Osam godina ne uspevaju da obnove nekoliko kilometara pruge

Istog dana agencija Tanjug je objavila da je procenjena vrednost radova 23,7 miliona evra, da će se oni finansirati kreditom Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i da se kineski izvođač obavezao da će za najviše 351 dan obnoviti taj deo pruge, piše Radar.
 
I sve bi bilo u redu da ta vest nije objavljena 30. marta sada već daleke 2017. i da se beogradski ogranak CCECC nije ugovorom obavezao da će državno preduzeće Infrastruktura železnice moći rekonstruisanu prugu da koristi pre aprila 2018. A zapravo ništa nije u redu, jer radovi još nisu završeni.
Pri tome nije isključeno da je predsednik Aleksandar Vučić, koji sam za sebe tvrdi da je najveći graditelj i da niko u istoriji Srbije nije napravio više auto-puteva i pruga, u svoj "bilans" ubrojao i tih 7,5 kilometara, za čiju se obnovu Srbija kod EBRD zadužila za 23,7 miliona evra, a ispostavilo se da nije rekonstruisana ni za osam puta duži period od ugovorenog.
 
Mnogo je indicija koje ukazuju da bi ovaj slučaj za Riplijevu rubriku Verovali ili ne mogao privući pažnju i evropske tužiteljke Laure Koveši. Njen tim u Srbiji, naime, isključivo zanima eventualno nenamensko trošenje evropskog novca.
S obzirom na to da pruga do danas nije obnovljena, iako je rok za to istekao pre više od sedam godina, ostaje im samo da provere da li je država i na šta sve potrošila 23,7 miliona evra pozajmljenih od EBRD. Jer na rekonstrukciju 7,5 kilometara pruge očito nije.
 
Pri tome je tih 23,7 miliona samo deo većeg kredita od 95 miliona evra, koji je sa EBRD ugovoren još pre 13 godina, a u međuvremenu je Srbija plaćala penale zato što godinama, zbog kašnjenja projekata, taj novac nije koristila.
 
Za domaće pravosudne organe ostaje da ispitaju da li su osnovane sumnje sagovornika Radara koji ukazuju na niz nepravilnosti i stalne pokušaje da se vrednost radova naknadno, brojnim aneksima osnovnog ugovora, dodatno naduva, sa ciljem da se na taj način obezbedi još veći profit, ne toliko možda kineskoj kompaniji CCECC, koliko jednom od njegovih domaćih podizvođača, firmi Bauvezen, nad kojom je Privredni sud u Beogradu, na predlog OTP banke, u leto 2023. pokrenuo stečajni postupak, sa velikom verovatnoćom da će njeni poverioci, a pre svih država, ostati kratkih rukava.
 
Iako je godinama dobijao unosne poslove od države, većina građana za Bauvezen je čula tek kada su tužiteljke Bojana Savović i Jasmina Paunović podigle optužnicu zbog sumnji da je sa još nekim firmama oštetio EPS za 7,5 miliona dolara. I to državno preduzeće je angažovalo Bauvezen za izgradnju 21,5 kilometara pruge, koja je Termoelektranu Kostolac B i površinski kop Drmno trebalo da poveže sa državnom železnicom. 
 
Vrednost posla bila je 14 miliona dolara, a pruga je trebalo da bude završena u julu 2018. Ni danas nema pruge, a ni para koje je država pozajmila od Čajna eksim banke da bi finansirala njenu gradnju. Pre toga Bauvezenu je isplaćen sav novac na osnovu lažne dokumentacije o navodno obavljenim radovima.
 
U međuvremenu tužiteljke su premeštene i oduzet im je slučaj EPS. Predmeti za koje su one bile zadužene u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, kako se nezvanično saznaje, združeni su u jedan. Okrivljeni su posle istrage pušteni da se brane sa slobode, a predmet je sredinom prošle godine dostavljen Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal i od tada se ne zna njegova dalja sudbina.
"Po Zakonu o krivičnom postupku, Posebno odeljenje Višeg suda trebalo je da prihvati ili ne prihvati optužnicu i da o tome obavesti javnost, zbog javnog interesa", kaže Jasmina Paunović za Radar. 
 
Poredeći dva projekta, na kojima je bio angažovan Bauvezen, ona uočava puno sličnosti. U oba slučaja, kaže, finansijer je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a investitor Infrastruktura železnice. Druga sličnost je što su radovi ugovoreni 2017. i 2018. Čak je i ugovorni iznos veoma sličan, a Bauvezen je u oba slučaja izabran za glavnog podizvođača.
 
Opširnije čitajte OVDE.