način ne kompromituje testranje. Ni do sada se nije obavljalo u istom terminu u svim obrazovnim sistemima koji učestvuju. Nije neuobičajeno da u dogovoru sa OECD-om neka zemlja učesnica pomeri testiranje za drugi termin, što je Srbija iskoristila ove godine“, navode iz Zavoda.

Dragica Pavlović Babić, profesorka Filozofoskog fakulteta u Beogradu i nekadašnja nacionalna koordinatorka PISA istraživanja, za Danas kaže da se pomeranjem narušava kriterijum za izbor uzorka učenika koji učestvuju, u smislu kalendarskog uzrasta.

– To čak može da bude, uslovno rečeno, mala prednost za naše učenike što će imati jedno polugodište školovanja više nego što bi obično imali. To može i trebalo bi da utiče pozitivno na rezultate i to jeste razlog zbog koga bismo mogli da se zapitamo da li je sve isto kao što bi bilo da je testiranje obavljeno na vreme. Ipak, ne mislim da je to neka velika razlika u odnosu na prvobitni scenario i da, ako se sve procedure sprovedu kako treba, ta vremenska razlika neće uticati na kvalitet podataka – smatra Pavlović Babić.

Ona kaže da se svaka zemlja učesnica obavezala na čuvanje poverljivosti podataka, što podrazumeva da zadaci ne smeju da se objavljuju, sem onih koji se posle određenog ciklusa puste u javnost kao pokazni, da se vidi kako izgleda materijal.

– Neki od zadataka će biti korišćeni u narednim ciklusima, tako da se očekuje visok stepen korektnosti i saradljivosti svih zemalja da neće objavljivati zadatke – kaže naša sagovornica.

Pavlović Babić objašnjava da, za razliku od nacionalnih testiranja kao što je završni ispit, na kome postoji test sa 20 pitanja i svi učenici ga rade u isto vreme i pod istim uslovima, u PISA se testira mnogo veći broj zadataka, raspoređenih u više od 20 kombinacija.

– Jedan učenik vidi određenu kombinaciju. Postoje delimična preklapanja, ali ni redosled pitanja nije isti već i tu postoje varijante, tako da faktički nema mogućnosti za prepisivanje. Procedure testiranja su takve da obezbeđuju da podaci budu relevantni i da možemo da verujemo u ono što dobijemo, da je to zaista ono što naši učenici mogu da urade u tom trenutku. Svaka kompromitacija zadataka se lako vidi u obradi podataka, a zemlji preti opasnost da je zbog nepouzdanosti isključe iz prikaza rezultata – navodi Pavlović Babić.

Ona dodaje da se pomeranje testiranja dešavalo u nekim zemljama, a kao primer navodi Veliku Britaniju, koja je imala problem da skupi uzorak, jer se škole ne odazivaju rado da učestvuju.

– Većina zapadnoevropskih sistema je preopterećena eksternim testiranjima, pa se dešava da odbiju da učestvuju u PISA, s obzirom na to da su učenici i inače prezasićeni testovima. Dešava im se da ne mogu da ispune plan uzorka, a ako nemate određeni procenat dece sa određenim karakteristikama, vaši podaci se ne vide kao validni i u tom slučaju se i ne objavljuju, tako da je veliki rizik za zemlju koja uđe u istraživanje, plati, a ne ispuni plan uzorka. Zbog toga mislim da je pametnija varijata to što je u našoj zemlji odloženo istraživanje jer su škole u prethodnom periodu bile pod većim pritiskom i možda bi više odbijale učešće nego što će to biti na jesen – kaže Pavlović Babić.