Hoće li školska godina biti produžena i ako da - kome?

Kako piše NIN, otvorena je mogućnost da školska godina traje i do sredine jula, dok je mala matura već odložena za nedelju dana. Profesori danima unazad skreću pažnju na to da nemaju precizne informacije o tome koliko će se još ići u školu, niti kako tačno privesti kraju školsku godinu, dok deo njih traži i da se obustavi produženje zasnovano na, kako kažu, "nezakonitim i nepotpisanim dokumentima".
 
Na sve to, učenici nekoliko gimnazija u Beogradu odlučili su da obustave blokade, ali sada bojkotuju ocenjivanje. Tako se stanje u prosveti ni nakon povratka na nastavu nije vratilo u normalu. A čak se u slučaju da nastavnicima ne budu isplaćene oduzete zarade, pominje i mogućnost ulaska u zakonski štrajk.
 
Šta se trenutno dešava? 
 
Ministarstvo prosvete saopštilo je nedavno da se mogućnost produžetka školske godine odnosi samo na one škole koje zbog obustave rada nisu realizovale nastavni proces u potpunosti i "nemaju dovoljno vremena za nadoknadu časova i ocenjivanje učenike". Inače, u obustavi rada, delimičnoj ili potpunoj, zbog stanja u prosveti i podrške studentskim zahtevima, prosvetni radnici bili su mesecima.
 
Ministarstvo je, takođe, dodalo da je pripremilo izmene i dopune pravilnika o Kalendaru obrazovno-vaspitnog rada, koje predviđaju da školska 2024/25. godina može biti produžena za najviše pet nastavnih dana za osnovne škole, 20 dana za srednje i 25 nastavnih dana za gimnazije. Najavilo je i da će, u okviru službe prosvetnih savetnika, pružiti svu pomoć u planiranju i realizaciji rada do završetka školske godine. Školama je, u međuvremenu, Ministarstvo prosvete poslalo i smernice za ocenjivanje.
A što se konkretnih datuma tiče, izmenama Kalendara predviđeno je da u osnovnim školama koje su bile u obustavi, drugo polugodište bude završeno najkasnije do 6. juna za učenike osmog razreda, a do 20. juna za učenike od prvog do sedmog. U srednjim školama koje su bile u obustavi, Ministarstvo predviđa da drugo polugodište bude završeno najkasnije do 18. jula za učenike svih razreda, odnosno do 27. juna za maturante gimnazija i učenike završnih godina trogodišnjih i četvorogodišnjih stručnih škola.
 
"U srednjim školama koje su započele rad ili će sa radom početi najkasnije danas, učenici će biti u mogućnosti da ostvare prisustvo na više od dve trećine nastavnih dana, izbegnu upućivanje na razredne ispite, budu ocenjeni odgovarajućim brojem ocena iz svakog predmeta, a na osnovu kojih odeljensko veće može utvrditi zaključne ocene, odnosno, biće u mogućnosti da na zakonit način završe započeti razred", saopštilo je Ministarstvo prosvete u ponedeljak.
 
Iz Udružene prosvete, pak, ističu da je tvrdnja Ministarstva prosvete o neophodnosti održanja "dve trećine nastavnih dana" da bi školska godina bila važeća - neutemeljena. A sagovornik NIN-a, profesor Željko Mitić iz Foruma beogradskih gimnazija, smatra da ideja o produžetku školske godine "ne deluje realno", ocenjujući da je stanje u prosveti još uvek daleko od regularnog.
 
Šta profesori misle o planu Ministarstva prosvete o produženju školske godine?
 
Udružena prosveta, takođe, navodi da se u aktuelnoj verziji Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ne pominje se obaveza o broju nastavnih dana kao uslov za zaključivanje ocena ili kraj godine. Predočavaju da takvo proizvoljno tumačenje zakona pokazuje "nespremnost ministarstva" da primeni zakone koje samo donosi.  
 
"Mejl koji je školama prosleđen kao osnov za produženje nastave nije zvaničan akt, jer nije potpisan niti ima pečat ministarstva, što ga čini pravno neobavezujućim. U pitanju je obična preporuka, bez zakonske snage, a škole se dovode u poziciju da sprovode mere za koje nemaju institucionalno pokriće", navela je Udružena prosveta, dodajući da proizvoljni termini i oblici nadoknade časova samo dodatno oslikavaju haos u kome se nalazi obrazovni sistem.

Komentarišući plan o nadoknadi nastave, Mitić ističe da je problematičan deo u kome se pominje neophodnost održavanja dve trećine nastave jer takvog ograničenja nema u zakonu.
 
"Više mi se čini kao pokušaj da se kaže da je ova školska godina normalna i da je na kraju sve nadoknađeno, ocene podeljene. A da su profesori pogrešili time što su ušli u obustavu, pa učenici sada zbog njih moraju leti da idu u školu. Ali, nije realno da će učenici dolaziti na nastavu u julu mesecu, što znamo iz ranijih iskustava, kada je trebalo da se produži školska godina zbog ekskurzija ili sličnog", govori Mitić.
 
Ceo tekst NIN-a možete pročitati na OVOM LINKU.