Šta je sindrom sagorevanja i kako da na vreme prepoznate simptome

Ejmi je 2020. godine bila na vrhuncu karijere.

Bila je izvršna direktorka marketinga u jednoj od najvećih svetskih zdravstvenih kompanija, i radila je pod stalnim pritiskom.

Vrtoglavicu je osetila dok je vodila jedan događa.

„Mislila sam da sam dehidrirala ili da nisam dovoljno jela, ali osećaj nije prolazio.

„Od tada mi je sve bilo maglovito", kaže ona.

Seća se da je neprestano čula neko „šuštanje", što je suprugu opisala kao da ima „morsku bolest i da je pijana na brodu" ili „kao da sam napravljena od vodenih boja".

„Odjednom sam se osećala kao da imam invaliditet".

Ejmi je morala da ode na višemesečno bolovanje.

„Moje mentalno zdravlje se pogoršalo.

„Gubila sam svest pod tušem, nisam mogla da se brinem o deci.

„To je bio način na koji mi je telo govorilo: 'Ne! Stani!'".

Moždana magla, hronični umor i gubitak entuzijazma za posao su znakovi sagorevanja koji često mogu da se ne uoče, ali ako se zanemaruju mogu da imaju ozbiljne posledice po zdravlje.

Tek nedavno, Ejmi je shvatila da je imala upravo sindrom sagorevanja.

Bilo je upozoravajućih znakova, bila je iscrpljena.

• Ekstremna iscrpljenost i sagorevanje: Kako do njih dolazi i šta preduzeti
• Zašto možda pogrešno merimo koliko smo sagoreli na poslu
• Pod stresom ste? Sastavljanje spiska stvari koje treba da uradite moglo bi da pomogne

Izraz „burnout" je pre nekoliko decenija skovala Kristina Mašlah, profesorka emeritus psihologije na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju.

Opisuje ga kao „hronični stres na radnom mestu kojim se ne upravlja na odgovarajući način".

To nije medicinsko stanje niti dijagnoza i ne može tako da se leči, objašnjava ona.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 2019. godine priznala njen rad na sindromuu sagorevanja i definisala jasne simptome.

„Radimo previše, previše naporno", upozorava profesorka Hidžung Čung, direktorka Globalnog instituta za žensko liderstvo pri Kings koledžu u Londonu.

„Kultura 'uvek dostupni' koja se razvila širenjem digitalizacije dodatno podstiče sagorevanje - radnici ne mogu da se fizički i psihološki odvoje od posla".

Profesor Čung upozorava da je sagorevanje svetski problem i da u nekim zemljama pogađa više od 70 odsto zaposlenih.

Ima i finansijske posledice.

Prema istraživanju osiguravajuće kuće Axa iz 2024. godine, sindrom sagorevanja godišnje košta ekonomiju Ujedinjenog Kraljevstva (UK) više od 102 milijarde funti (skoro 122 milijarde evra).

Krivi su hronični uzročnici stresa, a na poslu su to najčešće činioci koji su izvan naše kontrole.

Istraživanje iz 2020. godine sprovedeno na 20.000 zaposlenih u Nemačkoj pokazalo je da se od 60 odsto njih zahtevalo obavljanje više zadataka istovremeno, 48 odsto je osećalo pritisak u pogledu rokova i učinka, 46 odsto se suočavalo sa čestim prekidima u radu, dok je 34 odsto stalno radilo ubrzanim tempom.

Iako se sindrom sagorevanja uglavnom vezuje za plaćeni rad, istraživači ga sve češće beleže i kod studenata, roditelja i negovatelja.

Psihoterapeutkinja dr Kler Plambli ističe da su žene nesrazmerno pogođene ovim fenomenom,

„Takozvana 'druga smena', odnosno neplaćeni rad kod kuće, u ogromnoj meri na plećima nose žene", kaže ona.

Uočavanje simptoma

Osim umora i iscrpljenosti, stručnjaci upozravaju da treba obratiti pažnju na dva ključna znaka koji ukazuju na sindrom sagorevanja - sve ciničniji odnos prema poslu koji obavljate i negativan pogled na sebe.

Dr Plumbli kaže da možda nećete ni primetiti takve pojave u vašem poslu.

U pogledu produktivnosti daje primere nastavnika koji priprema plan predavanja zapisivanjem samo jedne napomene, ili zaposlenog koji se ne priprema za sastanak ili prezentaciju.

Mnogi ljudi sanjaju da od svega pobegnu.

„Možda razmišljate kako da pobegnete, imate fantazije da neko preuzme vaše obaveze.

„Imala sam pacijente koji su mi govorili: 'Voleo bih da dobijem korona virus'", kaže ona.

• Dugotrajni rad „godišnje ubije i do 745.000 ljudi"
• Korona virus: Moguće dugoročne posledice po mentalno zdravlje

Pet faza sagorevanja

• Medeni mesec - U ovom periodu pristajete na sve, ali zanemarujete koliko vremena je potrebno da nešto obavite. Preuzimate previše obaveza i kao rezultat toga stres počinje da se gomila.
• Odustajanje - Počinjete da odustajete od stvari koje su vam ranije bile važne, poput izlazaka ili druženja sa prijateljima. Gubite interesovanje za aktivnosti koje ste nekada voleli. Usredsređenost na posao postaje izazov, a može da se javi i moždana magla.
• Demotivisanost - Stalna razdražljivost prelazi u apatiju. Osećaj otuđenosti može postati izraženiji - kao da niste u potpunosti prisutni u sopstvenom životu. Može doći do gubitka saosećanja jer više nemate snage da saosećate sa drugima. Na kraju, osećate da ste manje postigli i da ste nesposobni.
• Sagorevanje - Kada zaposleni dostignu fazu sagorevanja, osećaju se potpuno iscrpljeno, fizički i emocionalno. Možda ćete nastaviti da radite, ali će vam biti teško da održite dnevnu rutinu.
• Potpuni kolaps (zatvaranje) - U završnoj fazi čovek jedva može da ustane iz kreveta. Prethodne generacije su ovo opisivale kao „nervni slom". Terapeuti beleže slučajeve ljudi koji su se potpuno zatvorili - neki nisu mogli da govore ili da napuste kuću, dok su drugi imali ozbiljne napade panike. Oporavak može da traje mesecima, pa čak i godinama.

• Pet saveta za samopomoć od pre 400 godina koji vrede i danas
• Ikigai: Zbog toga Japanci ustaju svakog jutra i raduju se životu
• Kako da preokrenete anksioznost u vlastitu korist

Šest faktora koji povećavaju rizik od sagorevanja

• Opterećenost poslom - Osećaj preopterećenosti, previše posla, a premalo vremena ili sredstava da se obavi.
• Nedostatak kontrole - Mali stepen autonomije u donošenju svakodnevnih odluka.
• Nedovoljno nagrada i priznanja - Nema priznanja ili nagrade za dobro obavljen posao. Osećaj da ste mali šraf u velikom sistemu, bez jasnog uvida u krajnji rezultat.
• Raspad zajednice na radnom mestu - Nedostatak podrške u odnosima sa rukovodiocima, kolegama, pacijentima, ili klijentima što otežava rešavanje problema. Rad u toksičnom okruženju gde postoji rizik od psihičkog zlostavljanja i ponižavanja.
• Nedostatak pravičnosti - Diskriminacija, nejednakost na radnom mestu ili prepreke za napredovanje, kao što je „stakleni plafon".
• Sukob vrednosti - Pronalaženje malo smisla u poslu ili radu u okruženju gde je radna etika suprotna vašoj.

Oporavak od sagorevanja

Profesorka Sabine Zonentag istraživala je sposobnost zaposlenih da se mentalno odvoje od posla nakon napornog radnog dana.

Ona je otkrila da je pojava emocionalne iscrpljenosti i sagorevanja manja kod zaposlenij koji se „mentalno udalje od posla nakon što su se suočili sa visokim zahtevima".

Dr Kler Plambli savetuje da pronađete jednu osobu kojoj možete da se obratite, koja „možda može da vam pokaže to svetlo na kraju tunela".

To ne mora da bude stručno lice, može da bude prijatelj ili kolega.

„Suprotno uvreženom mušljenju, ne morate da pravite drastične promene u životu, kao što je napuštanje posla, da biste se uspešno oporavili od sagorevanja", kaže dr Kler Ešli, autorka knjige Doktor za sagorevanje (The Burnout Doctor).

Savetuje da se usredsredite na tri ključne oblasti - kontrolu nad poslom koji obavljate, vaše blagostanje i okruženje koje vas podržava.

Da biste razumeli šta je u dometu vase kontrole, dr Ešli savetuje da uradite vežbu na internetu Covey's Sphere of Control, koja će vam pomoći da shvatite na šta realno možete da utičete.

Vežba postavlja pitanja, kao na primer: „Ako ne mogu da kontrolišem ili utičem na ovo, da li to mogu da prihvatim?".

Ona citira rad dr Rasa Harisa koji je analizirao izazovne situacije kroz tri mogućnosti: otići, ostati i živeti u skladu sa svojim vrednostima, ili ostati i ne biti produktivan.

Iako su ove vežbe sačinjene radi poboljšanja mentalnog zdravlja ljudi u teškim okolnostima, Haris je mnogo radio u izbegličkim kampovima u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom.

Dr Ešli kaže da ova načela mogu da se primene u bilo kojoj teškoj situaciji, pa i za oporavak od sagorevanja.

„Četvrta faza oporavka od sagorevanja je određivanje sopstvenih vrednosti, i to je ključno da se uradi jer svaka odluka koju potom donesete mora da bude u skladu sa tim vrednostima", objašnjava ona.

• Osam naučno dokazanih načina da budete srećniji
• Praktični saveti za srećniji život
• Jednostavna, a moćna vežba za bolje raspoloženje

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]