Anketna komisija analizirala komercijalni ugovor o rekonstrukciji pruge Novi Sad - Subotica

"Nije korišćen ni pred Višim tužilaštvom u Novom Sadu i tek je rešenjem Višeg suda u Novom Sadu, kojim je vraćena optužnica na doradu, prvi put rečeno da Više javno tužilaštvo u Novom Sadu mora da pribavi ovaj ugovor. To je malo čudna konstrukcija, pošto je ugovor već davno pre toga bio objavljen na sajtu Vlade Republike Srbije. Ni u postupku u kojem se vodi u Beogradu ovaj ugovor se ne spominje čak ni uzgredno, niti u rešenju u kojem se potvrđuje optužnica, a ono što nam nije poznato, ne samo nama, nego i javnosti u celini, jeste da li se Tužilaštvo za organizovani kriminal bavi u svom predistražnom postupku ovim ugovorom, a to se od ovog tužilaštva, i moram to podvući, nužno očekuje, s obzirom na stvarnu nadležnost toga tužilaštva, a naročito s obzirom na određena svojstva i odredbe komercijalnog ugovora koje daju ozbiljan povod za istraživanje sumnji na korupciju prilikom sačinjavanja, izmena i izvršenja ovog ugovora", kazala je Rakić Vodinelić.

Ona je govorila o pravnoj prirodi ugovora, kao i o njegovim spornim i nejasnim odredbama.
 
"Što se tiče onoga što zovemo pravnom prirodom, ovaj ugovor je pre svega ugovor o građenju, koji je inače regulisan Zakonom o obligacionim odnosima, a neki delovi detaljnije Zakonom o planiranju i izgradnji. Međutim, ono što se mora reći, a neobično je za ovaj ugovor, jeste da je ugovor prema podacima koji su dostupni javnosti objavljen na sajtu Vlade Republike Srbije, i kao datum sačinjavanja ugovora, to je zapravo datum overenog prevoda na srpski jezik, objavljen je 7. jul 2018. godine. Međutim, ovaj ugovor je po jednoj odredbi samog tog ugovora stupio na snagu mnogo kasnije, jer je rečeno u ugovoru da će ugovor stupiti na snagu, dakle postati izvršiv onda kada se potpiše sporazum o zajmu između Kineske banke, Eksport-import banke i Vlade Srbije, a to je bilo 25. aprila 2019", navodi Rakić Vodinelić.
 
Dodaje da ovaj ugovor jeste ugovor o građenju, ali sadrži niz odredbi koje nisu tako uobičajene a odnose se na nadzor nad radovima.
 
"Nadzorni organ kome je poveren nadzor ima mnogo šira ovlašćenja nego što je to uobičajeno i nego što je uređeno Zakonom o planiranju i izgradnji. Zakon o obligacijama uopšte ne pominje nadzor. Zašto je to neobično? Nadzor treba da se bavi primenom tehničkih propisa, analizom tehničkih dokumenata i da li je samo izvođenje radova u skladu sa tehničkom dokumentacijom ili nije. Međutim, ovom nadzornom organu je povereno, kako kaže sam komercijalni ugovor, vršenje mnogo većeg broja ovlašćenja. Kaže se da nadzorni organ rukovodi ugovorom. Sasvim neobično. Može da rukovodi kontrolom radova, ali ugovorom ne. I, s tim u vezi, može da tumači nejasne klauzule u ugovoru i čak može da se pojavi kao organ posredovanja između investitora i izvođača, ako se neki sporovi među njima jave", pojašnjava Rakić Vodinelić.
 
Smatra da takva konstrukcija može da izazove sumnju, "da li su neke odredbe ovog ugovora simulovane, da li su, dakle, namenjene nečemu drugom, a ne onome što u ugovoru stoji".
 
"Jer ovaj odnos ugovornih strana prema nadzornom organu mnogo više podseća na ugovor o posredovanju, što je neobično za ugovore o građenju. I potpuno odudara od onoga što o stručnom nadzoru kaže Zakon o planiranju i izgradnji. To, pominjem za sada, biće predmet našeg daljeg istraživanja i mislim da ovim pitanjem treba da se pozabavi naročito Tužilaštvo za organizovani kriminal, vodeći računa o tome da li ima odredaba koje se zovu simulovane ugovorne odredbe ili ne", kaže Rakić Vodinelić.
 
Šta izaziva sumnju?
 
Navodi da ono što izaziva sumnje je da ovaj komercijalni ugovor nosi datum 7. jula 2018. godine.
 
"Jedna od odredbi ovog ugovora, koja je bitan element ugovora, je cena radova. Ta cena radova se odnosi na čitavu deonicu, dakle Novi Sad, državna granica - Kelebija. Dakle, ne samo na železničku stanicu, nego i na celu prugu. I ta suma je bila određena na milijardu 162 hiljade 810 američkih dolara. Dakle, ta cena je bila ugovorena devet meseci pre nego što je ugovor stupio na snagu. A stupio je na snagu potpisom kreditnog sporazuma, to je bilo 25. aprila 2019. godine. U cenu su uključene, tako da kažem, neke uobičajene stvari: dobit izvođača, troškovi pripreme tehničke dokumentacije, sve što je vezano za gradilište, dobavljanje robe itd. Ono što nije uključeno, a postalo je uobičajeno za Srbiju, jesu troškovi pribavljanja zemljišta, koji padaju na investitora, a finansijer je vlada Republike Srbije, investitor je infrastruktura železnice. Naravno, predviđena je mogućnost promene cene", kazala je.
 
Prema njenim rečima, cena se može podići najviše do 10 odsto od ugovorene cene koja je utvrđena ovim ugovorom.
 
Međutim, dodaje da je neobično što je u vreme ugovaranja cene postojala samo skica idejnog projekta, zato što je idejni projekat okončan tek u decembru 2018. a u julu iste godine zaključen je ovaj ugovor.
 
"Ono što je takođe neobično jeste da se mogu izvoditi naknadni radovi za koje se pokaže da postoji neophodna potreba. Ali ono što je neobično jeste klauzula ovog ugovora gde se kaže da se pod naknadnim radovima podrazumevaju i oni koji nisu neophodni, ali koji zahtevaju finansiranje investitora, dakle, Vlada Republike Srbije i Infrastruktura železnica", kaže.
 
Kako je rasla cena
 
Navodi da je, što se tiče same železničke stanice u Novom Sadu, bila ugovorena cena od skoro tri miliona dolara, ali po dokumentu objavljenom na sajtu vlade, cena železničke stanice je porasla sa nepuna tri na više od 14 miliona, što je četiri puta više, podsetivši da se ugovorena cena ne može povećati više od 10 odsto.
 
Kako kaže, sledeće što pada u oči kao sporno da je komercijalni ugovor zaključen između, sa jedne strane vlade i Infrastruktura železnice i sa druge dve kineske firme.
 
"Dakle, na jednoj strani su dva subjekta - vlada i akcionarsko društvo koje je u javnoj svojini, komercijalni ugovor nema ni traga o odnosu između ova dva subjekta", ukazuje.
 
Podsetila je i na iskaz bivše v.d. direktorke Infrastrukture železnice, okrivljene Jelene Tanasković, koja je rekla da je ceo posao faktički vodio bivši ministar građevinarstva Goran Vesić, po odobrenju Aleksandra Vučića koji ovde nije ugovorna stranka.
 
"Ono što takođe mora da izazove ozbiljnu sumnju na koruptivne radnje jeste razlika između originalnog komercijalnog ugovora i jednog od aneksa. Originalnim komercijalnim ugovorom bilo je predviđeno da se izbor podizvođača i dobavljača vrši u javnom postupku, na osnovu javnog konkursa, uz što veću konkurenciju, dakle, drugim rečima, u postupku javnih nabavki.
 
Međutim, od ovog postupka javnih nabavki odustalo se Aneksom 3, zaključenom na osnovu inženjerske odluke nadzornog organa, ukazuje i dodaje da su investitor i finansijer neposredno imenovali jednu firmu kao podizvođača - Graditelj iz Novog Sada.
 
"Površno guglovanje ove firme nas dovodi do nekih interesantnih podataka, recimo do podatka da je odgovorno lice ove firme 2019. nezavisno potpuno od gradnje železničke stanice, bilo u pritvoru zbog nekih pronevera, što bi značilo da firma nije bila proverena pre nego što je angažovana", ocenjuje i dodaje da se to lice i danas u APR vodi kao odgovorno lice.
 
Dokumenta koja nedostaju
 
Takođe je nabrojala dokumenta koja moraju da prate ovaj ugovor, a nisu objavljena: kada je reč o sačinjavanju ugovora, to su dokumenta relevantna za formiranje i preispitivanje ugovorene cene, kako ukupne, tako i za poddeonicu stanice, dokumenta koja prate ugovor o kreditu između kineske banke i Republike Srbije i dokumenta o načinu izbora podizvođača i dobavljača - za neke postoji postupak javnih nabavki za neke ne.
 
Prema njenim rečima, nedostaje i prepiska o svim nalozima nadzornog organa, izveštaj izvođača o napredovanju radova, a tu je problem što ne postoji dinamički plan, odnosno nije objavljen, podaci o overenim i isplaćenim privremenim situacijama, nema ničeg, da li su korišćene ili ne polise osiguranja, zahtevi za izvođenje dodatnih radova i za promenu rokova, pogotovo onih radova koji nisu neophodni, a bili su naručeni, dokumenta po zahtevu za promenu rokova i o izvršenim inspekcijskim kontrolama, ako ih je bilo.
 
Petrović Škero: Koji su sve zadaci nadzornog organa
 
Bivša predsednica Vrhovnog suda Vida Petrović Škero ocenjuje da ovaj ugovor pokušava da prikrije određene koruptivne odredbe, kao i da niko do sada nije analizirao da li su takve koruptivne odredbe koje daju samo mogućnost za korupciju i iskorišćene da se izvrši korupcija.
 
"Nadzorni organ je tu da mnoge stvari mora da kontroliše i da spreči da se sve to desi", naglašava.
 
Govorila je i o tragičnom događaju koji se desio pre nekoliko dana, na gradilištu na kojem u tom trenutku nije bio prisutan poslovođa, radnik koji je angažovan doveo je svog oca da vrši iskopavanje. Tog dana taj stariji čovek je poginuo, jer se na njega obrušila iskopana zemlja.
 
Postavila je pitanje kako je do toga moglo da dođe i kako je neko ko nije bio angažovan mogao da radi i zašto nisu izvršene provere da li je obučen.
 
Osvrnula se i na podizvođače.
 
"Prema ugovoru, podizvođače treba da izabere izvođač. U određenom roku, finansijer i investitor daju saglasnost ili je ne daju, a izvođač uspostavlja sistem obezbeđenja kvaliteta radova i odgovara za sve postupke podizvođača. Da li je sve ovo poštovano? Ako znamo da izvođač koji angažuje nekoliko podizvođača sa sedištem u Kini, nema dokaze da je finansijer i investitor dao saglasnost za to. Šta je radio nadzor? Da li je to utvrdio? Nemamo dokaze da je tako nešto utvrdio. Za samo 68 podizvođača postoje dokazi da su pružili vrstu delatnosti koju obavljaju, ali ne i dokaz kako su izabrani od strane finansijera i izvođača. Da li je nadzor nešto o tome rekao? Nije", poručuje.
 
Naglašava i da za ostale podizvođače ne znamo ni ko su, ni šta su, ni kakva im je delatnost, ni kako su izabrani.
 
Sve to, zaključuje, ukazuje na neku vezu sa koruptivnim odredbama.