Trampovih 100 dana: Ko je najviše izgubio ukidanjem američke pomoći

Tri je meseca kako je Donald Tramp, američki predsednik, zamrznuo pomoć inostranstvu.

Analizirali smo šta je od te pomoći preostalo i gde će se rezanja najviše osetiti.

U januaru, tri dana pošto je Tramp inaugurisan, četvorica mladića pojavili su se nenajavljeni u kancelariji američke Agencije za međunarodni razvoj (USAID) u Vašingtonu zahtevajući pristup njenom IT sistemu.

Rekli su da rade za Dodž (DOGE), novoosnovano Odeljenje za efikasnost vlade na čelu sa milijarderom Ilonom Maskom.

Predsednik Tramp je najavio zamrzavanje pomoći inostranstvu dok se ne uradi revizija njenog poslovanja i da su oni došli da zaustave uplaćivanja projektima širom sveta.

SAD su 2024. potrošile 0,22 odsto njihovog bruto društvenog proizvoda (svi proizvodi i usluge nastali u jednoj zemlji za godinu dana) odnosno 63 milijarde dolara na pomoć.

Ameriku je to činilo najvećim donatorom na svetu, što pokazuju podaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj.

Većina toga slala se posredstvom USAID-a, vladine agencije sa budžetom od 40 milijardi dolara.

Bela kuća tek treba da saopšti dugoročne planove, ali BBC je analizirao javno dostupne informacije kao i nekoliko dokumenata koji su procurili iz vlade, da bi utvrdio ko bi mogli da budu najveći gubitnici.

• Ubrzano preobraženje nacije: 100 dana Trampove vlasti
• Amerika: Raste li nezadovoljstvo zbog Maskovog rezanja troškova?
• Od pravosuđa do domova zdravlja: Gde je sve USAID pomagao u Srbiji

Jedan USAID službenik koji je govorio za BBC pod uslovom da ostane anoniman iz straha od odmazde, opisao je tri nedelje „haosa" kad im se uselilo osoblje Dodža.

„Bili su to klinci izvučeni iz Maskovih kompanija.

„Jedan od njih mi je rekao da je zaposlen u SpejsIksu", kaže on.

Isprva su pretraživali IT sistem da bi pronašli projekte sa određenim ključnim rečima: klima, rod, energija, ravnopravnost ili identitet, a onda su počeli da „seku i spaljuju" sve živo.

„Ljudi bi dolazili i govorili: 'Da li znate da će to da prehrani oko dva miliona ljudi u Sudanu?'

„Oni bi odgovarali: 'Ne zanima nas.'"

Dve nedelje kasnije, Trampova administracija je najavila da će nastaviti da daje doprinose programima koji održavaju ljude u životu, kao što je Hrana za mir u Sudanu.

Uprkos tome što je Stejt department odobrio izuzeća za neke projekte, zaposleni u USAID-u su rekli da je osoblje Dodža ušlo u sistem preko noći da bi ih ugasili.

Zvaničnica administracije je za BBC rekla da je „ukinuto 18 dodela Sudanu za programe koji nisu u skladu sa prioritetima spoljne politike Amerike, ali da 37 dodela za kritičnu pomoć koja spasava život, u šta spada i hitna pomoć u hrani, ostaje i dalje aktivno u Sudanu."

Državni sekretar je, dodali su, odlučio koji se programi gase, sa naglaskom da treba da se „poboljša odgovornost strateške koordinacije, a da se ne ukine posvećenost ugroženim stanovništvima."

USAID je sredinom marta bio ugašen.

Ostalo je oko 15 zaposlenih od ukupno 10.000, a i oni su prebačeni u Stejt department.

Trampova administracija poslala je Kongresu spisak otkazanih grantova i dodela sredstava, tvrdeći da je srezano 83 odsto USAID programa.

Ovo je imalo ogroman domino efekat, jer je stotine hiljada ljudi širom sveta odjednom ostali bez posla.

„Nije lako probuditi se jednog dana i shvatiti da više nemate posao", kaže Sumaja Muhamed Bala, humanitarna radnica u severnoj Nigeriji.

Nevladina organizacija za koju je radila se u velikoj meri finansirala kroz USAID programe.

„Nismo to očekivali", dodaje.

Sumaja je zabrinuta za neuhranjene majke i decu koje više neće dobijati pakete hitne pomoći u hrani.

Brine i za pacijente, prisiljene da idu kući, jer su se bolnice koje su oni nekada podržavali morale da se zatvore preko noći.

„Njihove porodice ne mogu da priušte lečenje nigde drugde

„Imamo minimalne nade da će vlada uskočiti da pomogne", govori zabrinuto.

Razna curenja dokumenata iz Stejt departmenta pružila su neki nagoveštaj o razmerama rezanja.

Interni dopis Stejt departmenta procureo je do BBC-ja 10. aprila.

U njemu piše da će pomoć inostranstvu da se smanji za 21,5 milijardu dolara ili 56 odsto.

• Tramp proglasio trgovinski rat svetu, Srbija prošla najlošije na Balkanu
• Srlja li svet u recesiju posle Trampove objave carina
• Carine: Tramp se privremeno povukao, ali partiji ni izdaleka nije kraj

Zdravlje majke i dece

U tom dokumentu se navodi da se više neće finansirati ni projekti za zdravlje majki i dece

Podaci KFF-a, nevladine organizacije koja se bavi zdravstvenom politikom, pokazuju da su SAD 2024. godine u ovoj oblasti potrošile 1,3 milijarde dolara.

Uprkos drastičnim rezultatima u smanjenju broja žena i deca koji umiru tokom porođaja u poslednjih 25 godina, što je pad od 40 odsto prema izveštaju Ujedinjenih nacija (UN) iz aprila, ovi projekti više neće dobijati novac.

Većina sredstava predviđena za ovu oblast odvajala se za pod-saharsku Afriku, gde je bilo i do 70 odsto svetskih smrti majki 2023. godine.

„Veoma sam zabrinut", kaže doktor Muhamed Abdulahi.

On je radio na projektima finansiranim novcem USAD-a, podržavajući 12 ruralnih klinika u severnoj Nigeriji da bi unapredili negu majki.

Sve je zaustavljeno u februaru.

Njegov projekat je obezbeđivao klinikama osnovne lekove za zaustavljanje preeklampsije, hemoralgije ili infekcija, obučavao medicinske sestre i babice da šalju žene u bolnice kad god je bilo potrebno i pomagao oko prevoza.

Uspeo je da obezbedi dodatno finansiranje preko USAID-a za solarne panele za jednu kliniku bez struje i angažuje preduzimača pre nego što je finansiranje zaustavljeno.

„Šta će se desiti ako je ženi potrebna hitna nega, a ne može da bude prevezena? Umreće ili majka ili beba", kaže zabrinuto.

Mnoge zemlje sa visokom stopom mortaliteta majki oslanjale su se skoro u potpunosti na USAID sredstva za uslugu pomoći majki i novorođenčadi, ukazuje Ajman Abdelmohsen, šef UN-ove agencije za seksualno i reproduktivno zdravlje UNFPA.

„U protekle tri ili četiri decenije, mnoge zemlje su se navikle na tu inostranu pomoć i vladalo je maltene osećanje da se polažu prava na ta sredstva.

„Vlade moraju da počnu da se bude, jer ne mogu više da se oslanjaju na pomoć iz inostranstva za preživljavanje njihovih ljudi", dodaje.

Neki ministri zdravlja, među njima i iz Nigerije, vrlo su svesni ovog problema i traže rešenje, ali im je trebalo više vremena, kaže on.

„Nije stvar u tome što je američka vlada prestala da finansira, već u naglom donošenju te odluke.

„Kad izvučete utikač tako naglo to je veoma, veoma štetno za sisteme", ukazuje.

USAID je bio i jedan od najvećih snabdevača kontracepcijom širom sveta, trošeći skoro 600 miliona dolara godišnje na tu oblast.

Svo trošenje je ukinuto, navodi se u dopisu od 10. aprila.

• Da li bi Tramp stvarno mogao da deportuje milione
• Može li Tramp da ukine državljanstvo po rođenju
• Šta je Trampova 'zlatna karta' i kako funkcionišu slični programi u svetu

Bolesti

Pre rezova, američka vlada je trošila oko 12 milijardi dolara godišnje na svetsko zdravlje, a većina toga se raspoređivala na tri bolesti - tuberkulozu, malariju i HIV.

Tuberkuloza

Tuberkuloza (TB), koja napada pluća, dobijala je najmanje sredstava, a najviše ljudi umiralo je upravo od ove bolesti.

A opet je ona najveći ubica, sa 1,2 miliona smrti svake godine.

Amerika je finansirala trećinu sredstava za prevenciju tuberkuloze, oko 406 miliona, kaže doktorka Lucica Ditiu, šefica partnerstva Zaustavite TB, u organizaciji UN-a.

„Ljudi su zaboravili na tuberkulozu, misleći da je s njom gotovo, a samo je Amerika uspela da je eliminiše", dodaje.

Stejt department je u maru poslao grafički prikaz Kongresu sa detaljima svih grantova i dodela najavljenih za ukidanje.

U najmanje 84 njih se spominjala tuberkuloza.

Čoub Sok Čamreun je vodio jedan od ovih ukinutih projekata, program prevencije tuberkuloze u Kambodži.

Amerika je za ovaj projekat izdvajala oko tri miliona dolara.

Čamreun je vodio tim od 200 članova koje je nadgledalo 5.000 volontera.

Oni su išli od vrata do vrata i identifikovali slučajeve tuberkuloze bez dijagnoze, pomažući ljudima da dobiju lečenje i sprečavajući širenje virusa.

Krajem januara, Čamreun je primio naređenje o prestanku rada i do kraja februara morao je da otpusti svo osoblje.

Neki volonteri još uvek rade, ali oni identifikuju samo delić ranijih slučajeva.

„Bili smo na dobrom putu da ostvarimo san zaustavljanja tuberkuloze u Kambodži do 2030.

„Mislim da se sada to desiti", kaže razočarano.

Agencija doktorke Lucice Ditiu i dalje dobija sredstva iz Amerike, mada ona nije sigurno još koliko dugo.

„Činjenica da se svet oslanjao na jednog donatora u zaustavljanju širenja tuberkuloze je neprihvatljiva.

„To je bilo poput kule od peska, došao je talas i sve odneo", kaže Ditiu.

HIV

Protekle decenije SAD su trošile oko pet milijardi dolara godišnje na borbu protiv HIV-a i side preko Predsednikovog hitnog plana za pomoć obolelima od side (Pepfar).

Nedelju dana po zamrzavanju pomoći, Stejt department je izdao naredbu da se izuzmu neke aktivnosti Pepfara.

Projekti za zaustavljanje prenosa sa majke na dete trebalo je da budu među spasenima.

Međutim, Njujork tajms je u aprilu izvestio da je 270.000 radnika širom sveta koji vode te programe dobilo obaveštenje da ne dolaze na posao.

Kad bi se Pepfar potpuno zamrznuo, to bi moglo da dovede do miliona novih infekcija HIV-om kod dece, dok bi pola miliona njih moglo da umre do 2030. godine, bile su procene studije objavljene u časopisu Lanset početkom aprila.

Malarija

SAD su svake godine doprinosile sa oko milijardu dolara u prevenciji malarije u svetu.

U severnoj Nigeriji su klinike gde se leče pacijenti od ove bolesti već zatvorene, javila je agencija Frans pres.

U Demokratskoj Republici Kongo, gde su SAD glavni dobavljači testova za malariju i lečenja u javnim bolnicama, deo pomoći je obustavljen.

Nije najjasnije koji projekti borbe protiv malarije će da se nastave.

Pored novca koji je direktno ulagala u borbu protiv ovih bolesti, Amerika je slala i do dve milijarde dolara godišnje Svetskom fondu Ujedinjenih nacija za borbu protiv tuberkuloze, malarije i HIV-a.

Ona je finansirala i trećinu čitavog budžeta Globalnog fonda.

Dopis od 10. aprila sugeriše da je taj doprinos smanjen za više od pola i da će SAD donirati samo dolar na svaka četiri dolara drugih donatora.

U istom dokumentu piše i da se, pored HIV-a, malarije i tuberkuloze, neće „izdvajati sredstva za druge zdravstvene programe".

To znači da Amerika više neće finansirati projekti kao što su centar za lečenje majmunskih boginja u Kinšasi, u Demokratskoj Republici Kongo, ili programi prevencije ebole u Ugandi.

Iako je Stejt department saopštio da će sačuvati programe koji spasavaju živote, prema predlozima iznetim u dopisu od 10. aprila hitna pomoć će biti smanjena za 55 odsto.

Dodaje se da će program koji izvozi višak američkih useva u zemlje kojima su neophodni, zvan Naslov II Hrana za mir, u potpunosti da se ukine.

„U kriznim humanitarnim situacijama, pomoć je jedina opcija.

„Kad je isključite, nastupa katastrofa", kaže doktor Abdelmohsen.

Trampova administracija je prethodno saopštila da se USAID nije uskladio sa američkim spoljnopolitičkim interesima.

Kako su rekli za BBC bilo koja nastavljena pomoć inostranstvu mora da „unapredi ključne nacionalne interese u Sjedinjenim Državama, jer Amerika shvata veoma ozbiljno ulogu čuvara dolara poreskih obveznika".

Tokom godina, mnogi drugi kritičari tvrdili su da on rasipa novac ili dovodi do opasne zavisnosti od stranog novca.

Ali je i mnogo njih saglasno i da će prekid finansiranja na tako drastičan način naneti nepopravljivu štetu.

• Šta povlačenje Amerike iz Svetske zdravstvene organizacije znači za svet
• 'Imate li veze sa komunizmom?' - 36 pitanja Amerike agencijama UN
• Tramp je rasturio svetski poredak i ostavio evropske zemlje da se brzo snađu kako znaju i umeju

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]