Zašto Zelenski ne može i ne želi da se odrekne Krima i šta kaže gradonačelnik Kijeva

Vladimir Putin je isprva negirao da je imao bilo kakve veze sa zauzimanjem Krima u februaru 2014. godine, kada su misteriozni maskirani komandosi u neidentifikovanim zelenim uniformama zauzeli lokalni parlament i raširili se preko čitavog poluostrva.

Ti „mali zeleni ljudi" označili su početak ruskog rata protiv Ukrajine, koji je kulminirao potpunom invazijom 2022. godine.

Budućnost Krima sada je u središtu mirovnog plana predsednika Trampa i navela je ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da isključi mogućnost priznavanja ruske kontrole nad poluostrvom.

Tačni uslovi Trampovog plana nisu objavljeni, ali izveštaji sugerišu da će podrazumevati američko priznavanje Krima kao legalnog dela Rusije - de jure na latinskom.

Za Trampa, ukrajinsko južno poluostrvo je „izgubljeno pre mnogo godina" i nije čak ni „deo razgovora" u mirovnim pregovorima.

Ali za Zelenskog bi odricanje od Krima kao neotuđivog dela Ukrajine bilo nedopustivo.

Rečima opozicione poslanice Irine Geraščenko, „teritorijalni integritet i suverenitet je za Ukrajinu i Ukrajince crvena linija koja se ne može preći".

Trampov argument je bio „ako Vladimir Zelenski toliko želi Krim, što se za njega nisu borili pre 11 godina kad je predat Rusiji bez ispaljenog metka".

Malo metaka jeste bilo ispaljeno, ali je Krim bio zauzet pod pretnjom oružjem u trenutku vakuuma vlasti.

Putin je kasnije priznao da je osmislio otimanje teritorije na celovečernjem sastanku sa svojim zvaničnicima nekoliko dana nakon što je ukrajinski proruski lider svrgnut s vlasti u Kijevu.

• Rat je izmenio Zelenskog, je li vreme za novu promenu
• Tramp nazvao Zelenskog 'diktatorom', kaže da su aduti u rukama Rusije
• Putin predlaže direktne razgovore sa Ukrajinom

'Možda ćemo morati da se odreknemo teritorije - zbog mira'

Ana Foster, BBC novinarka

Vitalij Kličko, gradonačelnik Kijeva, rekao je za BBC da će Ukrajina možda morati da se odrekne teritorije kao deo mirovnog sporazuma sa Rusijom, usred sve većeg pritiska predsednika Donalda Trampa da prihvati teritorijalne ustupke.

„Jedan od scenarija je... da se odreknemo teritorije. Nije fer. Ali za mir, privremeni mir, možda može biti rešenje, privremeno", rekao je on za BBC Radio 4.

Međutim, 53-godišnji bivši bokserski šampion koji je postao političar naglasio je da ukrajinski narod „nikada neće prihvatiti rusku okupaciju".

Kličko je govorio za BBC nekoliko sati nakon što je u ruskom napadu raketama i dronovima na Kijev poginulo 12, a ranjeno više od 80 ljudi.

Kaže da bi predsednik Zelenski mogao da bude primoran da prihvati „bolno rešenje" za postizanje mira.

Gradonačelnik Kijeva je jedan od najviših ukrajinskih političara koji javno ukazuje da će njegova zemlja možda morati da se odrekne teritorije, iako, kaže, privremeno.

Na pitanje da li je Zelenski sa njim razgovarao o detaljima mogućeg dogovora, Kličko je otvoreno odgovorio: „Ne".

„Predsednik Zelenski radi sam. To nije u mojoj nadležnosti", dodao je on.

Kličko i Zelenski su politički protivnici.

Gradonačelnik Kijeva je više puta optuživao Zelenskog i njegove najbliže saradnike da pokušavaju da potkopaju njegov autoritet.

Krim je kamen spoticanja za Trampa

Za američkog lidera kome se žuri da zaključi mirovni sporazum, Krim bi mogao da postane veliki kamen spoticanja.

Tramp je u pravu kad kaže da su male šanse da će Ukrajina povratiti Krim u doglednoj budućnosti i on je u realnosti - de fakto - pod ruskom kontrolom.

Ali to je daleko od priznavanja da je to legalno.

Zelenski se poziva na „Krimsku deklaraciju" iz 2018. godine Trampovog tadašnjeg državnog sekretara Majka Pompea.

Pompeo je izjavio da Amerika odbacuje „ruski pokušaj aneksije Krima" i obavezao se da će nastaviti da mu se opire sve dok ukrajinski teritorijalni integritet ne bude bio povraćen.

Implikacija Zelenskog je da je Tramp podržao Ukrajinu po pitanju Krima tada i da treba toga da se drži i sada.

Ako preotimanje teritorije koju ne priznaje međunarodna zajednica bude odobrena od SAD kao nešto legalno, šta će to značiti za međunarodno pravo i načela povelje Ujedinjenih nacija?

Nedeljama nakon što je otpočeo potpuni ruski rat, postojao je prvobitni predlog iz Istanbula da se ovo pitanje zamrzne za kasnije kako bi Rusija i Ukrajina mogli da ga rešavaju u narednih 10-15 godina.

Ideja se nije primila, ali je to bio jedan od načina da se premosti ovaj kamen spoticanja.

Zelenski sputan ukrajinskim ustavom

Zelenski čvrsto stoji iza toga da nema ovlašćenje da se odrekne Krima: „Nema o čemu tu da se razgovara. To je protivno našem ustavu."

U Članu 2 Ustava navodi se da ukrajinski suverenitet „važi za čitavu njegovu „teritoriju" koja je „u okvirima njenih sadašnjih granica nedeljiva i nepovrediva".

Bilo kakva promena ukrajinske teritorije mora da ide na nacionalni referendum, koji mora da odobri ukrajinski parlament.

Nije samo predsednik Tramp taj koji ima problema sa Kijevom.

Rusija takođe vidi ukrajinski ustav kao „prepreku" mirovnim naporima.

Ustavi mogu da se menjaju, ali ne dok je Ukrajina u ratnom stanju.

Priznavanje ruske ilegalne aneksije ne bi samo bilo crvena linija za Ukrajinu, već bi predstavljalo zastrašujući presedan za zemlje kao što su Rumunija koja se graniči sa Crnim morem.

Presedan bi se osetio mnogo dalje od Crnog mora.

Da li Rusija polaže pravo na Krim?

Iz istorijskih razloga, Rusi odavno doživljavaju Krim kao deo njihove vlastite teritorije i Putin je govorio o „živoj i neraskidivoj vezi" sa poluostrvom, sa njegovim odmaralištima na Crnom moru i blagorodnom letnjom klimom.

Ali je Krim zajedno sa ostatkom Ukrajine glasao za nezavisnost od Sovjetskog Saveza tokom raspada zemlje 1991. godine, a Kijev je dozvolio Rusiji da iznajmi luku Sevastopolj kao bazu za Crnomorsku flotu.

Posle njegove aneksije 2014. godine, Putin je želeo da učvrsti rusku kontrolu nad Krimom, prvo sa dvadeset kilometara dugim mostom izgrađenim preko Kerčkog moreuza 2018. godine, a potom i zauzimanjem kopnenog mosta duž obale Azovskog mora 2022. godine.

Putin je smatrao da ispravlja nepravdu počinjenu Rusiji kad je sovjetski lider Nikita Hruščov dodelio Krim Ukrajini 1954. godine.

Rusija, rekao je on, „nije naprosto bila pokradena, već opljačkana".

Krim je prvo anektirala carska Rusija pod Katarinom Velikom 1783. godine i uglavnom je ostao deo Rusije sve do Hruščovljeve odluke.

I Rusija i Ukrajina su bile sovjetske republike tako da to nije predstavljalo veliku stvar za Kremlj 1954. godine.

Više od polovine stanovništva Krima bilo je rusko, uglavnom zbog toga što je originalno većinsko stanovništvo, Krimski Tatari, bilo deportovano pod sovjetskim diktatorom Staljinom 1944. godine.

Tatari su mogli da se vrate na Krim iz izgnanstva tek posle 1989. godine, kada je Sovjetski Savez počeo da se raspada, i sada čine oko 15 odsto krimskog stanovništva.

Rusija je na brzinu organizovala referendum u martu 2014. godine, ali je ga je Zapad odbacio kao „šaradu", a Generalna skupština UN usvojila je rezoluciju kojom je podržan ukrajinski suverenitet.

Međunarodni krivični sud doneo je odluku da se ruska aktivnost na Krimu svodi na „tekuću okupaciju".

Refat Čubarov, predsedavajući Medžlisa, tela koje zastupa Krimske Tatare, insistira da Ukrajina mora kategorički da odbije bilo kakve teritorijalne ustupke u zamenu za mir.

„Krim je dom izvornog naroda Krimskih Tatara i integralni deo Ukrajine", rekao je on.

• „Gde ste bili pre osam godina” i „nije sve tako jednostavno”: Kako i zašto Rusi pravdaju rat u Ukrajini
• Putin proglasio četiri okupirane ukrajinske oblasti za „teritoriju Rusije"
• Intervju Takera Karlsona sa Putinom: „Zapad nas je prevario"

Krim možda nije jedini problem

Trampov mirovni plan još nije obelodanjen, ali prema različitim izveštajima i opaskama američkih zvaničnika, može se zaključiti da će se od Ukrajine tražiti da pristane i na druge teške uslove.

Ruska okupacija skoro 20 odsto Ukrajine bilo bi de fakto priznata iza postojećih prvih linija fronta, praktično zamrznuvši sukob u četiri ukrajinske oblasti: Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje.

To bi bilo poduprto „čvrstim bezbednosnim garancijama", prema američkom mediju Aksiosu, i verovatno podržano od „koalicije voljnih", u koju spadaju Velika Britanija, Francuska, ali ne i SAD.

Moralo bi se obećati da Ukrajina neće biti primljena u NATO, mada može da se pridruži EU.

Sve američke sankcije bile bi ukinute, a ekonomska saradnja sa SAD pojačana.

Aksios takođe sugeriše da bi Rusija vratila mali deo okupiranog Harkova i omogućila Ukrajini „nesmetani prolaz" rekom Dnjepar, dok bi SAD preuzele kontrolu nad nuklearnom elektranom Zaporožje, koju je Rusija zauzela 2022. godine.

A zatim je tu i sporazum Amerike i Ukrajine o deljenju zarada od minerala, koji bi trebalo da potpiše ukrajinski premijer Denis Šmihal.

• Dogovor Ukrajine i Amerike o retkim mineralima, kažu iz Kijeva
• Zašto Tramp želi litijum iz Ukrajine kad ga ima u Americi
• Putin nudi Americi ruske i ukrajinske retke minerale

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]