Putin predložio direktne pregovore sa Ukrajinom, Zelenski: 'Čekam te lično u Istanbulu'

Rat u Ukrajini zagazio je u četvrtu godinu, desetine hiljade ljudi je poginulo, gradovi su razrušeni, ali bi sledeća nedelja mogla da bude ključna za postizanje konačnog mira.

Nekoliko sati pošto su evropski lideri zatražili od Rusije da pristane na bezuslovni 30-dnevni prekid vatre sa Ukrajinom počevši od ponedeljka, 12. maja, ruski predsednik Vladimir Putin izneo je drugačiji predlog koji se dopao njegovom američkom kolegi Donaldu Trampu.

Putin je pozvao Ukrajinu na direktne pregovore bez preduslova 15. maja u Istanbulu, a Tramp je na to rekao da bi to mogao da bude „potencijalno veliki dan za Rusiju i Ukrajinu" i da bi okončanje sukoba spasilo stotine hiljada života.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski potom je rekao da je spreman da se u četvrtak „lično" sastane sa Putinom u Istanbulu na razgovorima o okončanju rata.

Komentar Zelenskog usledilo ubrzo nakon što je Tramp zatražio od Ukrajine da pristane na Putinovu ponudu o direktnim razgovorima dve zemlje u Turskoj.

„Nema smisla da se produžavaju ubistva. A Putina ću čekati u Turskoj u četvrtak. Lično", napisao je Zelenski.

Nakon što je Putin izneo predlog, Tramp je na društvenim mrežama objavio da bi Ukrajina trebalo da pristane „odmah" i da bi to pružilo jasan odgovor da li postoji način da se okonča rat.

„Oni će barem moći da utvrde da li je dogovor moguć, a ako nije, evropski lideri i SAD će znati na čemu su i ponašaće se u skladu sa tim", napisao je Tramp.

„Odmah zadržite sastanak!", glasila je poruka američkog predsednika.

Nešto ranije u nedelju, Zelenski je rekao da je Ukrajina otvorena za razgovore sa Rusijom, ali tek nakon što se dogovori momentalni prekid vatre.

Putin je prethodno rekao da će lično kontaktirati predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana da ugovori sastanak Moskve i Kijeva u Istanbulu.

Rusija traži „ozbiljne pregovore" u cilju „kretanja ka trajnom, snažnom miru", rekao je Putin.

„Ne mogu da isključim" mogućnost da bi razgovori mogli dovesti do toga da Rusija i Ukrajina dogovore „novo primirje", dodao je.

Ukrajinski predsednik Zelenski je oprezno i diplomatski odgovorio na Putinov predlog.

To je „pozitivan znak da su Rusi konačno počeli da razmišljaju o okončanju rata", napisao je Zelenski na društvenoj mreži Iks ranije u nedelju.

„Ceo svet je ovo čekao veoma dugo. I prvi korak u stvarnom okončanju rata jeste prekid vatre.

„Nema smisla nastaviti ubijanja nijedan dan. Očekujemo da će Rusija potvrditi prekid vatre - potpuno, trajno i pouzdan - od ponedeljka, 12. maja, a Ukrajina je spremna na sastanak", glasila je ranija poruka Zelenskog.

Teško je reći da li su obe strane zaista spremne na kompromise, ali ni Putin ni Zelenski ne žele da ih Tramp njih gleda kao na prepreku miru, piše Frenk Gardner, BBC-jen stručnjak za međunarodne odnose.

• Trampov izaslanik: 'Plan britanskog premijera za Ukrajinu je poziranje, Putin je vrlo pametan čovek'
• Susret u Rimu: Tramp dovodi u pitanje Putinovu spremnost za mir posle sastanka sa Zelenskim
• Putin predlaže direktne razgovore sa Ukrajinom

Prethodno su neki lideri zemalja Evropske unije (EU) i Velika Britanija, okupljenih u takozvanu „koaliciju voljnih" iz Kijeva 10. maja poručili Putinu da pristane na bezuslovno 30-dnevno primirje ili će se suočiti sa novim, „masovnim" sankcijama.

Zelenski je ugostio lidere Francuske, Nemačke, Velike Britanije i Poljske, dok su još neki zvaničnici zemalja EU učestvovali onlajn.

Poziv Rusiji objavljen je nakon što su o planu razgovarali telefonom sa Trampom.

Britanski premijer Kir Starmer rekao je da je cilj koalicije da pokaže da „agresija nikada neće prevladati na našem kontinentu".

Iz Moskve su poručili da su poruke Evrope uobičajeno kontradiktorne i da prvo treba da prestanu da vojno pomažu Ukrajinu.

Putin nije direktno odgovorio na pretnje nekih evropskih lidera.

'Prvo primirje, pa pregovori', kaže savetnik Zelenskog

Jedan od najbližih saradnika Zelenskog rekao je 11. maja da Rusija mora da pristane na prekid vatre pre nego što počnu direktni pregovori dve zemlje.

„Prvo prekid vatre na 30 dana, pa sve ostalo.

„Rusija ne sme da kamuflira svoju želju da nastavi rat verbalnim izvrtanjima", naoisao je Andrej Jermak, šef kabineta ukrajinskog predsednika, na društvenim mrežama.

„Prekid vatre je prvi korak ka okončanju rata i on će potvrditi spremnost Rusije da okonča ubijanja", dodao je.

Ista poruka i od Makrona.

„Sada je potreban prekid vatre, kako bi pregovori mogli da počnu".

„Dok oružje govori, ne može da bude pregovora", poručuje francuski predsednik.

Poruke iz Kijeva

„Kada primirje bude postignuto, biće potrebno vreme, ali ovo će biti ogroman trenutak u ponovnom povezivanju ukrajinske ekonomije, jačanju poverenja investitora i pomaganju da se ponovo ujedine porodice razdvojene ovim ratom", rekao je novinarima Kir Starmer.

On je govorio zajedno sa Zelenskim, francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, poljskim premijerom Donaldom Tuskom i novim nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom.

„Hvala svima što ste uz nas. Usredsređujemo se na to kako da izgradimo i garantujemo stvarnu i trajnu bezbednost", rekao je Zelenski.

Iz Kremlja su poručili da pre razmatranja prekida vatre Zapad mora prvo da zaustavi vojnu pomoć Ukrajini.

„Čuli smo mnogo kontradiktornih izjava iz Evrope.

„Uobičajeno su više konfrontirajuće nego što su usmerene na pokušaj oživljavanja naših odnosa. Ništa više", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov novinarima, javlja Rojters.

Međutim, Zelenski kaže da bi prekid vatre trebalo da bude bezuslovan.

„Pokušaji postavljanja bilo kakvih uslova bili bi dokaz o nameri da se rat produži i podriva diplomatija", dodao je on.

Makron je rekao da će planirano primirje nadgledati uglavnom SAD, uz pomoć evropskih zemalja.

U slučaju kršenja „masovne sankcije biće pripremljene i koordinisane između Evropljana i Amerikanaca", dodao je francuski predsednik.

Merc je rekao da je rat, koji je počeo invazijom na Ukrajinu u februaru 2022., bio „isključivo rat agresije Rusije, kršenjem međunarodnog prava".

Sastanak u Kijevu bio je simboličan odgovor za više od 20 lidera koji su se dan ranije pridružili ruskom predsedniku Vladimiru Putinu u Moskvi.

Drugi lideri koji su se daljinski pridružili sastanku u Kijevu bili su premijerka Italije Đorđa Meloni, kanadski premijer Mark Karni, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i Mark Rute, generalni sekretar NATO-a.

Pogledajte video: Kako je protekao Dan pobede u Moskvi

Uoči obeležavanja 80 godina Dana pobede nad nacizmom u Moskvi, Putin je proglasio trodnevno primirje.

Prethodnih dana je zabeleženo manje neprijateljstava i obračuna ruskih i ukrajinskih snaga, ali su se obe strane međusobno optuživale za kršenja.

„Koalicija voljnih" je stvorena, kažu evropski lideri, kako bi se svaki eventualni mirovni sporazum učvrstio bezbednosnim garancijama, ne isključujući mogućnost postavljanja trupa u Ukrajinu.

Tramp je ranije ponovio poziv na bezuslovni 30-dnevni prekid vatre.

„Ako primirje ne bude poštovano, Amerika i njihovi partneri će uvesti nove sankcije", napisao je on na društvenim mrežama.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Zašto Zelenski ne može i ne želi da se odrekne Krima, a šta kaže Tramp
• Rat je izmenio Zelenskog, je li vreme za novu promenu
• Nemačka odlučila da prepusti istoriju prošlosti i priprema se za rat
• Mogu li evropske kopnene trupe pomoći da se osigura mir u Ukrajini
• Nemačka odlučila da prepusti istoriju prošlosti i priprema se za rat
• Sporazum Amerike i Ukrajine o mineralima - o čemu je tu zapravo reč