Koliko je papa Franja doprineo boljim odnosima Vatikana i Srbije

Argentince i Srbe vezuju velika ljubav prema fudbalu, jedan kardinal i jedan papa.

U vreme papstva preminulog poglavara Rimokatoličke crkve Franje, rodom iz Argentine, takođe „ludim" za fudbalom, odnosi Vatikana i Srpske pravoslavne crkve (SPC) bili su ne samo dobri, već možda i najbolji u poslednjih 100 godina, kaže Željko Injac, verski analitičar iz Srbije, za BBC na srpskom.

Za vreme papstva Franje, prvi put je jedan nadbiskup iz Srbije imenovan za kardinala, a zaustavljena je i kanonizacija Alojzija Stepinca, nadbiskupa u vreme fašističke Nezavisne države Hrvatske (NDH) tokom Drugog svetskog rata.

Vatikan je i jedna od država koja nije priznala nezavisnost Kosova, što takođe doprinosi boljim odnosima sa SPC i Srbijom.

Iako je bilo neformalnih poziva papi Franji da dođe u Srbiju, do posete ipak nije došlo.

„Nije postojao konsenzus u SPC da se uputi poziv papi. Zbog svih previranja kroz istoriju nemamo jedinstveni stav episkopa.

„Manji broj njih je za to da papa dođe, dok se ostali protive zbog uloge sveštenstva Rimokatoličke crkve u NDH", kaže Injac.

• Alojzije Stepinac: Svetac ili zločinac koji deli Balkan
• Prvi kardinal iz pravoslavne Srbije
• Kako se bira novi papa

Šta je kamen spoticanja za dolazak pape?

Između Svete Stolice i SPC postoji istorijski jaz u vezi sa odnosom Vatikana prema NDH tokom Drugog svetskog rata i sistemskog ubijanja i proganjanja Srba, Jevreja i Roma.

NDH je tokom rata uspostavljena na prostoru današnje Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srema u Vojvodini, uz punu saradnju nacističke Nemačke.

„Najspornija je uloga sveštenstva Rimokatoličke crkve u NDH tokom Drugog svetskog rata.

„Neke stvari nisu raščišćene. Međutim, papa Franja je pokazao da Vatikan ne deli ustašku ideologiju.

„Ali on nije stigao da to pitanje postavi kao jedno od onih kojim će se baviti Vatikan i da na taj način razreši odnose, pa da SPC bez problema da blagoslov papi da dođe u Srbiju", kaže Injac.

Papa Franja se više puta sastao sa srpskim pravoslavnim velikodostojnicima, između ostalih, i sa bivšim patrijarhom Irinejom.

Često je naglašavao koliko je važno izlečiti istorijske rane, uspostaviti međusobno poštovanje i jedinstvo među hrišćanima.

Srpski patrijarh Porfirije napisao je da se više puta sreo sa papom Franjom i da „može da posvedoči da je bio čovek koji je gradio mir i razumevanje među ljudima i narodima, sa posebnom željom da razvija saradnju sa pravoslavnim crkvama".

„SPC mu je blagodarna na dubokom razumevanju tragičnog istorijskog nasleđa područja na kome živi srpski pravoslavni narod."

U Srbiji, prema popisu iz 2022, živi 86,6 odsto ljudi koji se izjašnjavaju kao hrišćani, većinom pravoslavci - 81 odsto, a 3,9 odsto su katolici.

U novembru 2024, nadbiskup iz Srbije Ladislav Nemet imenovan je za kardinala, najbližeg saradnika pape, prvi put u istoriji.

Nemet je sada jedan od 135 kandidata za novog poglavara Rimokatoličke crkve.

Kardinal iz Beograda verovatno je još jedan pokazatelj izgradnje mosta i snage dijaloga Vatikana i Srpske pravoslavne crkve, ocenjuje Rori Jomens, britanski istoričar, za BBC na srpskom.

„Sadašnji papa je naporno radio da premosti jaz sa pravoslavnim crkvama i smanji napetosti između dve crkve oko mnogih pitanja" rekao je Jomens.

Iako nijedan papa u novijoj istoriji nije posetio Srbiju, najviši srpski državni zvaničnici bili su u Vatikanu.

Nekadašnji predsednik Srbije Boris Tadić se susreo sa prethodnim papom, Benediktom Šesnaestim, dok su Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić razgovarali sa papom Franjom.

Provera lika i dela Alojzija Stepinca obradovala Srbe, naljutila Hrvate

U zategnutim odnosima Srbije i Hrvatske posle raspada Jugoslavije, nekadašnji nadbiskup Alojzije Stepinac bio je dodatni problem kada ga je papa Jovan Pavle Drugi proglasio „blaženim" 1998. godine.

Do kanonizacije - kada se blaženi proglašava za sveca - još nije došlo.

Papa Franja je još 2016. naložio da se uspostavi katoličko-pravoslavna komisija koja bi istražila istorijske činjenice o Stepincu i njegovoj ulozi u NDH.

Komisija se nekoliko puta sastala, ali detalji razgovora nisu objavljeni.

Papa je „stvorio platformu za dijalog", dajući „slobodu SPC da izabere članove delegacije, a isto je to omogućio i hrvatskoj Katoličkoj biskupskoj konferenciji da uradi", rekao je kardinal Nemet ranije za BBC na srpskom.

„Ko je uradio nešto dobro treba da bude nagrađen, a ako je učinio loše, mora biti kažnjen", rekao je Nemet o kanonizaciji Stepinca.

Može li se staviti tačka i krenuti napred

Odnos pravoslavne i katoličke crkve je dugo godina bio zategnut i hladan.

„Uništeno je mnogo kulturnog dobra, mnogi sveštenici SPC su ubijeni tokom Drugog svetskog rata i praktično se ne može samo staviti tačka.

„Crkva traži nešto trajno", kaže Injac.

Bilo je mnogo razgovora predstavnika SPC i Vatikana, ali se nije došlo do pomirljivog rešenja, dodaje.

Injac smatra da je put ka boljim odnosima - istina.

„Da obe strane kažu šta je bilo, da se slože oko istine i da se na kraju izmire", kaže Injac.

Objašnjava da je propuštena prilika da papa Franja dođe u Srbiju, ali i da nije bilo sve do Srbije.

„Papa Franja je išao u tom pravcu, ali su ga bolest i godine sprečile", smatra on.

Od tri neophodna uslova za papinu posetu Srbiji, ispunjena su dva i po, rekao je Nemet za BBC po imenovanju za kardinala.

„Katolička crkva je uputila poziv, država je pokazala da to želi, ostaje da to urade srpska i druge pravoslavne crkve.

„Papa nikad ne ide u neku državu ako i druge verske tradicionalne religije nisu saglasne.

„Mislim da to nije pitanje koje se odlučuje u Beogradu, već negde istočnije", diplomatski odgovara.

• Papa Franja preminuo u 88. godini
• Franja: Tradicionalni papa iz Južne Amerike koji je promenio katoličku crkvu
• Pripreme za sahranu pape Franje - fotografije

Može li kardinal iz Srbije da bude papa?

Pape tradicionalno biraju kardinali u tajnom izbornom procesu koji korene vuče još iz srednjovekovnih vremena.

Samo mlađi od 80 imaju pravo da glasaju za novog papu.

Broj ovih „kardinalskih elektora" svede se na 120, ali ih je trenutno 135.

Među kardinalima je i Ladislav Nemet, beogradski nadbiskup, ali je u ranijem razgovoru za BBC na srpskom rekao da ne razmišlja o mogućem izboru za papu.

https://www.youtube.com/watch?v=OETiMYOIzF0

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.

Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]