Sahrana pape Franje: Kovčeg sa papinim telom stigao u baziliku Svete Marije Velike

*Tekst će biti ažuriran

Kovčeg sa telom pape Franje unet je u baziliku Svete Marije Velike gde će biti sahranjen u prisustvu najbližih.

Papina želja je bila da ne bude sahranjen unutar zidina Vatikana, čime je prekinuta tradicija duža od veka, već u crkvi u Rimu, u koju je često odlazio da se pomoli, neretko pre i posle putovanja u inostranstvo.

Papa je preminuo u 88. godini života na Uskršnji ponedeljak, a njegovoj sahrani koja je počela na trgu Svetog Petra prisustvovalo je 150.000 ljudi, prema procenama policije, dok Vatikan navodi da se okupilo 250.000.

Sastav okupljenih oslikavao je ciljeve kojima papa Franja stremio: tu su bili i beskućnici, migranti i izbeglice, a saopšteno je i da će pojedini zatvorenici prisustvovati sahrani, pošto je poglavar katoličke crkve često obilazio obližnje zatvore, javila je iz Rima BBC reporterka Sara Rejsnford.

Pre nego što se povorka uputila ka bazilici Svete Marije Velike, kardinal Đovani Batista Re predvodio je pogrebnu misu podsetivši na najvažnije poruke koje je papa Franja širio.

„Gradite mostove, a ne zidove", bile su reči koje je papa Franja često upućivao u vreme razornih ratova koji se vode širom sveta poslednjih godina.

„Rat uvek ostavlja svet gorim nego što je bio pre: to je uvek bolan i tragičan poraz za sve", rekao je kardinal Re citirajući papu

Sahrani prisustvuju svetski lideri, među kojima i američki predsednik Donald Tramp i Vladimir Zelenski, koji su nakratko i razgovarali.

Premijer Đuro Macut prisustvuje ceremoniji ispred Srbije, dok je ispred Hrvatske došao predsednik Zoran Milanović.

• Zašto je papa Franja odlučio da ne bude sahranjen u Vatikanu
• U fotografijama: Vernici se opraštaju od pape Franje
• Koliko je papa Franja doprineo boljim odnosima Vatikana i Srbije

Kako se sahrana odvija?

Vernici su do poslednjeg trenutka želeli da se oproste od pape Franje, čije je telo poslednja tri dana bilo položeno u crkvi.

Kovčeg pape Franje iznet je iz bazilike Svetog Petra i odnet na trg Svetog Petra - koji se nalazi odmah ispred.

Ceremonija je počela u 10 časova po lokalnom vremenu i trebalo bi da traje oko sat i po vremena.

Službu je vodio 91-godišnji kardinal Đovani Batista Re.

On je na okadio i poprskao svetom vodicom kovčeg, "predajući papinu dušu Bogu", i tražeći utehu za Rimokatoličku crkvu.

Po završetku službe, telo pape Franje prebačeno je u baziliku Svete Marije Velike (Santa Maria Maggiore) u Rimu, gde će biti sahranjen.

Vožnja je trajala oko pola sata, dok se vozilo u kome je bio kovčeg, prilagođeni papamobil, sporo kretalo.

Papamobil je visoko obezbeđeno vozilo koje papa koristi kada se susreće sa vernicima, a ovoga puta je prilagođeno da nosi kovčeg.

Posle sahrane počinje devetodnevna žalost.

'Davao je sebe bez mere'

Propoved kardinala Đovanija Batista Rea trajala je skoro dvadeset minuta i bila je ispunjena slikovitim detaljima iz papinog života.

Kardinal je podsetio na saosećanje koje je papa Franja pokazivao prema migrantima, ali i da je prvo posetio Lampeduzu kada je izabran za papu.

Ovo ostrvo postalo je simbol stradanja ljudi koji u pokušaju da pobegnu od ratova u nemaština i dokopaju se Evrope umiru.

Dok je govorio o papinom odnosu prema migrantima, čuli su se aplauzi.

Okupljeni su aplauzima ispratili i druge delove kardinalove propovedi.

Svetski lideri nisu međutim bili među onima koji su tapšali kada je kardinal govorio o papinim porukama mira, javila je BBC reporterka Laura Goci.

„Uspostavljao je direktan kontakt sa pojedincima i narodima, željan da bude blizak svima, sa izraženom pažnjom prema onima koji se suočavaju sa teškoćama, dajući sebe bez mere, posebno marginalizovanima", rekao je kardinal.

„Bio je Papa među ljudima, otvorenog srca prema svima. Bio je i papa koji je obraćao pažnju na znake vremena i onome što je Sveti Duh budio u Crkvi."

Susret Trampa i Zelenskog

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski došao je u Vatikan iako je postojala mogućnost da će propusti sahranu.

Na Trgu Svetog Petra okupljeni su ga pozdravili aplauzom.

On se na kratko sreo sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, što je bio njihov prvi susret od burnog sastanka u Beloj kući, kada ga je Tramp optužio da je nezahvalan.

Razgovor u Vatikanu „bio je veoma produktivan", navela je kratko Bela kuća.

Tramp je ranije ove nedelje kazao da Zelenski „nema karte" sa kojima bi nastupio u mirovnim pregovorima sa Rusijom.

Amerika je postala glavni posrednik u razgovorima o prekidu vatre u Ukrajini.

Ko je gde sedeo?

Desetine svetskih lidera i članovi različitih kraljevskih porodica prisustvuje sahrani.

Raspored sedenja određen je azbučnim redom, prema imenu zemlje iz kojih dolazi.

Izuzeci je predsednik Argentine Havijer Milei i italijanska premijerka Đorđa Meloni, za koje je obezbeđene odvojen prostor.

Grafika ispod prikazuje raspored sedenja na trgu Svetog Petra.

Po čemu se razlikuje odeća biskupa od odeće kardinala?

Sahrani prisustvuje stotine sveštenika, a svaka grupa ima specifičan kodeks oblačenja za službu.

Pogledajte kako se zovu delovi njihove odeće i kako se međusobno razliku.

Zašto je papa Franja odabrao grobno mesto?

Za razliku od tradicionalne prakse sahranjivanja papa u tri kovčega - od čempresa, olova i bresta - grob pape Franje neće imati posebnu dekoraciju.

Na njemu će biti ispisano samo njegovo ime na latinskom - Franciscus.

Njegova želja je bila i da počiva u bazilici Svete Marije Velike.

U testamentu, napisanom 2022. godine, papa Franja je rekao: „Tokom svog života, i tokom svoje službe kao sveštenika i biskupa, uvek sam se poveravao Majci našeg Gospoda, Presvetoj Devici Mariji.

„Želim da se moje poslednje zemaljsko putovanje završi upravo u ovoj drevnoj svetinji, gde bih se uvek zaustavljao da se pomolim na početku i na kraju svakog apostolskog putovanja, poverljivo poveravajući namere Prečistoj Majci i zahvaljujući na njenoj blagoj i materinskoj brizi", napisao je.

Izbor mesta gde će biti položen odražava bliskost i saosećanje pokojnog pape prema ljudima na marginama društva koje je negovao čitav život.

Bazilika je na svega nekoliko minuta hoda od glavne železničke stanice u Rimu, u radničkom i raznolikom delu grada, gde se kineske prodavnice, afrički frizerski saloni, indijski restorani, i bangladeški dućani mešaju sa tradicionalnim rimskim kafićima i arhitekturom.

Čovek jednostavnih sklonosti

Franjino papstvo donelo je pregršt do tada neviđenih primera, ali iako nikad nije prestajao da uvodi reforme u Katoličku crkvu, ostao je popularan među tradicionalistima.

Bio je prvi papa iz Latinske Amerike ili sa južne polulopte.

Takođe je bio prvi jezuita izabran na presto Svetog Petra – Rim je na jezuite istorijski gledao s podozrenjem.

Od samog trenutka izbora, Franja je nagovestio da će stvari raditi drugačije.

Primio je kardinale neformalno i stojeći – umesto da sedi na papskom tronu.

Trinaestog marta 2013. godine, papa Franja se pojavio na balkonu koji gleda na Trg Svetog Petra.

Obučen u jednostavno belo, poneo je novo ime iz počasti prema Svetom Franji Asiškom, propovedniku iz 13. veka i ljubitelju životinja.

Bio je odlučan da prigrli poniznost umesto pompe i grandioznosti.

Odrekao se papske limuzine i insistirao je da deli autobus sa drugim kardinalima na putu do kuće.

U propovedima je pozivao na socijalnu inkluziju i kritikovao vlade koje ne obraćaju pažnju na najsiromašnije u društvu.

„Živimo u najneravnopravnijem delu sveta", rekao je on, „koji se najviše razvio, a opet je najmanje smanjio bedu."

Kao papa, ulagao je velike napore da zaleči hiljadugodišnji raskol sa Istočnom pravoslavnom crkvom.

Kao priznanje za to, prvi put od Velike šizme 1054. godine, Vaseljenski patrijarh je prisustvovao ustoličenju novog biskupa Rima.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Život pape Franje u slikama
• Od izbacivača do pontifika: Pet stvari koje možda niste znali o papi Franji
• Poslednje pojavljivanje u javnosti pape Franje