Život pape Franje u slikama

Papa Franja je preminuo u 88. godini, nakon što je više od decenije bio na čelu Rimokatoličke crkve.

Njegovo poslednje javno pojavljivanje bilo je u nedelju 20. aprila, kada je sa balkona bazilike Svetog Petra u Vatikanu hiljadama okupljenih vernika poželeo srećan Uskrs.

Pre nego što je kardinal Horhe Mario Bergoljo 2013. godine izabran za naslednika pape Benedikta Šesnaestog, smatrao se autsajderom.

Njegovo imenovanje bilo je istorijsko.

Bio je prvi papa iz Latinske Amerike i prvi jezuita na čelu Rimokatoličke crkve.

U nastavku predstavljamo neke od najvažnijih trenutaka iz njegovog života.

Horhe Mario Bergoljo, koji je rođen je 17. decembra 1936. godine u argentinskoj prestonici Buenos Ajresu, postao je jedan od najuticajnijih verskih vođa u svetu.

Bio je najstariji od petoro dece u radničkoj porodici italijanskog porekla.

Njegovo detinjstvo obeležili su jednostavnost i duboka vera.

Nakon što je 1969. godine zaređen za sveštenika, Bergoljo je brzo napredovao u jezuitskom redu, a 1973. godine je postao starešina argentinskih jezuita.

Za nadbiskupa Buenos Ajresa postavljen je 1998. godine.

Stekao je ugled zbog brige za narod, naročito siromašne, i njegove skromnosti.

Odlučio je da živi u skromnom stanu, koristi javni prevoz i bude neposredno prisutan među vernicima, odbacujući privilegije visokog crkvenog položaja.

Papa Jovan Pavle Drugi imenovao ga je za kardinala 2001. godine, nakon čega je preuzeo razne dužnosti u Rimskoj kuriji, glavnom administrativnom organu Svete stolice.

Papa Franja se pojavio na balkonu na Trgu Svetog Petra u Vatikanu 13. marta 2013. godine.

Odeven jednostavno u belo, sada je imao novo ime koje je izabrao u čast Svetog Franje Asiškog, zaštitnika prirode, životinja i ptica, čime je najavio da će njegov pontifikat biti obeležen milosrđem, poniznošću i društvenom pravdom.

Još od smrti pape Grgura Trećeg, rodom iz Sirije, 741. godine, svi poglavari Rimokatoličke crkve bili su Evropljani.

Mnogi su se nadali da će njegova nekonvencionalna biografija doneti novu energiju Vatikanu i osnažiti njegovu svetu misiju.

Od samog početka, papa Franja je jasno stavio do znanja da će njegov pontifikat biti posvećen jednostavnosti i služenju Bogu.

Njegove reči koje su odjeknule širom sveta: „Oh, kako bih želeo siromašnu crkvu, i to za siromašne”.

Kao poglavar Rimokatoličke crkve, uložio je velike napore da približi istočne i zapadne hrišćanske tradicije i umanji hiljadugodišnji raskol sa Pravoslavnom crkvom.

Sarađivao je sa anglikancima, luteranima i metodistima, a uspeo je da dovede i čelnike Izraela i Palestine na zajedničku molitvu za mir.

Tokom pontifikata, suočio se i sa izazovima.

Protivile su mu se konzervativne struje unutar Rimokatoličke crkve, koje su smatrale da se previše udaljava od tradicionalnog učenja.

Kada je na početku pontifikata upitan o homoseksualcima, odgovor: „Ko sam ja da sudim?” dospeo je na naslovne strane širom sveta

Najveći izazov sa kojim se suočio ipak su bile optužbe da nije dovoljno odlučno reagovao na slučajeve seksualnog zlostavljanja dece.

Papa je uveo obavezu sveštenicima da nadređenima prijavljuju svaku sumnju na zlostavljanje, ističući da uzbunjivači moraju da budu zaštićeni od bilo kakvog zastrašivanja, iako ova obaveza nije svuda u svetu podjednako poštovana.

Papa Franja je 8. decembra 2015. godine otvorio vanredni Jubilej godine milosrđa.

Tokom tog perioda, posvećenog Božjem milosrđu, vrata glavnih rimskih crkava, među kojima je bila i baziliku Svetog Petra, bila su otvorena za vernike.

Bio je prvi papa koji je učestvovao na samitu G7, 2024. godine, na kojem su se okupili lideri najrazvijenijih svetskih ekonomija.

Govoreći na forumu u Italiji, upozorio je na ozbiljne pretnje čovečanstvu, posebno ratove koji se vode, kao što su sukobi u Ukrajini i Gazi.

Apelovao je da se reguliše upotreba veštačke inteligencije u svetu, upozoravajući na njene pretnje etici i ljudskim pravima.

U autobiografiji Život, moja priča kroz istoriju, papa je istakao da neće da se povuče, uprkos spekulacijama koje su se pojavile nakon što mu se pogoršalo zdravstveno stanje.

Nakon što mu je dijagnostikovan bronhitis, u bolnicu je primljen 14. februara 2025. godine, gde je duže zadržan zbog dodatnih zdravstvenih komplikacija.

Papa Franja je predvodio 1,2 milijarde katolika širom sveta sa vizijom milosrđa, poniznosti i društvene pravde, pokazujući da život i na najvišoj crkvenoj funkciji koji je posvećen služenju Bogu i jednostavnosti može da ostavi dubok trag.

• Od izbacivača do pontifika: Pet stvari koje možda niste znali o papi Franji
• Franja: Tradicionalni papa iz Južne Amerike koji je promenio katoličku crkvu
• Papa Franja je bio glasni kritičar moćnih, njegov uticaj se osećao daleko izvan vere

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]