Šta je Alimentacioni fond u Srbiji i koje su zamerke

Ona je uspešna poslovna žena.

Majka trinaestogodišnjeg dečaka.

Verovala je i da joj je privatan život isto tako uspešan.

Tu je, kaže, pogrešila.

„Bili smo skladna porodica ili sam bar ja tako mislila, sve dok sin nije napunio pet godina.

„Nije bilo mnogo ružnih reči, jednostavno se pokupio i otišao.

„Posle nekoliko meseci zvanično smo se razveli i dobila sam starateljstvo nad detetom", priča Ivana* za BBC na srpskom.

U početku je otac sina viđao redovno, a onda sve ređe i ređe.

Novac za njega nikada nije slao, a Ivana je želela da izbegne advokate i sudove.

Smatrala je da joj njegov novac nije potreban.

Prema popisu iz 2022. godine, u Srbiji oko 320.000 žena i oko 90.000 muškaraca samostalno brine o deci.

„Oko polovina od ovog broja ima problem da od drugog roditelja naplati alimentaciju.

„U tim slučajevima novac se uopšte ne uplaćuje za decu ili postoje velika kašnjenja", rekla je Tatjana Macura, ministarka bez portfelja zadužena za rodnu ravnopravnost, za BBC na srpskom.

Alimentacija je obaveza izdržavanja roditelja prema detetu, čija se visina određuje sudskom odlukom ili sporazumom i predstavlja oblik zakonskog izdržavanja maloletnog, a u određenim uslovima i punoletnog deteta.

Neplaćanje alimentacije je i sada krivično delo, za koje je zaprećena i zatvorska kazna.

„Mnogi roditelji, međutim, ne žele da tuže partnera, kako ne bi produbljavali problem", kaže Jovana Ružičić iz neprofitne organizacije Centra za mame za BBC na srpskom.

Skupština Srbije usvojila je nedavno zakon o osnivanju prava iz Alimentacionog fonda koji bi, smatraju zakonodavci, bar donekle trebalo da reši problem i natera nesavesne roditelje da izmiruju obaveze.

Ubrzo posle usvajanja, za koji su glasali i predstavnici vlasti i opozicije, pojavile su se prve kritike zakona uz tvrdnje da bi dugovi roditelja koji ne plaćaju alimentaciju mogli da padnu na teret deteta.

Predviđeno je da iz Alimentacionog fonda država plaća izdržavanje deteta, a kasnije naplaćuje dug od roditelja dužnika.

Šta se međutim dešava kada roditelj premine - da li njegovi dugovi dolaze na naplatu detetu nasledniku koje je bilo uskraćeno za alimentaciju?

Dok ministarka bez portfelja Tatjana Macura kaže da to neće biti slučaj, pojedine organizacije pribojavaju se upravo takvog scenarija.

„Žene koje se nama javljaju su, sad već, u strahu od mogućnosti da će njihova deca u budućnosti vraćati te iznose", rekla je Jelena Ružić, iz Ženskog udruženja kolubarskog okruga, za N1.

• Samohrani roditelji u Srbiji: Kako do alimentacije
• Kada roditelji zarate dete ispašta
• Četiri tipa emocionalno nezrelih roditelja, da li su vaši među njima

Alimentacioni fond već postoji u zemljama regiona, među kojima su Hrvatska, Slovenija i Crna Gora.

Šta je Alimentacioni fond?

Alimentacioni fond je mehanizam zaštite koji obezbeđuje izdržavanje deteta kada roditelj koji je na to obavezan ne plaća alimentaciju, navodi se u predloženom zakonu.

„U Švedskoj, alimentacioni fond postoji od 1938. godine i oni su začetnici u zaštiti prava dece posle razvoda.

„Kada je uveden u zemlje regiona značajno se smanjio broj dugovanja prema deci, manja su i kašnjenja, a povećana je odgovornost roditelja", kaže Macura za BBC na srpskom.

Kada roditelj ne plati alimentaciju dva meseca, automatski se pokreće sistem isplate preko Alimentacionog fonda.

Tako će roditelj dugovati novac državi, a ne detetu.

„Država je preuzela na sebe najproblematičniju stvar, a to je naplata.

„To će naterati više roditelja da plaćaju izdržavanje na osnovu sudskog rešenja i visine alimentacije", kaže Jovana Ružičić.

Najveći broj roditelja koji imaju ovaj problem su majke, što ne znači da nema i očeva koji čekaju alimentaciju za decu, dodaje.

„Ideja je dobra, treba je realizovati, ali sveobuhvatno kako bi se obezbedilo da bude održivo", rekao je Dragan Vulević, specijalista za socijalno pravo za Radio-televiziju Srbije.

Naplatiti neplaćene alimentacije nije uvek jednostavno, kaže.

Trebalo bi odrediti najviši iznos izdržavanja koji bi se isplaćivao iz fonda, ali i najniži da to na kraju ne ispadne socijalna pomoć, kaže Vulević.

Šta je sporno u zakonu?

Ako roditelj dužnik premine, „za ispunjenje potraživanja Republike Srbije odgovaraju njegovi naslednici do visine vrednosti nasleđene imovine", navodi se u članu 10 zakona.

U teoriji, to znači da bi dete koje nije primalo alimentaciju od roditelja, već iz državnog fonda, na kraju imalo obavezu da državi taj novac i vrati.

Ministarka Tatjana Macura rekla je međutim da „ako roditelj koji ne plaća alimentaciju poseduje bilo šta - imovinu ili zaradu - još za života dug će mu biti naplaćen".

„Ako nema imovinu ili zaradu od koje javni izvršitelj može da nadomesti dug, svakako nema šta ni da ostavi u nasledstvo detetu - ni imovinu, ali ni dug", rekla je ona, prenosi N1.

„Dete nije obavezno da prihvati nasledstvo, pa samim tim ni dugove svog roditelja", dodala je.

Ako prihvati, ostaje mogućnost da će to nasledstvo biti manje jer će iz njega država naplatiti potraživanja za neplaćenu alimentaciju.

„Nismo pisali zakon s namerom da deci nanesemo štetu i ako se bilo šta u praksi pokaže kao loše, zakon će se menjati u najboljem interesu deteta", kaže Macura.

Kada je strah jači od pravde

Ukoliko neko ne plaća alimentaciju može krivično da odgovara.

Za to je zaprećena novčana kazna ili zatvor do tri godine.

Tokom 2021. godine zbog neplaćanja alimentacije podneto je 1.795 krivičnih prijava, a u zatvore je poslato 123 ljudi.

„Mehanizam koji omogućava roditelju da reši problem neplaćanja alimentacije postoji, ali se retko kad koristi u praksi.

„Roditelj može da podnese krivičnu prijavu u slučaju neplaćanja, ali često postoji strah da u nekim novim okolnostima ne dođe u lošiju situaciju od trenutne", kaže Macura.

Ima žena koje to ne rade jer žele da što pre stave tačku na propali brak, poput Ivane.

„Nije dolazilo u obzir da podnosim krivičnu prijavu protiv detetovog oca, jer sam htela da završim razvod", kaže Ivana.

• Porodiljsko odsustvo očeva: Šta može da se nauči od Švedske
• Zašto očevi u Srbiji provode samo 11 minuta dnevno sa decom
• Čudesni svet baka i deka: Zašto su (toliko) važni za odrastanje deteta

Kako roditelji izbegavaju alimentaciju?

Pojedini roditelji su spremni da daju otkaz i da rade „na crno" samo da ne bi plaćali alimentaciju.

„Da bi to postigli oni se dogovore sa poslodavcem, pa se fiktivno odjave, odlazeći tako u crnu zonu i formalno postaju nezaposleni.

„Nekada se dogovore i da im poslodavac na papiru umanji pravu zaradu, tako što jedan deo dobiju na račun, a drugi u kešu", kaže Macura.

Posledice takvih odluka oseti isključivo dete, dodaje.

Osim što daju otkaz na poslu, pribegavaju i drugim potezima da izbegnu plaćanje, kao što je prikrivanje vlasništva nad imovinom i nekretninama, kako izvršitelji ne bi mogli da je zaplene.

„Nekad mi možda bude žao što bivši suprug ne plaća alimentaciju, jer su to ipak detetove pare.

„Meni ne treba ništa, ali se i dalje ne usuđujem da ulazim u tu pravnu bitku", priča Ivana.

*Ime je promenjeno zbog zaštite deteta.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Borba porodica da im se prizna status roditelja-negovatelja
• Od brojanja modrica do otkaza u poslednji čas: Koje probleme imaju roditelji, a koje dadilje
• Jedino mesto u Srbiji gde se pomaže deci u prevazilaženju trauma
• Svetski dan autizma: Tri problema s kojima se suočavaju roditelji
• Novčana pomoć mladim Ruskinjama pokrenula raspravu oko nataliteta
• Zašto roditelji ne treba uvek da budu „usklađeni“ sa decom