Dan planete Zemlje: Koji su ekološki problemi u našoj lokalnoj sredini?

Ključni problemi, prema rečima našeg sagovornika, tiču se kvaliteta vazduha i divljih deponija.

"U našem gradu ima dosta problema. Prvenstveno, da krenemo od lošeg kvaliteta vazduha, što zbog Termoelektrane "Kostolac", što zbog Železare u Smederevu, što zbog individualnih ložišta, što zbog divljih deponija koje u ovom periodu treba da krenu i da se samozapaljuju. To je sve usko povezano. Problem sa deponijama decenijama unazad nije rešen, koliko vidimo, i u budućnosti sigurno neće biti rešen", navodi Stefan Vukić.

Istakao je i potencijalni problem sa vodom, ali je to, kako objašnjava, više komunalni problem.

"To je više komunalni problem, jer imamo učestalo pucanje cevi i upitan kvalitet vode. Ne bih rekao da je to samo neki infrastrukturni i komunalni problem, već i ekološki problem. Mi smo do pre 10-15 godina imali kvalitetnu vodu, a sad je kvalitet vode veoma upitan, ali i  samo vodosnabdevanje", rekao je naš sagovornik.

Govoreći o lokalitetima u Požarevcu, navodi da je na Čačalici stanje katastrofalno.

"Mi smo godinama unazad upozoravali, slali dopise Gradskoj upravi grada Požarevca, a čak smo upućivali apele i Javnom komunalnom preduzeću koje izvršava radove na Čačalici. Prvenstveno, na Čačalici su šume u veoma lošem stanju. To je napisano i u programu koji je pre četiri godine izradio Šumarski fakultet iz Beograda. Zatim, Ekološki dom na Čačalici, koji bi trebalo da bude i ekološki centar, u ovom delu Srbije, koji je otvorio Jordan Aleksić, prvi ministar za zaštitu životne sredine, u veoma je lošem stanju i propada. Ima veliki potencijal, što svi mi u Požarevcu znamo. uopšte ne održavaju, nego ga mi nekako održavamo. To su ključni problemi, a ima još dosta manjih, kao što su divlji ulazi na Čačalici, drenažni kanali koji se uopšte ne održavaju. Tako da što se tiče Čačalice, situacija je veoma zabrinjavajuća", objašnjava Vukić.

Nadovezao se i na projekat Tulba-Tabana. 

"Postoji jedan projekat koji se zove Tuba tabana. U pitanju je revitalizacija tog dela, što je nekih desetak hektara. Ako je neko skoro bio na Tulbi, video je na šta ta šuma liči. To je maltene prašuma. Zapušteno je", rekao je naš sagovornik.

Naš sagovornik osvrnuo se i na rudnik zlata kompanije Ziđin u istočnoj Srbiji. Iskazao je bojazan da su zbog eksploatacije zlata sledeće na udaru šume.

"Šume su prvi bedem odbrane od bilo kakvih prirodnih nepogoda. Prvenstveno mislim na poplave, a posle možemo da pričamo i da nabrojimo mnogo tih opštekorisnih funkcija koje šume imaju", navodi Vukić.

Prema njegovim rečima, bojazan u ekološkom smislu postoji i kada je u pitanju potencijalni rudnikom "Potaj Čuka – Tisnica" rudarske kompanije Dandi.

"Tamo se isto intenzivno rade rudarska istraživanja. Verovatno će u bliskoj budućnosti takođe doći do otvaranja rudnika, gde će se koristiti natrijum-cijanid i sve će tom Mlavom doći i do nas. Mislim da i sa te strane postoji jedan mnogo veći i ozbiljan problem i mislim da je krajnje vreme da se ljudi uključe, da ne žmure više zbog nekih svojih sitnih beneficija i nekog komfora, inače ćemo u narednom periodu jednostavno moći samo da se iselimo odavde", rekao je on.

Pitanje ekoloških problema za našeg sagovornika neodvojivo je od pitanje vlasti. Na pitanje šta je ono što bi trebalo da se promeni kako bi se ovi problemi rešili, Stefan Vukić odgovara da "prvenstveno treba da se promeni ovaj režim".

"To je ključ problema: ovaj režim koji nas je unazadio decenijama unazad. Vidimo da to studenti dobro rade, a na nama je, kada dođe vreme, da pokušamo da rešimo ono što bude moglo da se reši, zato što je to jedna pandorina kutija. Ko zna koji će još problemi isplivati", zaključuje naš sagovornik.

Ekološki problemi na globalnom nivou

Kada su u pitanju ekološki problemi na globalnom nivou, Međunarodna organizacija za zaštitu prirode (WWF),  jedna od najvećih svetskih nezavisnih organizacija koja se bavi zaštitom prirode, upozorila je povodom Dana planete Zemlje, da neracionalna proizvodnja i bacanje hrane uništavaju planetu i da je jedan od načina kako da se ona sačuva racionalna proizvodnja i potrošnja, kao i sprečavanje nastanka otpada od hrane, prenosi agencija Beta.

Prema WWF-ovom poslednjem Izveštaju o stanju planete, postojeći sistem proizvodnje hrane, koji koristi oko 40 odsto nastanjive površine planete, najveći je razlog gubitka staništa hiljada biljnih i životinjskih vrsta, a istovremeno emituje više od četvrtine od ukupne količine ugljendioksida u vazduh i iskorišćava oko 70 odsto raspoložive vode, navedeno je u saopštenju.

Istaknuto je da planeta proizviodi resurse koji su potrebni ljudima, ali ne istom brzinom kojom ih čovečenstvo eksploatiše.

Iz WWF-a su istakli da je moguće proizvesti dovoljno hrane i istovremeno sačuvati prirodu ukoliko se koriste poljoprivredne prakse pozitivne za prirodu koje unapređuju prinose useva i stoke i održivo upravlja postojećim ribljim fondom i podstiče održiva akvakultura.

Dodaje se i da ukoliko neracionalna proizvodnja i potrošnja hrane, prestane to da bude, sprečiće se da tako nastao otpad proizvede velike količine metana emitovanog u vazduh, a doprineće se i pravednijoj raspodeli namirnica tako da broj gladnih bude manji.

Takođe, ukoliko se smanji otpad od hrane, Zemlji se daje dodatnih 13 dana da obnovi svoje resurse.

Povod za proglašenje Dana Zemlje je bio događaj iz 1969. godine, kada je eksplodirala naftna platforma kompanije Union Oil koja se nalazila na 10 kilometara od Santa Barbare u Kaliforniji. Tom prilikom se u more izlilo više od 11 miliona litara nafte i ubilo više od 10.000 morskih ptica, delfina, foka i morskih lavova. Naftnu mrlju su još više raširili olujni vetrovi,  pa je stigla i do obala Santa Barbare i okolnih okruga, kao i do same luke. Stanovnici su evakuisani zbog opasnosti od eksplozije od obilnih isparenja ugljovodonika.

U januaru 1970. američki senator i ekološki aktivista Gejlord Nelson odlučuje da se nacionalna obuka o životnoj sredini zove Dan Zemlje i da se održava 22. aprila. Dan planete Zemlje službeno se obeležava od 1992. godine kada je tokom Konferencije UN-a o okolini i razvoju u Rio de Žaneiru na kojoj je učestvovao veliki broj predstavnika vladinih i nevladinih organizacija usklađen dalekosežni program za promociju održivog razvoja.